Ko na brdu ak i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom

Naravno, svi znate da ovde nije reč o izletničkoskautskom pentranju na brda, brdašca, brežuljke i ine uzvisine. Radi se o ljudima obrazovanim i obaveštenim, vizionarima takorekuć, koji mogu bolje i preciznije da sagledaju situations od uglavnom poluobrazovane ili skroz neobrazovane većine. Daklem, (iako ne moram da vam crtam) brdo je autorova metafora za znanje, obrazovanje, poimanje, spoznaju...Kako god, priznajem vrlo nevoljno, ovo možemo podvesti pod idealistički pogled, jer je takvih, na brdima stojećih i više videćih, povijesno gledajući, bio minoran broj! Ali ‘ajd i to, nego se pučina stoka jedna grdna, radije povodila za sebi sličnima, sebi nalik, koje, kad isplivaše u smutnim vremenima na nekakvu (nacinalističku, versku, komunističku, fašinacističku, Pol Potovsku, Miloševićevsku...) površinu, ta pomenuta pučina, narod, proglašavaše za očeve nacija, spasitelje, jedine jedincate i najveće sinove i ostala sranja ili te i takve munje, što bi rekao Kukusigameni. E ti iz suterena brda, bregova i brežuljaka, iz kaljuge i mraka uskoumlja, najebaše nam se matere! Na brda im se nije pelo, koj' će moj pa oni na uzvisinama kojekakvim, Historiu i ne pozavahu a kamo li da im bude Magistra vitae kad su iz sopstvenog prsta (mali ili domali, možda srednji?) posisali svo znanje i poimanje ovog sveta!

Rekoh u gornjem delu teksta da je takvih (koji na brdu ak i malo stoje...) bio minoran  broj, tu mislim u odnosu na žabokrečinaste suterence, ispodbrđane, puzigaće, guštere, zmijurine i ostale akrepe! I ne samo minoran, nego ih ovi većinski podrumaši urnisahu, navlačiše im Španske čizme, rastezahu ih k'o žvaku, vešahu, daviše, spaljivahu, zatirahu...ili im u novije doba krađahu izume i ostavljahu ih da umiru u bedi. Čast retkim izuzecima, svetlim, hrabrim i dostojanstvenim koji i danas popu kažu pop a bobu bob ali većina, veliki broj pametnih, umnih, obrazovanih ljudi se povukao i iako odlično vide i shvataju kuda sve to vodi, ne žele da se izlažu, u ovom šupku od zemlje, raspinjanju na krst, što će reći, dnevnprolivskoonovinskom čerečenju sopstvenom a bogami i čerečenju familije, bliže i dalje rodbine po nekoliko vekova unazad, uvaljivanju u katran sa sve lepljenjem perja, nasilnom valjanju po kaljuzi na radost i veselje beslovesnog puka u dijapazonu od piljarskih radenica i radenika, naših1389dveri nacionalnih zaštitnika porodice i starih vrednosti, Stefan Nemanja i te munje, do kupljenodiplomskih intelektualaca namještenih u sam vrh državne nam administracije, estradnih umjetnica i umjetnika, svakojakog još ološa vazdan spremnog da ti stane nogom na glavu kad toneš u živo blato i koga već sve ne! Njihovo je carstvo ovozemaljsko! Niko od njih iako bi se na krst zakleli, ne veruje ni zeru u nebesko carstvo. U se, na se i poda se, (ako je to moguće, ostvarivo, mislim ovo poslednje) je matrica po kojoj funkcionišu.

Budućnost nam je jeziva! Davno je Red Bredberi rekao: SF pisci ne bi trebalo da predviđaju budućnost, nego da je spreče! Mi ne pripadamo SF piscima ali je i naša jedina i najsvetija dužnost da spregnemo sve svoje mentalne (pre svega) i ostale snage i moći da ne dozvolimo da se očekivana budućnost ostvari! U govnima jesmo, brboću nam ispod brade, hoćemo li šutjeti i kad nam počnu u usta ulaziti? Zatreše sve i nastavljaju da zatiru što još nije zatrto i zanavjek pokopano! Ima li, postoji li granica do koje ćemo to sve trpeti šutke? Gmizavci, ljigavci, puzigaće, guzni uvlakači i njihovi šefovi nas ne primećuju, ne vide, ćeraju svoj arapskobratskoruskiinvesticioni karavan a mi i ne lajemo!

Kao što napisah, ima ljudi časnih, dostojanstvenih i dovoljno hrabrih da javno iznesu svoj stav glede višedecenijskog (ne)dešavanja, muljanja, krađe i prekrađe, kao npr domaćinskoburazerskog deljenja LOVE za tz projekte u kulturi. Jedan od njih je svakako Kukusigameni, čovek koji, stojeći svojim obrazovanjem, talentom i poštenjem, na brdu, odlično vidi šta sve i na koji način rade podbrđani! Njegov post ZAŠTO NEMA DOBRIH SCENARIJA ne sme se i ne može shvatiti usko esnafski! Kukusigameni nam svojim tekstom daje ogoljenu sliku ovog kvazi društva, kvazi države, u kojoj je kultura zadnja rupa na svirali. Nije samo kultura svi to znamo, sve što iole vredi, bačeno je na đubrište! Privreda, Poljoprivreda, Industrija, Rudarstvo, Stočarstvo, Voćarstvo....ali ja ću se zadržati na Kulturi.

Odgovarajući na jedan komentar, Kukusigameni piše/kaže:

Još jedan ograničavajući faktor kod pisanja scenarija jer je kritika usmerena prema državi, istorijskim događajima, religiji, ideologijama, naciji i sl. još uvek prilično neprihvatljiva i samim tim osuđena na propast kod komisija sastavljenih u ime naroda.

To u ime naroda u je dopižđelo do nokata! Ta otcana floskula se koristi i čuje svakih dve sekunde! Jedina konkurencija bi joj mogle biti reklame za šampone protiv peruti. Kad bolje promisliš tu i nema neke veće razlike. Mada bi prihvatljivije za poređenje bile reklame za papirne guzobrise. Nego, sećam se komisija (za otkup umetničkih dela i umetničkih projekata) iz moje branše u kojima nije bilo ni jednog umetnika! Sve stranački administrativci koji LOVU dodeljivahu po sopstvenom nahođenju, ono, u ime naroda. Tako se dešavalo da godinu za godinom, jednim te istim osobama umjetničke provenijencije, bivahu otkupljivana dela po enormno visokim cenama! Nije bio redak slučaj, čak se i ponavljalo, da čitave porodice dobiju LOVU za otkup, majka, ćerka, zet! A mi, neki drugi, njima neomiljeni, morali smo da čekamo i po šest, sedam meseci LOVU koju su oni svojim aktima i propisima predvideli za sufinansiranje samostalnih izložbi! U ime naroda se činjahu i čine i danas svakojake ujdurme. U ime naroda mu dođe kao neprekidno fekalisanje po tom istom narodu, kojem izgleda nikad dosta govana!

Pa onda na pitanje blogokoleginice: Misliš da će nešto da se promeni?, odgovara:

Onoliko koliko bude postojala potreba u društvu da kultura, pa samim tim i film, bude odraz stanja društva i civilizacijskog napretka (koji može biti i u minusu), toliko će se stvari popravljati ili kvariti.

Mislim da je ovde malo fulao! Da budem precizan, onoliko koliko bude postojala potreba u društvu da kultura...Ako se ovo društvo (po meni suviše benigan naziv za ono u čemu živimo!) i njegovi doglavnici pitaju, potreba za kulturom je ravna potrebi za lanjskim snegom. Dobro znam šta je hteo da kaže ali živeći ovde i sada, svestan sam da će ordinirajuća vlast zatrti i K od kulture! Kome to treba? Ili još gore, kulturom proglašavaju splavskoGrandovsko urlikanje, kukumavčenje ministarskih ljubavnica, organizovanje koncerata školskih SPS drugarica pred Narodnom (opet!) Skupštinom! U pokojnom Rimu beše Hleba i igara a ovdenake u Serbiji, igra i pesma ali bez leba!

Dragi moji, sve dok se serbski narod ne privede elementarnoj pismenosti i počne da misli svojom glavom (verovatno kad na vrbi rodi grožđe), vlast će nas u ime naroda i dalje zaseravati, jebati u glavu i raditi nam sve što im padne na pamet.

Ima dobrih scenarija, ima odličnih slika odličnih slikara, odličnih knjiga pravih književnika, odličnih predstava i glumaca, dobrih kompozitora i šta? Bačeni su na marginu, tavore bez nade da će ovdašnje društvo, vlast, makar ovlašno baciti pogled na njihov rad idelo. Komisije osnovane u ime naroda, dele LOVU po principu ja tebi ti sutra meni.

E da nam je da se iz mrtvih digne Keva Jevrosima i majčinski i poštenski kaže: Nit po babu, nit po stričevima, već po pravdi Boga istinoga!