читам прибелешку у Дневниками из фебруара 2006. . . . када сам оно, рачунавши да ћу кашњењем на a Party, самољубив, обезбедити неподељену пажњу, сви су већ били пијани или урађени на неки други начин.владало је наиме опште расуло ,но уочих Noru која је фломастером вијала Једног да јој се потпише на обнажену дојку.знао сам је из виђења у бару где сам се у царству штангле опуштао уз пивкана . Зналац морнар на оверкрафту за Сицилију убеђивао ме је да је репертоар њенух услуга много шири јер одрастајући у беди и поразу,пијанству,тучи и злостављању,у гадости и очајима је на време схватила да јој нису потребни туђи редундантни укази да се може јахати и на таласима космичких сила а не сатрти се у судбином јој додељеног родног окружења.. . .

Izašao novi Ubuntu, mi imali sinoć prezentaciju.

O tome u komentarima, kasnije. Htedoh samo da ponudim ko bi da se poigra i isproba novi Ubuntu.

A kako da se proba, jel` mora da se instalira? Ma ne, klik na šapicu i magija počinje:

Ponedeljak veče u novembru je kao umorni elastični čovek, i njegove zategnute elastične trake umorno škripe.

                Večeras dupli program u mom blogodvorištu:) Jedan poziv na izložbu i jedno lepo pismo:

08.04.2014. - 26.04.2014.
Gordana Ilić: Ukradene senke

8. aprila u 19. sati u Galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca, Studentski trg 5., otvara se samostalna izložba crteža Gordane Ilić, pod nazivom, "Ukradene senke".   

Draga Ketrin,

Nema potrebe da žalite, nismo mi za žaljenje, mi smo za motku. Gladni, žedni, bosi, goli, a azdisali.
Živi klani nedoklani, nedosoljeni, nedopečeni – ali nam očigledno nije dovoljno. Ne treba nama Evropa, mi ćemo naše studente da šaljemo na Kosovo, Tači, ionako, planira da reformiše obrazovanje, pa je konačno red da i na Svetu našu zemlju kroče umni ljudi, pošto je godinama bila kaznena ekspedicija – srpski Sibir – ako si bio ološ, lopov, zabušant – znalo se, Kosovo ti ne gine. Dok zaostali narodi svoje svete zemlje brane znanjem, mi smo naše Sveto Kosovo branili neznanjem. Godinama smo degradirali Univerzite u Prištini, jer mi inače imamo brojne druge prestižne univerzitete, pa jedan manje-više nije bio bitan.

Zašto je propao socijalizam,kako nestaje demokratija ?

Nešto po završetku drugog svetskog rata u kome su pobedili partizani i oni koji su se njima priklonili bili su svi prilično jednaki.

Da li.

Za Titove generale i njhove supruge u tim poratnim godinama postojali su diplomatski magacini u koje je su stizali štofovi ,konzerve i ostale namirnice iz američkih ratnih rezervi.

Partizanke nastanjene na dedinju nisu marile da im šiju predratna šnajderke.

Ostali su se snabdevali na tačkice.

Kilo leba,nešto brašna malo masti ...

Svi

    Odsustvo svakodnevnog čemera obično znači da je sreća prisutna.

    Odsustvo rada = prisustvo nerada = sreća
   Osim ako ne pratite vesti.
   A vesti ....nisu bile dobre : troje mladih ljudi, omamljeni dahom Đavola koji je za tu priliku obukao devičanski ledenohladni veo, prestali su da postoje u trenu.
      Samo još jedna vest na 12.strani nekih novina.
      Samo još jedan grom u nečiju kuću.
      Samo još jedan broj u dugom nizu besmisla.
      Samo još jedna jadikovka,zakasnela, naravno : “Ne brže od života”
      Samo još jedna cigla u Zidu Plača Saobraćajnog Haosa

Čisto da održim tradiciju i rezervišem sastajalište za noćne ptice

Po drugi put zaredom, a i drugi put uopšte, jedan od učesnika finala igraće  na svom stadionu.

Divna Miljković, babica

Ovih dana navršava se 40 godina od prvog izdanja knjige „ROĐENJE BEZ NASILJA" francuskog ginekologa Frederika Leboajea. Knjiga je ubrzo doživela više izdanja i prevoda, izazivajući brojne polemike i mentalnu revoluciju u poimanju porođaja, tretmanu beba i porodilja. Radilo se o tzv. prirodnom porođaju, u kućnim uslovima, uz prisustvo ukućana, najčešće partnera i, naravno, babice.