Na otvaranju moje izložbe 10. Avgusta 2010, u Galeriji Lukijan Mušicki u Temerinu, moj prijatelj Miloradkakmar je pročitao svoje divno sočinenije:

Žena, otisak svesti, unutrašnjeg nemira i smirenosti prstiju.

Žena, mesečina na vodi, moćnica da ukroti svetlost i sve boje upije u sebe.

Žena, kap znoja na grudima čiji trag uznemirava utrobu i ukazuje na izvor.

Žena,

Evo jednog teksta za dusu i za moje drugarice.

Ko je bio u Perastu, zna da je to jedno nadrealno mesto. U njemu ima kucu moja drugarica, Gina (citati Djina), poznatija kao Srpska Karijetida. Njena kuca u Perastu je produzetak njene licnosti. I dan danas uzivam da budem deo nje.

Paradoksalno, ali malo je kuca u Perastu iz kojih se vidi Gospa od Skrpjela i Sv Djordje. Ginina kuca, bivsa kuca kapetana Roka, ima djardin izdignut iznad Peraske ulice, poplocan kamenom. Pogled na ostrva i Verige je deo kuce. Iza kuce je djardin sa bunarom, natkriven prastarom

Ivan Lenđer, torpedo iz Zrenjanina je naš olimpijac koji će braniti boje Srbije u Londonu. Široj javnosti je postao poznat kada je 2006. proglašen za najboljeg mladog sportistu Srbije.Vlasnik je preko 600 medalja.

Ivan je našao vremena da u sred intenzivnih priprema odgovori na deset pitanja. Hvala najlepše.

1. Kako bi opisao sebe u par rečenica? Čuveno pitanje mnogih intervjua koje jednostavno nisam želeo da izbegnem :-)

Da pitanje je veoma teško za odgovaranje, jer ne volim sebe da opisujem, ali pokusacu... Sebe smatram marljivom osobom, spremnom na sve rizike da bi dosao do cilja koji sam zacrtao. Smatram da sam društven, ne toliko komunikativan (to je verovatno zbog plivanja, jer tu nema mnogo priče he he). Trudim se da svima pomognem koliko i kako god mogu i nije mi bitno da li mi je ta osoba bliska ili ne.

Ovogodisnji Sajam knjiga je apsolutni skandal.

Na stranu cinjenica da se na njemu mogu kupiti "Protokoli sionskih mudraca", te romansirane, neromansirane, pervertirane, obojene, te biografije sa i bez kofeina skoro svih ratnih zlocinaca, ratnih huskacha, ratnih reportera, ratnih svestenika, ratnih kurvi, ratnih privrednika, ratnih doktora, ratnih poslasticara ....shvatate vec... nego su i krajnje "ozbiljne" izdavacke kuce pocele da duboko uranjaju u lihtovski relativizam - www.svejetomeniisto.rs - dodatno unoseci istorijsko-relativisticki smrad i cineci manifestaciju, dozvolite, apsolutno

 Igra je moj današnji izbor reči na slovo "i",  u ovom, ne znam već kom po redu nastavku mojih postova sa ovim nazivom "na slovo...".  Pošto je leto,  dozvoljene su i poželjne letnje, lake teme (cr by Vladimir Petrović) za nas koji smo još ovde, i nismo se uputili ( a možda mnogi i neće) na topla mora. Razmišljala sam šta bismo se mogli igrati? Nismo baš ni tako mali, znači da bismo mogli započeti neku konstruktivnu, recimo neku literarnu igricu. I onda sam se setila da je prošlo dugo vremena kako je Gospođa Klara jednom u svom gostovanju kod mirelerado započela jednu takvu igru, u kojoj je mnogo nas uživalo.

 Ona je izabrala, izmaštala, izmislila, tu priču s nekim imaginarnim likovima,  (evo četiri reči na "i", u nizu... 'vata me), a mi smo se nadovezivali. Najlepše je što se ne zna kuda će  priča otići. Zar to nije najbolji fazon u blogovanju?

Govoreći o rekonstrukciji vlade Aleksandar Vučić je danas rekao da je „pre formiranja vlade imao jasan plan, da je želeo opšte reforme u Srbiji, ekonomski rast i rešavanje nasleđenih pitanja, kao što su Kosovo, ulazak u EU i korupcija koja je podignuta na državni nivo.“

 Praksa je pokazala da su namere zaista bile takve i da se on lično trudi da se rečeno realizuje.

E sada, Vučić je naveo da je za godinu ostvareno pet pobeda.

1.- "Naša prva pobeda je što zemljom više ne upravljaju otuđeni finansijski centri moći i tajkuni, već država i ljudi izabrani na izborima. Imali smo hrabrosti da se suočimo sa moćnim finansijskim figurama.

2.- Druga pobeda je uspeh u borbi protiv korupcije.

3.- Treća pobeda je početak pregovora o članstvu u EU.(EU nije idealna zajednica, ali da je to trenutno najbolje udruženje država na svetu i nama je tamo mesto).

4.- promena odnosa većine zemalja prema Srbiji i

5.- uspostavljanje pristojne Srbije.„

... pevao bih suncu...

Olimpijske igre 2012. su u toku.

Svi gledamo.  Naravno.

Sportisti se takmiče, vredno rade, koriste sve moguće metode u fazi višemesečnih i višegodišnjih priprema.

Brže, više, jače, bolje, sinhronizovanije, duže. 

Ja gledam povremeno po nešto. Odbojku, košarku, plivanje, konje. Atletiku ću gledati.  Ne gledam gimnastičarke, bicikliste, dizače i dizačice tegova, ...  

Uvek mi je tu negde, u pozadini, misao da se u sportu koriste sva moguća i dopuštena i nedopuštena sredstva da bi se dokopali medalja i što boljeg mesta na rang listama.

Svaki "računardžija" kada počne da uči novi programski jezik (a bog'me i kada se posle dužeg nekorišćenja vrati na neki koji je davno učio), prvu stvar koju uradi je da napiše program koji ispisuje tekst "Hello World!" ... samo to ... ništa manje i ništa više. Čemu?! ... ako mu sve to prodje znači da je pripremio okruženje i alate, uspeo da program "protera" kroz iste i dobio nešto što radi ... pa makar i samo ispisivalo obično "Hello World!"

Naši preporučili da se ne održi koncert Dina Merlina?

Ako ima nešto što nikad nisam voleo da slušam, onda je to „Merlin“. Svejedno zašto. No, to nije tema ovog bloga. Ne radi se o muzici, o imidžu... Nešto drugo je po sredi - nešto što se tiče i onih koji vole, i onih koji ne vole muziku, i onih koji vole ove ili one grupe, i onih kojima se Merlin sviđa ili ne sviđa – a to je ugrožavanje, ili makar osporavanje nečijeg prava na slobodu. Slobodu. Manje je važno da li će pod taj pojam biti podvedena sloboda pevanja, nastupa, kretanja, izražavanja...

Нема ништа узалудније од блоговске геополитике. Али, ко се може усудити да каже да нема нешто магично забавно у распредању о државама и народима као да су особе од крви и меса са све сујетом и осталим несавршеностима. Ко ће први предвидети тренд који нико други није уочио и на тај начин стећи ласкаво право да свима каже "јесам вам рекао". Може и "ја сам вам лепо говорио, а ви ме нисте слушали" и остале варијације.

Август је, годишњи одмори, политичари имају своја неписана правила која су им милија него писана и зато се ништа значајно не би требало десити у августу, зар не? Међутим, новац се увек окреће, а саме новчане струје изгледа почињу наглашено да осећају утицај промена политичке климе.  Они који би то требали први да схвате, медији са широким утицајем, имају потешкоће да схвате размере тих кретања, а гомиле сигнала који стижу као да немају довољан кредбилитет да буду схваћени озбиљно., па и кад се преносе, преносе се стидљиво, без указивања на шири тренд. Та временска разлика измећу момента кад  нешто сазнамо и момента кад схватимо из онога што смо сазнали је можда најбитнија тема информационог доба, али не данас, данас, геополитичимо. :)

И ево моје конкретне теме. Кина и Америка. 

Ovo je post o dva Boba - to su Bob Dilan i Bob Marli. Mnogi će se čuditi - šta će ova dva Boba u jednom postu, koji sam naslovila koristeći naslov nezaboravne pesme!? S pravom. Ali, ima mnogo razloga koji ih povezuju, taman dovoljnih za  kosmičke eksplozije rok heroizma, koji ova dvojica sigurno nose sa sobom.

Nisam mislila da pišem osvrt na njihov život i delo. O Dilanu i Marliju svi sve već odavno znaju, a za podsećanje nije loša wikipedia. Nego...danas me podsetio

... na utisku nedelje.

Ko je gledao znaće o čemu pričam. Ko nije, šteta, trebali ste. Tema je bila novi porodični zakon.

G-din Milivojević je rekao, u parafrazi, nešto tipa:

-  Pa ok, pošto treba da budemo evropejci taj novi zakon će najverovatnije biti usvojen, ali onda država treba da ponudi alternativu. Pošto bi nam kao roditeljima dozvolila da koristimo samo neku vrstu vaspitanja, trebalo bi da napravi dečiju policiju koju bi roditelji mogli da pozovu i kažu: "Pošto sam upotrebio sve dozvoljene vrste vaspitanja, moje dete i dalje radi neke stvari koje

                              Pusti puže rogove... ( soba 15 )

               Bolnički dani su neverovatno dugi i ničim se ne daju ubiti. Vreme jednostavno zaboravi da treba da se pokrene, da iskorači koji sekund napred, da se protegne i nekako dobaci od zore do predvečerja. Opet, da li po inerciji ili stoga da bi se nekako ta sveopšta obamrlost ublažila i potisnula u drugi plan, kukavni bolesnik se brzo i potpuno preda svakodnevnoj rutini i počinje da meri vreme u predvidivim intervalima pristizanja dnevnih obroka.