Kako bese?

"Ne sudi po ambalazi"

(pogledaj video)

Autor: Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u periodu od 01. - 07. februara 2011. godine, preko ovlašćenih lica - inspektora, izvršio nadzor nad izvršavanjem obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod organa u sastavu ministarstava Vlade RS.
Radi se o akciji nadzora koja je najavljena i započeta još prošle godine. U skladu sa opredeljenjem da pitanje odgovornosti treba postavljati, prvo u odnosu na najviše, državne organe vlasti, akcija je tada započeta nadzorom u ministarstvima Vlade Republike Srbije i rezultirala sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 14 ministara u decembru prošle godine.

 
           Da li znate Imreta? Onaj sa bradom, snimatelj.
       Onaj što je njegova keva rekla: "Imam dva sina i jednog što radi u televiziji".
      Ulazi on jednog dana sav ozaren u redakciju i sa ponosom kaže da su ga primili u partiju. Pa šta kažem ja. I ja sam išao u omladinsku političku školu „Lola Ribar", pa me nigde nisu primili. Tu mi on objasni kako je ovo veoma važan trenutak za našu zemlju i da svako kome je stalo do nje, treba da bude najmanje član partije.

Karizmatičnost i relativna mladost Baracka Obame samo su neki od razloga za oduševljenje kojim je liberalna Amerika dočekala njegovu pobjedu. Zabrinutost zbog ekonomske i financijske krize također je imala utjecaja. Pažljiva analiza trendova podrške njegovoj kandidaturi pokazuje, naime, da je on učvrstio svoju premoć upravo u trenutku kad je javnost bila najviše zabrinuta zbog ekonomske (a time i svake druge) budućnosti Sjedinjenih Država. Treći je mogući razlog - osjećaj da se radi o "historijskom", a ne "običnom" izboru. Demokratski je kandidat probudio volju za glas(ov)anjem

Autor: Rodoljub Šabić

Krajem prošle nedelje jedan naš visokotiražni dnevni list se, u nastavcima, pozabavio pričom o učešću jednog funkcionera iz Vlade, tačnije načelnika u jednom ministarstvu, u "akciji" upisivanja građana u posebne biračke spiskove nacionalnih manjina na osnovu falsifikovanih zahteva za upis.
Ta pojedinačna, u osnovi bizarna, priča trebalo bi da podseti na jednu priču od opštijeg značaja. Na to da je Poverenik za (informacije i) zaštitu podataka o ličnosti još letos, dakle pre nekoliko meseci, podneo više krivičnih prijava, tačnije 16

Omne animal triste post coitum, veli stara latinska izreka. Pre no što se pozabavim ljudskim rodom koji je takođe animalnog porekla, moram reći da od malena pamtim tužan izraz na licima pasa koji se posle sparivanja, još uvek spojeni, vrte u krug ili mužjak vuče na jednu stranu, ženka na drugu ili jače vuče slabije. Taj izraz je zaista triste! Izgledaju kao da su skrivili nešto, uši su im pognute, tužno molećiv pogled, dirljivo za gledati a pomoći nikako.

U životu sam se nagledao koitusa petlova s kokoškama, vrabica i vrabaca, golubica i golubova, konja i kobila, bikova i krava, nerasta i prasica, čak šimpanza ali nigde ne videh to triste, naprotiv, kokoška bi se, što bi rekao Branko Ćopić, razrakoljila, otresla perje i nastavila da čeprka po bunjištu ili već gde ne, pevac zvani horoz bi kukuriknuo iz sveg glasa uz mahnito mahanje krilima...

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavni „sudar“ niških „Južnih vesti“, jednog od najagilnijih elektronskih listova iz unutrašnjosti i direktora jednog niškog javnog preduzeća je još jedna „dobra“ potvrda da se sloboda medija, iako često i mnogo proklamovana u krugovima naše „elite“, doživljava na vrlo „specifičan“ način.

 „Južne vesti“ su na svojim stranama, potaknute delovima rasprave u niškoj gradskoj skupštini, o tome da je nakon promene vlasti ubrzano zapošljavanje partijskih kadrova u javnim preduzećima, počele da pišu o toj temi.

Dobro pamtim kako je tada izgledala a danas je sigurno ne bih prepoznao. Ni ona mene, ipak imamo preko šezdeset godina. Znam da sam se zaljubio u nju čim sam je video a najveće zadovoljstvo sam osetio kada me je učiteljica zato što sam bio nemirko, premestila da sedim sa devojčicom. Naravno to je bila ona! Sedenje sa devojčicom je u to vreme predstavljalo kaznu, pedagošku meru. Meni nije ni malo smetalo zadirkivanje

STANJE DUHA i "PROGNOZA VREMENA"

Oliver Frljić, pozorišni reditelj

„Najodvratnija mi je ona umjetnost

Niz staklo na prozorima slivale su se kapi kiše. Najpre sporo, dok jedna ne uhvati drugu,  a zatim bi nestajale u trenu. Stakla na naočarima zaboravljenim pored Igre staklenih perli prelamaju svetlost koja dopire sa TV-a sa koga ne dopire ton. Staklo ekrana je musavo po ivicama. Prave se mala ostrva prljavštine koja su preživela krpu. Odvojena su od kopna prljavštine koje se u tankom sloju hvataju na sam rub stakla. Neizbrisivo kopno i arhipelag koji nema ko da obriše. Staklo u kupatilu je primilo na sebe više od trideset  Judinih kovanica i sada mi, premazano srebro nitratom, svakim danom izdaje ko sam, a ja to ne konstatujem. Vidim samo bradu od tri nedelje. Staklo sijalice u kupatilu ne ispunjava svoju svrhu. Bolje se snalazim u mraku. Obrijaću se sutra po danu. Možda.

Rano je reći kakve će biti posljedice hapšenja Radovana Karadžića, ali jedno je sigurno, onog trenutka kada se sa malih ekrana skine lik Dragana Davida Dabića a pojavi se novo-staro lice prvog Predsjednika RS počinje i njegov novi politički život.
Radikali u Srbiji su politički profitirali odlaskom Šešelja u Hag tako što im je porasla popularnost. SDS na sličan način koristi ovaj trenutak za povratak na političku scenu, a skori lokalni izbori će pokazati koliko će u tome i uspjeti.
Predsjednik SDS-a Mladen Bosić je tako među prvim posjetio osnivača

 Gost autor: drzurin otac

Nejmam više što dodati ni vodi, a  ni vatri - veli Hikmet Vejsilu dok skupa stoje kraj šanka u Vejsilovom tek otvorenom kafiću koji se zove "Osmica"...
- A i ti, brate Vejsile, nisi treb 'o kafić otvarat ' ovdi, ukraj čaršije, nego  ispred kantonalne vlade.

Težina telegrama od dvadeset i jednog grama raspršila je i poslednju nadu da ću te sresti u gradu. Nebo je bilo crno poput ovce, vunasto i suvo. Jak pritisak nabijao je ljude prema tlu. Zlu ne trebalo da ovo potraje, ali nekako su mnogi sada prave veličine. Grehota je za one koji inače sami sebe unižavaju svakog dana, oni jedva da se vide. Ostali su veličine kokera, kroketa ili krekera. Ker bez dlake po telu (ima je samo po glavi) podigao je pogled. Vidi se da bi u nekom drugom svetu bio kralj životinja. U nekom drugom svetlu svi bi svetleli, svi bi puštali krila i leteli. Svi bi bili zmajevi. Zmajevi noći od očaja. Krajevi grada bili bi gnezda. Na vrhu najvišeg nebodera živeo bi kralj zmajeva kome čak ni onaj ker nije zver (u onom njegovom svetu koji priziva pogledom ili je to samo vapaj za hranom, dan za danom). Kralj zmajeva, zmaj od papira koji ne može da leti. Ne, nisu kosti, Bože me oprosti, to je origami zmaj. Zgužvam ga u pikslu gde su pepeo i prah. I strah. Strah da ako već mogu da pogubim kralja zmajeva kao opuške cigareta, a nikada nijednu nisam stvarno spalio do kraja, kakav je kralj mog sveta?

Prestala sam da čitam sve vesti redom. Samo one koje mi naslovom izgledaju važne. Učinilo mi se da će ovde ova vest biti vidljivija, a pomoć veća.

znam da ne zelis to da ti govorim, ali ako te iko ikada bude pitao, reci "da, to je bila njegova zelja".

i da, daj sve sto je ostalo