- Skinuo si me sa liste?

- Skinuo sam te.

- Zašto?

- Zato što mi nisi potrebna.

- Nisam ti prijatelj?

- Ne. Nisi mi potrebna.

- Kako to misliš... nisam ti potrebna?

- Tako. Lepo. Tamo mi nisi potrebna.

- A... inače sam ti... potrebna?

- Inače si mi jako potrebna.

Kakva vest, ljudi moji!

Jedan lekar osuđen na zatvorsku kaznu od godinu dana zbog primanja mita od 150 eura, a drugi mu izdao falsifikovanu lekarsku potvrdu da boluje od raka bubrega, kako bi mu Vrhovni sud zatvorsku kaznu preinačio na uslovnu. A pravosudni organi? Pravosudni organi uhvatiše drugog lekara u falsifikovanju (bar nešto), ali pažljivo sačekaše da prvom lekaru istekne uslovna kazna i rok za njeno preinačenje, pre nego što drugog lekara krenuše da gone zbog falsifikovanja. I još pravosudni organi ovog drugog osudiše na 6 meseci KUĆNOG PRITVORA. I to kakvog kućnog pritvora, ljudi moji... šest meseci kućnog pritvora iz koga on uredno ide na posao na kome je i počinio krivično delo.

Zamislite da živite u svetu u kome se večni grad ne zove „Roma" već „Rema". Mislim, jedno slovo, jaka stvar. Što, opet, uopšte i nije toliko nemoguće, posebno ako se uzme u obzir da je grad dobio ime po jednom od osnivača, Romulu, koji je, sa druge strane, imao i brata blizanca Rema, takođe kandidata za mesto prvog rimskog kralja. Sad, da je umesto Romula na istorijskoj sceni prevagnuo Rem Rim bi se zvao Rem, zar ne, Rimsko carstvo Remsko carstvo, dok bi sveti rimski carevi bili sveti remski carevi. A, opet, pitanje je da li bi i onda živeli u istom, ili u nekom sasvim drugačijem svetu.

Posvećeno Jim Wilson-u, našem preminulom pećinarskom drugaru i vodji ekipe, bez koga bismo sigurno zalutali.

Peta na listi najdužih pećina na svetu smestila je svojih dvestotinak kilometara podzemnih kanala u jugozapadnom delu prelepe Black Hills oblasti, u Južnoj Dakoti. Crni Brežuljci su nadaleko poznati po Mount Rushmore spomeniku, i po najvećem američkom okupljanju motociklističkih gang-ova, Sturgis Rally-ju. A što je za nas, pećinare, bitnije: tu se nalaze dve ogromne pećine u kojima se intenzivno istražuje - pomenuta Wind Cave, i još veća, Jewel Cave.

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.

Odem ja kod mog Miše, lekara, džezera, po redovnu srčanu  terapiju, zapalimo, sa lap topa Čarli Parker, piše mi Miša recepte i onda: Ne sviđa mi se ta stvar na tvojoj slepoočnici, čini mi se da se menja, da ti dam uput za Zvečansku pa skini to da ne misliš, može to da se izrodi u svašta...

Javila mi se čim je krenula akcija "Majka Hrabrost". U to vreme radila je kao novinar u časopisu "MAMA". Podržala je akciju svim srcem, pisala o njoj, ponudila mesto u časopisu za najavu svih aktivnosti. Posle je pokrenula svoj časopis "Roditelj i dete", prenosila neke moje blogove koji se tiču problema u školstvu, nudila mi da pišem redovno za isti... a ja bila lenja, pa odbila. Najviše od svega me je plašila energija kojom ta žena zrači. Ono, kad se umoriš gledajući šta sve ona stigne i postigne. Em je uređivala časopis, jurila sponzore i autore, em je stalno organizovala nekakve sajmove i dečije manifestacije, em je povrh svega bila majka dvoje osnovnoškolske dece. Sve je stizala i postizala. Da se smrzneš.

Kad se ispostavilo da smo komšinice i da njeno dvoje dece pohađa istu školu u kojoj je moj sin počeo da pohađa predškolski program, našla je vremena i da popijemo kafu. I tad sam prvi put shvatila da ona ne samo da pored svog posla i aktivnosti jeste majka dvoje dece, već da s mlađim Veljkom, otkada se rodio, redovno odseda na Institutu za majku i dete.

      autor teksta: dr Davor Džalto

            Nije neophodno objašnjavati značaj ove teme kao ni potrebu da se o njoj razgovara, u kontekstu najskorijih dešavanja. Više puta su se u poslednje vreme mogli čuti komentari o „tradicionalnim” i „hrišćanskim” vrednostima i neophodnosti da se one brane kada su ugrožene, pa makar i nasilnim sredstvima. Ovo pitanje zaslužuje posebnu pažnju, jer se isuviše često dešava da se hrišćanske, pravoslavne vrednosti zloupotrebljavaju i da se pozivanjem na njih legitimišu sasvim nehrišćanski ciljevi.

Kad god pomislim na Aleka, osmeh mi zatitra na licu. Dobar je tip. Dobri smo drugari a i dobro se zajebavamo.

Alek je jedan od najblistavijih zlatnih momaka Niskog rukometa. U vreme kada je njegova generacija stasavala, Zelja iz Nisa je bio veliko ime i na domacoj i na evropskoj sceni. Jos je Alek igrao za reprezentaciju. A lep, plavokos, plavook, pametan, zgodan, a uz to popularan. Sta ces vise? Bio je pravi hit medju tinejdzerkama.

U to vreme ja sam

GOST AUTOR prof.dr Saša Živić

Da li član stranke sa deset dana staža ima prava da u njeno ime govori?

Ima ako je ona zaista Nova.

Odavno smatram da je problem u srpskoj eliti, ako ista ovde uopšte i želi da postoji. Hronično nespremna da govori istinu ona već predugo preferira inertnost i dekadenciju. Ćuti i nakon ovakvih izbora i ovakvih rezultata.

Nemim prihvatanjem rezultata ovih izbora kao političke neminovnosti dobijate malo a možete da izgubite gotovo sve - slobodu koja vas definiše kao intelektualca. Karl Poper, otac liberalne misli kaže

Posto mi je, po prirodi stvari, ova tema ne samo svakodnevna, nego i svakodnevno skakljiva (na mnogim nivoima, i po mnogim osnovama) odlucih da olaksam dusu i da blog opteretim svojim razmisljanjima i opservacijama o njoj... Ove (crne?) misli se nekako narocito nagomilaju u jesenjim danima kada po ostrvskim prozorima ponovo pocne da dobuje kisa (u ritmu tam-tama), dok je u glavi jos uvek svez utisak poslednje posete (jos uvek) sarenim stolicama (jos uvek naseg) najdrazeg stadiona, u stomaku se jos uvek valjaju nesvareni ostaci mlevenomesnih djakonija (Graficar, et. al.), a culo mirisa jos uvek moze da oseti miris Dunava tokom ispijanja kafe na splavovima kod hotela Jugoslavija.

 25. i 26. decembar

- Ovih dana koristim akumulator. Mnogo sviram, a i glasniji sam, pa bi se one male baterije brzo potrošile. Glasniji sam zato što sviram na trgu i nikome ne smetam, a veće su gužva i buka, pa i moram. Ovaj akumulator mi u kombiju služi i za punjenje baterija na telefonu i tabletu, a na njega prikačim i led lampu. A kada vozim, dopunjujem ga (sproveo sam jedan kabl iz mašine).

-