Jedna od većih časti koje su me snašle u životu je bio poziv da pišem za današnji, rođendanski broj Politikinog Zabavnika. Današnji. Danas Zabavnik slavi 75. rođendan. Moram da kažem da je to jedno od starije dece koju poznajem. Zbog toga, a i zato što sam Politikinom Zabavniku dužna za sve ono što je on za mene pisao sve ove godine, od mene je Zabavnik za rođendanski poklon dobio priču. Naravno da ta je neophodimi i sastavni deo te priče i Bob Živković. Bez njega poklon ne bi bio pravi...Dakle, ZABAVNIČE, SREĆAN TI ROĐENDAN:

 Ja nisam rasla sa Zabavnikom. Politikinim Zabavnikom. Ja sam rasla pod Zabavnikom. Naime, njime su me pokrivali na noši. Znam da to možda baš nije zgodna priča, ali život je pojava koja je mnogo drugačija u radnji no u izlogu.

Gost autor Alselone

Na redditu danas naletim na sliku koja me je šokirala i koja me je odvukla da pročitam priču koja ostavlja bez teksta.

Slika sa sudjenja koja ostavlja bez teksta, vizuelna sumarizacija poslednjih recenica nesrecnog momka.

2011. grupa policajaca u Kaliforniji brutalno je pretukla nenaoružanog, mentalno retardiranog, mladića beskućnika Kelija Tomasa. Pre par dana su proglašeni nevinim.

Snimci sa sigurnosnih kamera pokazuju mladića koji sedi na autobuskoj stanici čekajući oca.

Ех, наслов ко наслов...

Никада није ни било рата, барем оног правог, а ни тог неправог у иоле оштријем облику (ваљда је таква генерација била (и остала)), између следбеника црног и белог блуза.  

 "Црни":   

  http://www.youtube.com/watch?v=cGs-b3sNBqA

"Бели":    

 http://www.youtube.com/watch?v=kUGEikZBHvo&list=PLHlE2fgsqRwYb2DcIsJvemr6_c_W65o4F&index=3

 Zdzislaw Beksinski

- UMRIJEĆU! – dreknu  Damir iznenada, prenuvši iz kolektivne letargije kompletnu ekipu za šankom. Zadimljena tišina, što se domaloprije omamljeno lelujala nad glavama nas nekoliko standardnih  blejača u klubu HN pozorišta, biješe nepovratno raspršena.

Retko mi se dešava da od šoka i tuge ne mogu da govorim ceo dan. Danas je taj dan.

RIP, draga Tanja

„Kada slušam tako nekog kako daje opšte i uopštene sudove (crno ili belo) o zemljama ili narodima, ja ni jednog trenutka ne mislim o tačnosti ili netačnosti tih sudova, jer to zaista ne vredi, nego se pitam kako je stalo sa razumom i moralom toga koji te sudove daje.“

Ivo Andrić, Znakovi pored puta

Da li nam je susjed prijatelj ili neprijatelj?

Ovo je bilo inicijalno pitanje za nastanak Antologije proznih uradaka dvadeset i jednog  autora i autorica s područja jugoistočne Evrope (kakvog li nemaštovitog, ali

Oduvek sam izbegavao da u svom okruzenju imam ljude koji su preterano ozbiljni. Skoro bezrazlozno tuzni. Ne prijaju mi. Uostalom Niche je zapisao da "su humor i veselo vrdanje odraz zdravog duha, a stalna ozbiljnost i poslusnost su predmet klinicke psihologije". Mozda sam malo promasio ovu Niceovu misao ali tu je negde.

Mladja Nedeljkovic, poznati nishki i srpski glumac. Pravi glumac, koga su svi prepoznavali kao takvog. Moj izvanredan prijatelj, pravi dzentlmen. Imao

Sad treba igrati pametno. Srce vuče da se ide na prevremene izbore, ali treba biti razuman, treba misliti strateški, pre svega treba matirati Koštunicu. Ako se sada raspišu prevremeni parlamentarni izbori, pa demokrate i radikali dobiju po četrdesetak procenata, opet neće moći da se formira vlada bez Koštunice, a onda je bolje ni ne ići na izbore. Koštunica je sada u defanzivi i u tom slučaju bi se oporavio. Ono što sad treba da se uradi je da se Koštunica još više satera u čošak, da se prisili da napravi još neku grešku. Evo šta bih ja uradio.

Događaj koji je naša koleginica Endži opisala u svoja poslednja dva bloga (ovaj drugi joj je juče obrisan), a posebno ono što se posle njega desilo, pokazatelj su stanja u kome se naše društvo nalazi. Mladi Filip Vukša se pokazao kao najveći protivnik truleži u kojoj živimo. Sistemu u kome su poslednjih 10 - 12 godina "demokratske" snage potpuno obezvredile ideju demokratije i aktivizma najmanje odgovara neko kao on: svesan i aktivan građanin. Sve je upravo postavljeno obrnuto - zaglupljivanje, kupovina i zastrašivanje naroda dok ne postane siva masa koja je potrebna samo da bi obezbedila izborni rezultat.

Pre sto godina, na današnji dan, završila se dvodnevna bitka za Kumanovo.

Ukratko, obe vojske, srpska i turska, želele su da zauzmu Ovče polje, turska je procenila da srpska ima rupa u odbrani, srpska nije procenila ništa. U sudaru, srpska vojska je pobedila, ali ni posle bitke nisu bili svesni da su porazili glavnicu neprilatelja. Sama bitka imala je odlučujući uticaj na konačni ishod.

U svakom slučaju, veliki istorijski dogadjaj i svaki normalan narod sa normalnom vlašću bi ga obeležio. U srpskim medijima, bar ovim internet, nije bio skoro ni jedan red o tome.

Ovo je priča za zimsko doba kontinentalnog klimatskog pojasa, neugroženog modom globalnog zagrevanja. Ono što je za nju potrebno je i ne bilo koja zima, nikako ne dolazi u obzir ona sa gljičkavim i cmoktavim snegom, koji se u gradu,prebrzo ugaravi, postane musav i tužan, nego ona koja je upravo u toku. Dakle, nije potrebno puno snega, dovoljno ga je i za prst, ali mora pod koracima da škripi kao kristal šećer pod zubima, da šušti od mraza, da se njegova belina plavkasto presijava. Tada je ova priča zimi taman. 

Državna revizorska institucija je samostalan i nezavisan državni organ u čiju nadležnost spada revizija javnih sredstava u Republici Srbiji.

Predmet revizije od strane Državne revizorske institucije su:

Србија је ових дана противприродно подељена на нас и друге. И док се на површини та подела врши на подржаваоце Прајда и оне друге, суштински је Србија подељена на подржаваоце другачијости и оне друге. Тачно је да је слика црно-бела, јер сви они који подржавају другачијост, али да га искажу другачије, у ствари подржавају „другачијост на мој начин", а то је подршка истости. Подржати другачијост значи подржати је на начин другог.