Babaroga kruži Srbijom. Digla se u raznim oblicima. Ako ne prihvatimo nepristojnu ponudu, sledi nam višegodišnji zastoj na putu ka dobijanju kandidature za članstvo u klubu. A to će onda biti najgore strašno.

Danas je, najverovatnije, kraj jednog procesa i jedne zablude. Nakon skoro decenije, Kosovo je spremno da proglasi nezavisnost - vreme ispipavanje pulsa, puštanja probnih balona i sličnih akcija izgleda da se završava. Iscrpljujući pregovori doneli su samo saglasnost u nesaglasnosti - obe strane čvrsto su ostale na nepomirljivim pozicijama, sa kojih i nisu hetli da se stvarno pomere - a i nejasno je šta bi kompromisno rešenje bilo, sem možda zamrzavanja konflikta na određeno ili neodređeno vreme. Albanska strana insistirala je na nezavisnosti u okviru koje se mogu uspostaviti partikularna rešenja, recimo status manastira, a srpska je insistirala na svemu sem toga, da bi pre svega simbolički očuvala jedinstvo Srbije - de facto nezavisnost, a de jure ostvarenje minimalnih prerogativa srpske državnosti na Kosovu. Potreba da Kosovo „ostane" u Srbiji po svaku cenu ima status „incest-tabua", fantazma na kome se zasniva identitet većine Srba i dominantne političke elite Srbije - kao „srce Srbije", njena „kolevka", ono bez čega se ne može zamisliti, Kosovo je fundamentalna komponenta političkog, koliko i individualnog, etničkog „ja": biti Srbin znači imati Kosovo u Srbiji.

edit editedit?

S. Vuksanović

Izložba: UPDATE: SOPSTVENI (ŽENSKI) LIK 

Autorka i kustoskinja izložbe: Suzana Vuksanović

Asistentkinja kustoskinje: Tatjana Panić

Umetnice:  Ljubica Čvorić & Marina Tomić, Olga Ungar, Zorica Čolić, Ratka Lugumerski, Ksenija Kovačević & Milena Nena Popov, Željka Jović, Maja Rakočević Cvijanov, Ivana Đukić, Monika Sigeti, Jelena B. Kovačević, Dragana Žikić, Jelena Janev

Odlomak iz intervjua sa glumcem Josipom Pejakovićem:

Bosna i Hercegovina je tragična država. Ona je čudo zato što u njoj egzistiraju samo tri zanimanja: Bošnjaci, Hrvati i Srbi!

Vidio sam da mladi i stari u publici plaču dok s pozornice govorite u svojoj monodrami „On meni nema Bosne": "Kako bolan nema Bosne, a Neretva huči, kako bolan nema Bosne, a Miljacka teče, kako bolan nema Bosne, a Sana ide. Ti misliš da ona ne ide, ali sagni se, hajvanu, pogledaj, ide Sana, ide Sava, ide Drina, ide Drina, ide Vrbas, ide Bosna, ide Ukrina,

– Da li postoji Deda Mraz?

– Moraš da mi odgovoriš.

– Da li postoji ljubav?

– Postoje zato zaljubljeni ljudi, bi li?

– Ne bih.

– Zašto, nisam ti dovoljno privlačna?

– Imaš opasne misli.

– Gde je moj šrafciger?

– Vratiću ti ga.

– Kada? Ne podnosim

Ima trenutaka u životu kada si mogao da skreneš levo od Albukerkija i promeniš tok lične istorije.
Mogao si da zagrliš, umesto da odeš.
Mogao si da staviš tačku, umesto da slinavo nastaviš utabanim stazama.
Mogao si da zalupiš vratima i uskočiš u rupu, gde god te ona vodila...moja Alisa.

Marsel Dišan, autoportret

Tamo gdje se preciznost tehničkog crteža rastače u eteričnost akvarela ili iskrivljuje u kakvu apstraktnu sliku,  a proračuni na kojima je zasnovano njegovo dimenzionisanje preslažu u stihove slobodne rime, e tamo  nastaje i ova priča.

Kako javljaju mediji dogovorena je koalicija DS-SPS, što je u datim okolnostima za narod i državu najpametnije rešenje jer je time izbegnuto natezanje i mrcvarenje pa će se skupština i vlada brzo konstituisati i početi da rade svoj posao.

Lideri  DS i SPS su ovim pokazali državničku odgovornost i da su im državni iznad stranačkih interesa. Tako su se sada predstavili ali to treba i u praksi da potvrde i potvrđuju. . Naravno imam lično mnogo zamerki na račun i jednih i drugih ali sam uveren da će u jednoj stabilnoj vladi da dosta toga isprave, pre svega  da se i unatar sebe pročiste od kompromitovanih, korumpiranih i nesposobvnih ljudi. To je prilika  i put ka profilisanju moderne levice u smislu funkcionisanja slobodnog tržišta koliko god je to moguće ali i regulative države u meri u kojoj je to nužno. Ako može jedna Francuska da se okreće levici, ako će to dogodine verovatno uraditi i Nemačka zašto bi se Srbija ustezala da jasnije deklariše vladu levice.

kad listovi žute i važne ličnosti padaju s grana  

Već par nedelja zainteresovano pratim esejistička žongliranja uglednih intelektualaca, kritičara, literata, pisaca predgovora, pogovora, recenzija i ostale književne galanterije... Pratim ih pomno, kradem zanat i skil  koji im pomaže da u nekoliko šlajfni pozitivno intoniranog recenziranja,

Autor: Mako Menković

Bila... bila Snezana. Pa je vestica tela da je ubije. Baaaum! Baaaum! Baaaum! Pa naiso u sumu. Pa naiso u kucice. Bije puno sudove. Pasina... Ja cu da vam usisavam, ja cu da vam cistim. Ali, mojim te, pusti me, mojim te da budem s vama. Ja cu da vam cistim. Ja cu da vam pejem sudove. Ja cu da vam pejem, da vam cistim i da usisavam. Moooojim te, pustite me da me... da me... da me... pusti me da budem s vama.
I... gotova mica pica.

I bila Cuvenkapa... pa ona isa kod bake... pa tako... pa je ona posetala baku, pa otisa kod mame, pa doso vuk,

Veća sramota za Vojsku Srbije od toga što joj je Vulin ministar je jedino ta što se navršilo 13 godina od dana kada su u vojnom objektu "Karaš" na Topčideru, gde su bili na straži, ubijeni gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.

Sramotu kojoj se država Srbija i njena vojska smrću ova dva mladića samoizložila ne mogu da prikriju ni da nadlete nikakvi migovi.

Porodice Milovanović i Jakovljević zaslužuju istinu o pogibiji svoje dece i procesuiranje krivaca. A Srbija ukoliko, makar deklarativno, želi da se predstavi kao civilizovana zemlja - Draganu i Draženu na mestu na kom su ubijeni u najmanju ruku duguje makar spomen obeležje!

Спорт није лоша ствар.