Na današnji dan je 1963 god. rodjen naš poznati pisac Voja Radovanović...tim povodom objavljujem njegov najnoviji spot...Uživajte...

Moj saputnik ISAIJA, koga vam spomenuh pre nekoliko nedelja, nekako je uspeo da se otme i sada vas, dragi moji, ceka u zasedi, izmedju dve korice mog novog romana. Uzivajte, ali se ponekad i osvrnite. Svuda taj stigne...

(...) - Ах, да, родбина! - узвикно је говорник на сахранама Исаија Ускоковић, ударивши десном

Obećah da de part two biti o tome da li je moguće istovemeno  raditi na ostvarivanju  tri ravnopravna prirtetima o kojima je predsednik Tadić nedavno govorio:  dobrim odnosima sa EU, Rusijom i SAD.

Ako mene pitate, naš prvi triangl prioriteta  izgleda ovako: uspostaviti dobre odnose sa samima sobom, sa regionom i sa EU. A Obamina Amerika ako nas se seti, seti, ostalo ionako stiže redovno. Što via EU i NATO ( otud moj utisak da onaj Tadićev triangl nema dobro  proračunatu statiku na kojoj bi se posle gradilo, al ode to u part three) što direktno: kultura,

Po nepisanom običaju ovih dana se šalju duhovite i satirične Božićne i Novogodišnje čestitke poznatim, slavnim, uticajnim, bogatim, javnim... likinjama i likovima.

Baš zato sam u prazničnom  izdanju "Mućni glavom" odlučio da za Novu 2016. godinu uputim Novogodišnje i Božićne čestitke nepoznatim, neuticajnim, siromašnim i običnim ličnostima oba pola, širom naše lepe Srbije. Pa da krenemo!

Prvu čestitku sa lepim željama upućujem svima onima kojima je Elektrodistribucija "isekla struju", pa će praznike morati da dočekaju i provedu uz sveće! Kao

Autor: Rodoljub Šabić

Ima li Srbija nuklearne balističke projektile? Nema, naravno, svi to znamo. Kao što bi znali i da ih ima. Znali bi i kad bi imala nameru da ih nabavi. Znali bi, vrlo verovatno, i značajan broj tehničkih i drugih podataka o hipotetičkom projektu nuklearnog naoružanja. Ustvari, nema mnogo stvari koje o tome ne bi znali. I bilo bi Vam razumljivo zašto ih ne znate.
A kako stvari stoje s projektom zvanim restitucija? Pouzdano znamo samo to da smo, pre otprilike pet i po godina, dobili Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Bez obzira na

Za Amerikance koji nisu izgubili nekog od svojih bližnjih u ratovima koje su SAD vodile u prošlosti, i dva koja vode i danas,  Memorial day - Dan sećanja - je veseo, bezbrižan praznik.  On neformalno označava početak leta - otvaraju se bazeni, iz ormana izvlači svetla garderoba, ljudi koriste produženi vikend da se otisnu na kraća putovanja, svoje mini-odmore.  S druge strane, političari i vojnici odaju poštu palim borcima i polažu vence na njihove grobove.  Rodjaci i prijatelji poginulih vojnika tuguju, snažnije ili tiše, u zavisnosti od vremenske distance.

Za

Život je težak, ako mi je za utehu ni sam nisam lak, za kosu se čupam, za kosu se ne drži Kosač nego Fejsbuk grupa, koja vređa, lupa, kinji, klinji izrastu krila od muke i on skoči, pogodi me direkt među oči, pravo u centar, Topčidersku zvezdu, pogodi me u Slaviju, raskopa me i ogoli do kamena, dobijem podstanare na oba ramena, jedan šapuće ruši kuće, drugi sikće plamena plamena, nije dovoljno vruće

Otputovala sam pre neki dan u Tiranu (sledi poseban post), ispratio me je naslov iz Pressa  Rusi idu u rat za Kosovo. Vratih se jutros, dočeka me naslov u Pressu ( naslovna strana u stvari) Atomska bomba zbog Kosova. Sta reći, osim da sam tri dana u Albaniji umirala od ljubomore, svaka druga poruka  albanskih lidera, što sa Kosova što iz Makedonije što iz Albanije bila-okrenimo se budućnosti, držimo evroatlantski kurs naših država, mir i prosperitet.

 Ispravite me ako grešim, ako sam propustila,

     Alkoholicar je covek koji pije vise od svog doktora. Ovu izreku Milos je pokupio iz Marfijevog zakona ali je bar znao odakle mu, za razliku od mnogih, slicnih, dubokoumnih zapazanja koja je pokupio tu i tamo i koristio ih, spontano, u raznim prilikama. Nije insistirao na izvoru kao sto nije trazio ni priznanje za nekoliko svojih doprinosa kulturnoj bastini covecanstva. Ponekad, kad je razmisljao o tome, osecao je tiho zadovoljstvo sto je, nezavisno od tudjeg uticaja, izrekao misao koja je pala na pamet nekom drugom, pre dve hiljade godina ili predhodne veceri u kafani. Tako

Sunday bloody Sunday, I hate Sundays. All over the world life stops and we actors of  life are driven by hidden forces.

Ovako je to bilo. Neko vetrovito vreme, zatisje u Torinu. Vesna i Zarko, nase komsije kazu: ajmo izvan grada, malo da se provozamo izluftiramo. Ajmo. Sedamo u kola i ne znamo gde cemo: sam auto krece u pravcu  Le Langhe, regiona gradica, vila, ekoturizma gde dolaze  lovatori da uzivaju u  autenticnom seoskom turizmu na visokom nivou. I stvarno. na nasoj prvoj stanici, Morra, ima trkackih otvorenih kola i turista vise nego objekata za uzivanje.

Nikada mi taj ponedeljak nesto nije bio moj dan. Svaku nedelju vece sam legala sa mislima "Joj sutra je ponedeljak". Nisam kukalo i nisam mrzovolja, ali kako bi bilo lepo recimo da se ponedeljak praznuje. Zamislite da ne morate na posao, u skolu, u bolnicu ili gde vec jer je ponedeljak neradni dan... Onda bi utorkom taman onako bas odmorni pocinjali raditi i petak bi stizao dok trepnes! Ovako, dodje ponedeljak, pa jedva cekas petak, onda ti vikend brze prodje negoli dodje i tako "Jovo na novo"...

 Evo posvecujem jedan pesmuljak ponedeljku:

Ponedeljkom mi svako kriv

ponedeljak

Развојем „Твитера“, уз кратке поруке, објаве, слогане, афоризме... почеле су да се појављују „твит“ приче, „флеш“ приче, кратке-кратке приче...

Међутим, историја најкраће приче много је дужа. Најпознатији је Аугусто Монтеросо (1921 -  2003) рођен у Хондурасу, прешао у држављанство Гватемале, добитник највећих књижевних награда Јужне Америке. Његова најпознатија кратка прича је „Диносаурус“: