Političke scene u Srbiji postaje izgleda sve uprošćenija ali istovremeno i sve komplikovanija za razumevanje ko, koga, sa kim,protiv koga, za koga jer sve može da bidne a ne mora da znači. Evidentno je opadanju značaja programa za za stranačke elite., a imidž postaje važniji od programa kao prepoznatljivog stranačkog identiteta, umesto demokratije imamo praksu koja se moženazvati „imidžokratijom“, „videopolitikom“ i „inscenacijama ideoloških razlika“.

Odgovore na to kakva će nam izgledati politička scena u narednim godinama nude nam tri kompetentne stranačke ličnosti, građanima ostaje da na osnovu toga zaključimo šta god nam volja, a u pravu će biti onaj za koga se pokaže da je bio u pravu.U svakom slučaju, oni će biti u pravu i kada promene iznete stavove, a ko se za njih zalepi sam je kriv.

U sredu, 23. januara 2019. godine u beogradskom Medija centru održana je konferencija za štampu jedne od ovdašnjih tabloidnih tvorevina - "Srpski telegraf".
Naziv konferencije je "Brutalne uvrede glumca Sergeja Trifunovića novinarki lista Srpski telegraf Ivani Žigić", a učestvovali su Ivana Žigić, Saša Milovanović, direktor i Boris Vuković, odgovorni urednik "Srpskog telegrafa". Takodje, na konferenciji je govorila i Ivana Vučićević, glavna urednica i direktorka Studija B.

Otišao sam na ovu konferenciju za štampu jednog srpskog tabloida da bih postavio 3 pitanja:

Za

Predsednici Obama i Medvedev potpisali su u Pragu sporazum koji bi trebalo da osigura dalju redukciju nuklearnih arsenala SAD i Rusije. Ukoliko (i kada) zakonodavci dve zemlje ratifikuju ovaj sporazum, on će zameniti ugovor iz 1991. godine, popularni START (Strategic Arms Reduction Treaty), koji je prestao da važi u decembru prošle godine.

Novi START je idejno usklađen sa američkom strategijom objavljenom

Iako su OI u Londonu zvanično završene, mislim da će one za naše gradjane trajati i u narednom periodu, i to u sledećim disciplinama...
-Plivanje...svi oni koji plivaju u dugovima...
-Rvanje...svi oni koji hoće da izadju na prednja vrata autobusa..
-Borilački sportovi ...oni koji su posle bezazlenog čukanja,izašli iz auta i započeli još jednu rundu razgovora...

I 

            Biće ovo drugi a možda i treći put da sve počinje od jedne fotografije. Na prvoj je devetnaest crnorizaca na stepeništu Belog dvora, sa dva pripadnika UDBE, koji ih drže na okupu, takoreći uokviruju, stojeći na marginama skupa, dok u dubokoj pozadini jalove dvodimenzionalnosti fotografskog papira samoproklamovani partizanski maršal, u belom odelu, briše znoj sa čela, jelenskom kožicom. Leto je, sunce je jako i svi se znoje, škilje i izgledaju zadovoljni. Druga fotografija (pitanje da li je i postojala) bila je na kaminu hacijende u Maglajskoj 18, dakle takođe na svetom Dedinju, i prikazivala je mene sa psom u šetnji po rezidencijalnom komšiluku. I tada sam spomenuo tamo, a i sada ću ponoviti ovde, da većina pasa sa kojima sam viđen uopšte nisu bili moji psi, pa je pitanje i da li sam to stvarno bio ja ili je to bila fotomontaža. Kako bilo, to me nije omelo da pomenutu šetnju sa fotografije završim u jalovoj dvodimenzionalnosti ravnice i neba imaginarne opštine Dunavski venac. I nikada se ne okrenem ostavivši sve(t) iza sebe.

Za vikend sam napravila plan da se vozimo u velikom karuselu, jedemo ušećere voćke, da kupim neko licitarsko srce i ako nadjemo mesta popijemo neko pivo. Sa brecom naravno. Ove godine su šatori krcatiji nego ikada, kažu - pošto napolju ne staje kiša.

Do tada, za sve koji se zanimaju i pišu mi evo dva teksta od prošle godine.

Prvi

Gde ce sve ovo da se chuva? Ovo shto mi pishemo na blogu, ovo shto je po internetu? Ko ce to da organizuje kako bi mi to nashli nakon 5, 10, 50 godina? Dali ce sve da se sachuva? Svaka biblioteka koja ima mogucnost baca svoja shtampana izdanja i prebacuje se na online izdanja. Gde ide ovaj digitalni svet? Dal ce nam ostati neshto opipljivo za buducnost iz ovoga veka ili ce sve da bude negde na nekom serveru za koji nemamo pojma gde se nalazi?

Pogledajte ovaj video koji je napravio Michael Wesch sa Kansas State University. 

(CRNA BRDA)

sivo prelazi u crno

            Auto se pojavio iza krivine. Kretao se sporo. Farovi su svetleli iako je još uvek bio dan. Zapravo, siv sumrak koji prelazi u crno. Usporavao je prema obeleženom mestu. Zaustavio se polako. Jasno su se mogle videti tri siluete. Stajali su u mestu za kratko. Jedva primetni trzaj otpuštanja kočnice i auto je krenuo unazad. Veoma sporo.

            - Au jebote, pa ovo je stvarno nemoguće, ’ladno idu sama uzbrdo, šta kažeš Džejlo?

            -  Kažem da bi sa deset grama trave dnevno meni i svetionik išao uzbrdo.

            - Ako mi ne verujete, evo izaći ćemo iz auta i pustiću ga da ide sam.

U nekim ranijim blogovima sam pisao o temama koje su bile aktuelne i istraživane, verujući da će te teme biti zanimljive i čitaocima ovog bloga. U medjuvremenu, novi rezultati su pristizali i sada imam priliku da neke od njih pomenem, a u kontekstu onoga što sam ranije pisao.

Moć govora

U ovom blogu je bilo reči o Neandertalcima

Magazin Mama i Bitka za bebe organizuju konkurs za
Naj-maminu priču

Kakve treba da budu priče?
Priče treba da opišu neke od najlepših trenutaka koje ste imali sa svojom bebom tokom njenih prvih godinu dana. U svakom broju Mame zadaćemo novu temu, a januarska je:

Prva reč moje bebe...

Kako da pošaljete priču?
Dužina priče treba da bude do 2500 karaktera (bez razmaka)
Priču pošaljite na imejl: maminaprica@bitkazabebe.rs, do 31. januara

Dragi moji, odlucio sam da neko vreme sa vama komuniciram na dole prilozeni nacin. Razlog je - privodjenje kraju izrade audio-vizuelnog izdanja jedne moje ranije objavljene zbirke pesama. Jednu kockicu iz tog mozaika zelim da podelim sa vama. Bice ih jos ovde mozda jos, ali cu se truditi da ne preteram. Ako vam sve otkrijem, ko ce mi doci na promociju? :) 

Zastala je ispred restorana, zategla ramena i uvukla stomak, dlanovima ispravila nevidljive prevoje crne, svilene haljine i udahnula tri puta duboko, da umiri uzbuđenje koje joj se u nepravilnim talasima razlivalo čas grudima, čas stomakom, da bi se sudarilo u nekontrolisane udarce od kojih su joj noge i ruke vidno treperili. Radovala se ovom događaju i dugo se i pažljivo spremala vodeći računa o svakom, i najsitnijem detalju na sebi. Podjednako temeljito je zamišljala trenutak kad će zakoračiti u svečanu salu i stati pred pedesetak pari radoznalih očiju, pružiti ruke ka prvom dragom

hrvati mrze srbe

U vezi sa prvom slikicom u nastavku gledanja javiše mi maločas … ako se sledi poruka EU, ona o prilježnom radu, do kraja stoleća iz rupe koja je vrednoćom i samopregorom glavara iskopana izaći će na videlo cilj njihovog truda … pa eto ilustracija uzete iz budućnosti …