Umesto klasičnog bloga prenosim tekst objavljen u današnjem broju "Novog magazina" iznad kojeg je Koraksova karikatura.

Nisam mogao da odolim a da ne objavim sjajan tekst moje kolegenice iz Zagreba. Na veoma jednostavan, direktan i konkretan način rekla je sve ono što i sam podržavam, primenjujem, pokušavam da prenesem dokle god moj glas dopire. Mirela je tu poruku prenela na veoma ubedljiv način. 

kad su ušli u agrobanku, nisam se bunio

Mala škola komiškog (jezika i teatra)

Veliki kurbarin na malom otoku

Piše: Vinko Kalinić (urednik portala "Moj otok Vis") 

      Odavno se nisam susreo s fureštom, inteligentnim i pismenim, koji u svojim tekstovima tako vješto i dobro šeta malim komiškim pučinskim teatrom, kao što mi se to dogodilo nedavno, kada sam sasvim slučajno na B92 otkrio blog jednog Beograđanina.  

 Dođu ljudi i napišu pregršt lijepih riječi o Komiži, Visu, komiškom arhipelagu, prirodnim ljepotama koje su ovdje same po sebi posebna vrsta poezije. Pisane tragove, pune impresija, o susretu s tim ljepotama moguće je naći na svim stranama svijeta, od Australije do Amerike, od najrazličitijih autora, u putopisima i reportažama, TV dokumentarcima, filmovima, turističkim preporukama, poput onih na BBC-u ili The Guardianu, a koje nerijetko Vis svrstavaju u sam vrh najljepših netaknutih prirodnih rezervata na planeti.

U Poljskoj, u gradu Švjebođinu, svečano je pred oko 20.000 prisutnih otkriven najveći kip Isusa Hrista na svetu. Izrađen je od betona i visok je 36 metara, odnosno 33 metra je visok sam kip, a pozlaćena kruna još tri metra. 33 predstavlja Isusove godine, dok 3 simboliše godine koje je proveo učeći.

Naravno, svi znate da ovde nije reč o izletničkoskautskom pentranju na brda, brdašca, brežuljke i ine uzvisine. Radi se o ljudima obrazovanim i obaveštenim, vizionarima takorekuć, koji mogu bolje i preciznije da sagledaju situations od uglavnom poluobrazovane ili skroz neobrazovane većine. Daklem, (iako ne moram da vam crtam) brdo je autorova metafora za znanje, obrazovanje, poimanje, spoznaju...Kako god, priznajem vrlo nevoljno, ovo možemo podvesti pod idealistički pogled, jer je takvih, na brdima stojećih i više videćih, povijesno gledajući,

Srbija je pompezno obeležila dan oslobođenja Beograda i 65.godišnjicu pobede nad fašizmom, ali još uvek nije načisto na kojoj strani je tokom rata trebalo biti.

Ispada kao da je Srbija pobedila a da se nikada nije pobunila ni digla ustanak protiv fašističkih okupatora, a ponekad izgleda kao da se tokom rata sva premestila na Mars pa 1944.godine vratila e da bi oni komunisti činili masovne zločine.

Eto prođoše 4. i 7.juli a da ih Srbija zvanično ne obeleži a mediji jedva i pomenuše.

Srbija je, verovatno, jedina država u Evropi koja samo kad zatreba ističe svoj doprinos pobedi nad fašizmom i antifašizam kao vrednost kojoj je privržena, a stidljivo i svake godine sve manje obeležava dan borbe protiv fašizma. Sedmi juli- Dan ustanka naroda Srbije, već pet godina nije državni praznik. Nije toliko bitan datum niti da li će se praznovati, ali nije mudro to što je Srbija 'zaboravila' da bar jedan dan u godini posveti sećanju na borbu protiv fašista.

 Doduše, predsednica skupštine  je bila na svečanosti u Beloj Crkvi

ali izgleda kao predstavnica SPS a ne zvanične Srbije jer bi u tom slučaju i protokol podrazumevao prisustvo garde i i visokih oficira.

Koliko god da je pojava kinematografije, zajedno sa naizmeničnom strujom ili motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, već u 19. veku nagovestila dolazak novog doba, prvi filmovi su bili eonima daleko od nečega što danas pod njima podrazumevamo. Naime, u nekakvim začecima oni su u principu bili dokumentarni - mogli ste da gledate vozove kako promiču pored zgranutih posmatrača, ili da se radujete zajedno sa radnicima na izlazima fabrika. Sve dok se neko nije dosetio kako bi filmovi možda bili mnogo interesantniji ukoliko ne bi bili posvećeni realnim, već pre nekakvim fiktivnim likovima - čime je, po mnogima, upravo i započeo 20. vek.

Nisu naši vrhunski sportisti baš toliki socijalni slučajevi kako to neki vole da predstavljaju. 

Odmah na početku, da se ogradim od bilo kakvih političkih tumačenja ovog teksta; baviću se isključivo činjenicama.

Isto tako, želim da iskažem ogromno poštovanje prema svim sportistima i njihovim trenerima; i sam sam u vrhunskom sportu dve trećine života i znam kako žive. Oni su primer koje treba svako od nas da sledi; primer kako se isključivo napornim radom i odricanjem može doći do svetskih visina.

Devet godina je Halobeba pomagala nama, u bilo koje doba dana ili noći mogli smo da je pozovemo. Iz bilo kog dela Srbije ili inostranstva. Sada Halobeba ima problem, naravno sa novcem, i bez naše pomoći bi mogla da bude ugašena. Svi vi koji ste se javljali, reagujući na prethodno objavljene blogove o teškoćama u kojima se našla Halobeba, svi koji imate bebe ili ćete ih dobiti, koji ih nemate, ali razumete koliko servis poput Halobebe znači roditeljima, bebama, deci, svi vi koji razumete koliko je bitna svaka pomoć u borbi protiv bele kuge, koliko je bitna pomoć budućnosti,

od danas možete pozvati Fond B92 na broj telefona 064 815 12 42 i ponuditi svoju pomoć Halobebi.

Ili uplatiti na račun: Uprava za trezor za Halobebu 840-627667-91,  IBAN je RS35908500150000585828 

Pomozimo Halobebi, kao što je ona nama pomagala. Ne dozvolimo da se Halobeba ugasi samo zbog novca.

Svako kome u protekle dve godine para uši neprijatni, agresivni ton kojim je obojen politički diskurs u SAD verovatno je, čim ili ubrzo pošto je čuo vest o krvorproliću u Tusonu u Arizoni i ranjavanju članice Predstavničkog doma Gejbrijel Gifords, doveo u vezu zločin sa tim fenomenom.

Pojedini komentatori i političari uglavnom iz konzervativnih redova pozivaju nas da ne donosimo preuranjene zaključke. Možda je 22-godišnji Džered Li Lofner “usamljeni revolveraš”, mentalno oboleli mladić kome je bilo koja činjenica iz Gejbrijelinog rezimea mogla da posluži kao motiv

U SAD je nedavno izvršeno istraživanje ko je najomraženija javna ličnost i na prvom mestu našla se Paris Hilton. Na drugom mestu našao se Čarli Šin, a na trećem Britni Spirs.

Želeli smo da ustanovimo ko je najomraženija javna ličnost u Srbiji (političare nismo računali u javne ličnosti) i to pitanje smo postavili naših Facebook fanovima i dobili smo ovu listu. Možete glasati za najomraženiju žensku i mušku javnu ličnost, među kojima su: