Gost autor: Duško Medić 

Na nagovor moje prijateljice Vlastimire pokušaću da zainteresujem vašu pažnju za dešavanja oko rušenje AP Vojvodine koje se odrigralo pre tačno dvadeset godina, onda kada sam imao svega petnaest.

Naime, kao i većina tadašnjih tinejdžera nisam pokazivao zainteresovanost za politiku, osim kada sam kao predsednik omladine osnovne škole, 1986. godine (tada sam imao četrnaest) delegiran

kasno popodne.

obuzima, nosi i leči

2042 je godina. Napunio sam 96 godina i otišao s vašeg i mog sveta i života. Pitate se kako, na koji način, kojim putem, sredstvom... se javljam. Pitate se, pitate! Komplikovano je da biste shvatili pa ću pojednostaviti. Ja ustvari nigde nisam otišao, postao sam deo sveobuhvatne i beskrajne kosmičke energije. I nigde sam i svuda. Nigde u smislu da nisam u Raju ili Paklu, Edenu, Džehennemu ili Džennetu, Valhalli...ništa od toga, postojim ali nemam telo, vizuelni oblik, nevidljiv sam a ipak jesam!

25. maja 1995. godine granatom ispaljenom sa srpskih položaja na Ozrenu, u blizini sela Vrbak, na šetalište Kapija u centru Tuzle, ubijena je 71 osoba a više od 200 je povređeno. Najmlađa žrtva imala je manje od tri godine. Do danas još niko nije odgovarao za ovaj zločin.

Prosek godina ubijenih je oko 20.

www.kapija.ba 

Piše: Rodoljub Šabić
Kraj je maja, što me podsetilo na jedan skroman, petogodišnji "jubilej". Verovatno sam, ako se izuzmu akteri događaja o čijem "jubileju" se radi, jedan od retkih koji ga se setio, jer je i pre pet godina, u maju 2010., promakao stidljivo, gotovo neprimećeno. Tada je javno tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja novinarki B92, Ivane Momčilović, Antigone Andonov i Jasmine Karanac, zbog toga što su objavljivanjem transkripata prisluškivanih telefonskih razgovora nekadašnjih rukovodilaca JP „Putevi Srbije" u vezi sa slučajem „drumska mafija", navodno

gošća autorka: Jelena Dedeić

Na zidu smrdljivog haustora, između spiska stanara i obaveštenja o izvršenoj deratizaciji stajala je poruka napisana finim rukopisom:

 U ime potkošulja, gaća, čarapa, dukseva i farmerki iz prizemlja, molim supe, kafe i ćufte s viših spratova da se ne prosipaju po nama!

          A kako bi bilo da počneš da mi gradiš pijedestal, ono baza, stub, stajalište, busa 36? Kada ga skucaš parkiraj ispod koša da mogu da zakucam. Reci mi da sam ekstraordinarna, kao Ekstra Nena koja ordinira i obećavam da ću ekstrahovati iz tebe sve, ostaće ti dinar. Ponudi mi sve svoje savete, krunski, prosvetni i fiskalni i napraviću od njih salvete kraj čaša, čuješ li me Saša!? Svo tvoje iskustvo isuči i onda mi se smuči. Ne volim kad te vidim da plačeš u kuhinji ali mi je OK ako plačeš na placu, Alexanderplatzu. Da li ja, ti, bilo ko za to prima platu? Sviđaš mi se dok te prezirem, diljem Zire, tamo sretnem i Anu a ona mi kaže nešto kao: Biće težak meč! Teška si ti mečka u tom Leksusu i vodila bih te po vašarima, lupala po pleksusu, kada bi bio vaška. Ti vaška. Ja Saška. Ti si karan. Ko je od nas dvoje stvaran? Ti si stvoren i to je tvoj limit. Ograničen bičem. Ne, ja ne vičem. ZAKLOPI! Zajedno za Zaklopaču! Orlovaču! Ti nećeš biti nad mojim odrom, kao došao bi potopljenim brodom? Ne verujem ti ni kad u podne kažeš da je napolju dan, odem do prozora da proverim. Provirim da se smirim i onda pirim. To ne znači da palim iako bih zapalila. Blago vetru on stalno duva. Dunav se prosipa pod mostom i odlazi ni u Rumuniju ni u Bugarsku, donosi debla iz Austro-Ugarske. Nije iz Austro-Ugarsku.

u sporu protiv Samsunga povodom kršenja patenata.

Apple je uvek posebna inspiracija za blogere, plus svi volimo moderne tehnologije, pametne telefone i slične stvarčice, te mi se čini da ova presuda zavređuje blog. Tekst iz NY Times možete pročitati na linku (reči NY Times su link), a nemojte da vas mrzi i da kliknete i na linkove sa strane teksta, pod Related…

Mogao bih satima da  sastavljam spisak muzike koju sam tokom ove godine slušao i ma koliko se trudio ne bih uspeo da sastavim idealnu listu. Ako bih jedne stavio na prvo mesto, bilo bi mi krivo zbog nekih drugih, i tako u krug.  Zato sam sastavio spisak albuma tako da su po grupama poredjani albumi koji su po mom mišljenju bili bolji od drugih.

U toj, prvoj, grupi nalazi se pet albuma za koje smatram da su najbolje što je objavljeno u 2009. Dakle, band Eels, koji su me oduševili sa ovim albumom i debelo se popravili u odnosu na prethodna izdanja. Nekoliko singlova

ili lažna istina? Šta je šta i kako se snaći u ovom zavrzlamnom kalamburu? Da li laž može ikad da bude istina ili istina da bude lažna? Da li je poluistina laž, da li je polulaž istina?  Da li u ovom slučaju važi ono: Smiješane, najlakše se piju. Odavno je ofucano: Da nema laži, ne bismo znali šta je istina. Istina je da ima tako i toliko dobrih laži, koje je veoma teško razlikovati od istine. Kao što je laž da je istina samo jedna.

Piše: Boban Stojanović  

Ma, ko još može da u Srbiji govori o moralu!?

Neki će svoju političku moć potvrditi pljuvanjem po pederima, drugi će ćutati o mržnji prema Ciganima.

Neki će ići u crkvu svakom prigodnom zgodom da bi se pokazali bogougodni, drugi idu na sve utakmice kako bi pokazali da zaista vole sve što je srpsko.

Među to sve srpsko, posebno spadaju SRPSKA DECA, i to ne sva, nego srpska.

Hijerarhija po pitanju dece je nevidljiva, o njoj se ne govori i ona predstavlja tabu.

Ali....možda je temu potrebno otvoriti.

Recimo, činjenicom da u našoj voljenoj zemlji žive srpska i ostala deca....

Priča o deci je priča u kojoj nema nevinih!

- resavski post, totalno -

Slušala sam sjajnu emisiju već odavno čuvenog CBC Canada "Quirks & Quarks", zahvaljujući lutanju po BoingBoing i sve što mogu da uradim je ovaj "resavski post" kojim prenosim linkove koje je postavio Cory Doctorow.

Tema

Не постоји текст који сам више пута почињао и брисао.

Зајебано.

Мислим, зајебано је писати о реликтима комунизма, свакако.

vest glasi ovako:

Prihvaćene primedbe LDP-a

GRESKA

Pre dva, dva i po meseca, zove me telefonom moj drugar, prijatelj i kolega Radiša Lucić: Mikele... da li bi ti ...učestvovao u Likovnoj koloniji akvarela u ...Gerontološkom centru u Zrenjaninu....oni su organizatori...a ja mu dođem kao neki selektor... Pristanem iz taka. Onda se setim i pitam: A ko još dolazi? Radiša prvo poćuti malo a ja kao da ga vidim kako se češka po glavi: Ne znam...tebe sam prvog zvao...ali ću pokušati da okupim pravu ekipu. I bogami je okupio! Ne računajući mene, u ekipi su bili sve vrsni akvarelisti, majstori svog zanata: Čeda Kesić, Dimitrije Kolarević, Dragoslav i Olgica-Olja Husar, Milica Belanović, Rudolf Brkić, Pal-Paja Dečov, Aleksandar Kačar, Đuro Maravić, Nemanja Popović.