Autor: Rodoljub Šabić

Brzo, ekspresno, munjevitom brzinom. Postoji šansa da baš u tom stilu dobijemo Zakon o elektronskim komunikacijama. Šteta što je tako, naravno. Radi se o izuzetno važnom, sistemskom zakonu za koji po članu 77. Zakona o državnoj upravi postoji obaveza organizovanja javne rasprave, koji zavređuje ozbiljnu pažnju javnosti, pogotovo stručne. A predlaže se njegovo donošenje po hitnom postupku, za dan ili dva, iako je konačni tekst predloga zakona bio faktički nedostupan javnosti koliko do juče, nije ga bilo moguće pronaći ni na veb sajtu Vlade, ni

 

" Vox populi, vox dei". Glas naroda je glas boga. Ova prilicno populisticka krilatica  za neke jeste lakmus papir demokratskog drustva. Politicari bi se trebali baviti citanjem javnog menja te svoje odluke donositi u skladu sa "glasom naroda". Neki politicki   naucnici tvrde da je to upravo ono sto  se desava  na americkoj politickoj sceni.     Doduse postoje i oni sto gledaju odnos javnog mjenja I politickih odluka kao prilicno   dinamicniji od odnosa da politicari samo prate glas naroda. Nema sumnje da  je politicarima i te kako bitno javno mjenje , ali ne da bi ga

 Neko u Tužilaštvu ćuti, a očekujem da nađu ko nam je pobio decu. Ako Tužilaštvo u dogledno vreme ne pokrene istragu, stupićemo u štrajk glađu. Janko Jakovljević, otac gardiste Dragana Jakovljevića, koji je zajedno sa Draženom Milovanovićem ubijen  u kasarni u Topčideru 5. oktobra 2004, 19.6.2009.

Dovodili su pse tragače da traže, ali koga to da traže? Neka kažu ko nam je ubio decu, a ne da se vrtimo.  Petar Milovanović, otac gardiste Dražena Milovanovića  ubijenog  u

           Piše: Nikola Knežević (a.k.a metanoia)

        "Pa to je jedan sekund koji... ...u koji se čak ni ja ne znam, nisam svestan toga. Dakle to je jedan sekund, u kome čovek nema nikakvih emocija, ništa... toliko jedan čin jednostavan da... ...kao da ste sekirom otkinuli kokoški vrat. Kao da zgazite mrava. Kao da... ...neku životinju koja vas je napala šutnete nogom.“

Ovim rečima jedna osoba pokušava opisati svoja osećanja u trenutku kada je drugome oduzimala život. Odsustvo emocija, trivijalizovanje samog čina ubistva, relativizacija zločina, pokazuje odsustvo savesti i svake moralne odgovornosti. Bez skrupule, bez sažaljenja, bez straha i na koncu, bez pokajanja: „...moje lično ubeđenje je da je ono što smo uradili, uradili ispravno, i kada bi ponovo bilo potrebno, mislim da bi... uz neke male korekcije išao istim putem...“

Da li je zlo imanentno u ljudskoj prirodi ili je ono plod uzroka i posledica okolnosti koje nas u životu okružuju? Da li se čovek rađa kao ubica ili to postaje? Može li se okolnostima i ciljem opravdati zločin kao sredstvo i posledica postizanja tog cilja? Može li čovek potisnuti istinu i ponašati se kao da je nije ni bilo i nastaviti život, bez obzira na zlokobnu senku koja ga prati? Ako postavimo sebe u takvu situaciju, da li možemo sa sigurnošću reći kako bi mi postupili? Na kraju, može li društvo kojem ovakvi pojedinci pripadaju, ukoliko zaboravi na njih, biti sigurno da se istorija neće ponoviti? Sigurno da ne, jer onaj ko zaboravlja na svoju prošlost osuđen je da je ponovo preživljava.

ВИРУС ЖЕЛИ ДА СЕ ШИРИ, ЏОГИРА, ВОДИ ЉУБАВ И ДОПРИНЕСЕ ЕВОЛУЦИЈИ

 Микроби су највећи убица људског рода у историји. Као такви, они су и пресудно обликовали људску историју. Нису то били некакви Кир, Константин, Карло, Фридрих, Петар, Милош, Александар и други организми које називамо „Великим“.

Били су то – микроорганизми.

 Vinsent 

            Tako sam jednom pukao od smeha kada me je jedna drugarica/bivša devojka upoznala sa Vinsentom Šojićem. Lik me je verovatno instant zamrzeo. Odličan slikar. Sin kamiondžije koji je emigrirao u Kanadu. Na pola te žurke hteo sam da odem kući.

            Poslednje tri godine živim u centru. U leto sve vrvi od turista. U zgradi je hostel. Oni tu žive nekoliko dana pa odu. Ne želim komplikacije. Nikada nikoga ne bih prebio. Dobro, sebe ponekad. Nemam što se kaže nacionalni sentiment. Ali imam sentiment.

            Hodnici odzvanjaju kao da smo u praznoj bolnici. Čujem povremeno kako ih spopadaju, sadisti prokleti. Mene nikada ne pomešaju sa strancem ali jedva čekam. Kada me ushićeno pitaju domicilni radoznalci ’Where are you from?’ spremam se da kažem: I’m from… Sick.

Beograd je stari grad, kažu preko hiljadu godina kako se spominje i za to vreme nastala je kroz bezbroj promena urbana matrica, prvo po grebenu od Kalemegdana ka Terazijama i posle sve do Vračara i nazidalo se unutar nje tušta i tma zgrada, rušilo se vremenom samo od sebe ili se neko oko toga pobrinuo, milom a bogami bilo je i sile. Uprkos svim turbulencijama i pošastima koje su se oko Ušća nadvijale mnogo toga je preteklo i grad je to nasleđivao vekovima kao svoje sopstveno nasleđe i zaostavštinu. Nekada o zaostavštini nije vođeno mnogo računa, uglavnom su vlasnici, bilo da je to država, grad ili domaćini, određivali šta je za čuvati a šta može da se promeni i grad je rastao podstican uglavnom njihovom voljom i potrebama. Posle je nadošla nova forma civilizacje znatno uznapredovala, pretežno sa zapadne strane i ustanovljeno je da u nasleđu postoje neki arte facti čija pojava prevazilazi uobičajene i stereotipne arhitektonske ili urbanističke vrednosti, uočeno je da se može pročitati iz toga šta se i kako tokom istorije događalo sa gradom i u njemu, pokazuje vrednost pregalaštva predaka i lokalni kulturni model po epohama. Onda je sledilo kanonizovanje zaštite delova nasledstva za koje je ocenjeno da zavređuje i tako sve do danas.

 malima je hladno oko srca

 

 

 

 

 

 

 

 

Obećala sam sebi, a i dugujem nekolicini jednu veselu i opuštenu temu, pa da vam predstavim mog favorita na Beoviziji: Dušan Zrnić sa baladom u d-molu "Tvoje drugo ime je greh".  OT bend sa pesmom "Blagoslov za kraj" nisu loši, a treba držati na oku i Beauty Queens feat. Djordje Marjanović sa pesmom "Oskar Superstar".

Ovde možete čuti 30 sekundi svake od 20 pesama kandidata na Beoviziji:

Pesma nas je održala njojzi hvala!

p.s. Lista svih učesnika:

1. Ана

Već godinama se, izgleda uzalud, pitam ZAŠTO U OVOJ I OVAKVOJ SRBIJI ŽENE IMAJU MUDA, A MUŠKARCI NE!? Moj dragi kolega Vukan Simonović mi odgovara: "Dokurčilo im, eto zašto..." A Marija Jovanović dodaje: "Na žalost, izgleda da su se odavno pomešali lončići. Zato nam je tako kako nam je. Sva sreća, te su se mnoge prihvatile čuvanja tog "organa", bez koga će, ako se ovako nastavi, ubrzo sve biti urušeno. Ako već nije..."
Poslednji javni istupi glumica Mirjane Karanović i Vladice Milosavljević novi su dokazi da su ovdašnji muškarci obične šonje i da smo zbog toga daleko iza i ispod pobunjenih Grka, Turaka, Brazilaca...

Niko kao TANJUG ume tako dobro da „pusti" tekst koji se odnosi na ljudska prava u nekoj drugoj zemlji sveta, a da je poruka ama baš uvek da je u Srbiji sve  OK na ovom polju. Nekada je to bizarno (UN Komitet kritikuje Austriju zbog kršenja ženskih prava), nekada vrlo navijački (Italija je 24 zemlja koja ratifikovala Lisabonski sporazum, ali IPAK

Moris, francuski glumac i šansonjer, upitan u poznim godinama kako se oseća,  odgovorio je: odlično… s obzirom na alternativu. Na isto pitanje, Orson, još poznatiji američki glumac i režiser, odgovorio je citirajući Ševaljea: odlično… s obzirom na alternativu.

Luis, Španac, veliki filmski stvaralac, također u poznim godinama, u uskom krugu, tokom večere na jednom od filmskih  festivala u Kanu ili Veneciji priča: nedavno, jednog jutra probudim se, i za razliku od prethodnih buđenja, osećam se opušteno, srećno… a ne vidim jasan razlog takvom  iznenadno lepom raspoloženju… onda malo razmislim I zaključim – to je zato što me žene više ne interesuju.

ројевитост мисли моје

пред Вама што ево стоје

богатије би ми биле

куцањем се погубиле