Aleksander Ekman je danas jedan od najtraženijih koreografa u svetu.  Rođen je 1984. godine u Stokholmu. Učio je školu i dobio svoj prvi angažman u Baletu Opere u Stokholmu, a zatim otišao u Holandski plesni teatar, pa u švedski Kulberg balet...

Odličan igrač, bio je u fokusu najboljih koreografa, poput Jiržija Kilijana, Matsa Eka, Hansa Van Manena... A onda, sa samo 23 godine, u punoj igračkoj formi, odlučio je da prekine da igra!

kako da "luksuznom" vecerom iznenadite porodicu za vikend

 

 

Bilo je podne, i bio je četvrtak, i bilo je sivo ali je kiša prestala još pre nego što je svanulo pa su na pločniku, skoro sasvim suvom, bile samo retke barice. Predrag je šljapnuo u jednu od njih i nekoliko kapi prljave vode poprskalo je manžetnu njegovih pantalona od engleskog štofa. Besno je zatresao nogu da otrese kapljice ali je izgubio ravnotežu pa je šljisnuo i u drugu baricu; sad su obe manžetne bile uprskane.  Bilo je očigledno da razbijanje treme rakijom nije bilo uspešno. 

Olga nije imala tremu pa je lako izbegla barice i strpljivo je sačekala da Predrag još nekoliko puta tresne nogama pa da joj otvori vrata na kojima je bila kartonska tabla na kojoj je, debelim, crvenim slovima pisalo:  Народно Ослободилачки Одбор I Реона.

Društvo u kome se Bane kretao bilo je prilično zatvoreno i znalo se, uglavnom, od malih nogu. Roditelji su im se poznavali još od pre rata pa se to prenelo i na decu. Imao je, naravno, i drugove iz škole, Treće muške, ali oni, sem nekolicine, nisu pozivani na kućne sedeljke. Te su sedeljke bile dosta česte,  rodjendani, paterice, treći dani raznih praznika, uvek bi se našao neki povod, a povod je, često bio i da nema nikakvog povoda, ali se to sve dešavalo u njihovim stanovima i kućama, a ukućani su, koliko god bili diskretni, uvek bili tu. Zato je Radin stan, pretežno oslobodjen familije,  bio pravo božje davanje i bilo je prirodno da se društvo polako prelije u Aleksandrovu. Nisu oni tu radili ništa mnogo više nego što su inače, možda su neke devojke okusile malo duvanskog dima , kao izlet u zabranjenu zonu ili korak ka izjednačavanju sa muškarcima.

Uz izvinjenje onima koji prate Sagu . Nisam stigla ranije da postavim - evo vam kraj ove glave. 

 

To veče umre Sergrej. Još se razgovetno sećam njegovih poslednjih trenutaka. Ležao je na otvorenom sa nama, i uskladištenim namirnicama, jer ovo je bio klasičan drakar i nije imao podpalublja. Posada je stalno bila izložena suncu, ili vremenskim neprilikama. Pored njega je bio njegov iskidani oklop, koga pored sve njegove čvrstine i masivnosti, pobediše severnjačke sekire. Grudi su mu bile zavijene belim krpama, kroz koje su rane uvek ponovo krvarile, ma koliko puta ga naši ranarnici previjali. Naravno ja, blesavi dečak, nisam kod sebe imao dooua da mu pomognem.

Belgrade tonight, on line...B92 will be video podcasting, some will be talking some boozing it up, join us...

Brajan Ino je neobičan čovek. Sve što dotakne

postaje izuzetno, novo, drugačije.

Za sebe govori da je ne muzičar. Ne zbog toga

što ne ume da svira ili komponuje, već zato što muzici

prilazi svaki put kao nečemu što tek treba da otkrije...

Kao i svi dobri rok muzičari završio je slikarsku školu:)

osnovao je Roxy Music, sa Ferryjem i ostalima,

snimili su dve ploče zajedno, Roxy Music i For Your Pleasure.

Trebalo im je godinu dana da koncipiraju prvi album,

ideja je bila da se napravi potpuno novi, artistički pristup,

da se na mešavini poznatih stilova, uz dodatak novih tehnologija,

elektronskih instrumenata i tehničkih eksperimenata, izgradi novi stil.

Dugo su se pripremali ali je zato uspeh bio ogroman, i dogodio se

preko noći. Pesma Virginia Plain je odmah dospela na top liste,

a grupa je neprekidno bila na turnejama, zastali su samo

da bi snimili drugi album....

Vec nedelju dana i vise traje hemijski rat Rafinerije u Pancevu, protiv grada i ostatka neprijateljske zive sile u okolini ovog postrojenja. Rafinerija tuce po nama svime sto ima - od benzena do ugljovodonika i nazad. Silesija hemije! Slazem se, od komaraca se ne da ziveti, ali jeli ovo bas najbolji nacin!

Azotara ne radi, Petrohemija ne radi. Sistemom eliminacije ovih se dana potrvrdilo da nas je i ranije nebrojeno puta uglavnom trovala Rafinerija. Big deal!

Opstinska vlast je odlucna u reakciji na ovaj ekoloski skandal da odlucnija tesko moze biti! Ljute se iz sve snage preko

Let the grumbling begin!

The US election will get underway in several hours as I write this and will surely be done and put to bed by the time you are reading this, but I feel that I have legitimate gripe to make NOW before even I know the outcome of the elections (and before I go around paying out on my bets for John McCain).

I have been, as most of the US and a big chunk of the televisually linked world, keeping up with the presidential campaign through the most readily accessible means available to me: CNN. And each day I switch it on, I have been getting progressively more angry at them.

Imala sam pre nekoliko godina jednu radnjicu u Torontu, na glavnoj ulici. Dovoljno je vremena proslo da mogu da posetim te uspomene kao sto bih putovala na bilo koje lepo mesto - u Italiju, recimo. Bila je to jedna vrlo lepa radnjica, i posebna, po svedocenju ljudi koji su u nju svracali. Desila se uprkos mnogim razlozima, a narocito uprkos razumu

Na središnjoj strani jučerašnjeg izdanja «Kurir», objavljen je tekst pod naslovom «Grudi uvis!». Šta mislite da se krije iza naslova?

Iako u Beogradu za zelenim stolom govore o „administrativnoj granici Kosmeta i Srbije“, to je prava državna granica, podignuta sa srpske strane. Putnicima sa srpskim dokumentima i strancima koji odlaze na Kosovo na „administrativnoj granici“ policija i carinici kontrolišu dokumenta i prtljag. Na srpskoj strani tzv. „administrativne granice“ koja deli ne Kosovo od Srbije, već Srbiju od Kosova, kontejner Ministarstva finansija Srbije, nekoliko pasa lutalica i bodljikava žica.
Automobili sa srpskim registracionim tablicama smeju da voze po Kosovu, vozači kola sa kosovskim

Mišimin hara-kiri/sepuku je ne samo izrazito japansko već i najčuvenije spisateljsko samoubistvo svih vremena i naroda (G. Čhartišvili)

 edit

 

Počelo je s crtanjem po zidovima pećine, poruke i umolnce onom odozgo koji tada nije bio identifikovan ali je, kako su umislili pećinari kad ne bi mogli sami da reše problem, bio u stanju i moći da uredi stvar i liši ih nevolje i brige. Onda, kasnije, kako je sve raslo i postajalo složenije, posebno uz pojavu različitih mišljenja o istoj stvari, neki tada već nadmoćni su shvatili da je došao trenutak za promene i odlučili da učine novi korak da bi se to sve stavilo pod kontrolu i ta rastuća raspusnost ukrotila. Između ostalog, udesili su da se dogodi religija i konačno identifikuje onaj odozgo imenom i prezimenom. Na raznim mestima po planeti u skladu sa pojedinačnim kulturnim modelom, nametnuto je verovanje, prvo u mnogoboštvo a onda se vremenom svelo na jednog, božanstvo u koga se veruje jer je tako efikasnija kontrola bila moguća a i lukrativni deo tog procesa je imao bolji učinak. Onda je taj jedan koji je za primer nenadmoćnima uvek bio mučenik dobio konkurenciju kao što je to red na svakom tržištu jer bez konkurencije nema uspeha pa i kad se radi o duhovnim sferama.

Šta se to dešava u Kosovskoj Mitrovici i zašto?

Počnimo od skupa, protesta, koji se završio sa jedanaest ranjenih i jednim mrtvim. Okupljanje je organizovano (o „organizaciji“ kasnije) kako bi se izrazio protest zbog otvaranja kancelarije koja bi služila za to da građani severa vade kosovska dokumenta u tzv zoni poverenja, mešovitim naselju, Bošnjačkoj mahali (to je bila, ako se neko još seća, jedna od prvih tačaka „plana za sever“)

Na skup su pozivali „svi“, što znači načelnik okruga Radenko Nedeljković (DS) kao i patriotski blok oko