Javno se izvinjavam Krkaru zato sam moj odgovor/komentar naslovio na njegov nick umesto na njegovog gosta autora Gorran2. A posebno mu se izvinjavam ako se on ne slaze sa konkretnim tekstom. U tom slucaju mu odajem i priznanje za demokratski kapacitet koji pokazuje ugoscavanjem neistomisljenika - u slucaju moje malenkosti mu to i dalje ne uspeva.

Ako se pak g.  Krkar slaze sa tekstom onda moze smatrati da je odgovor upucen i njemu a ne samo autoru. Meni je,

Scena I

Mesto dešavanja: mesara u kraju

Kraj jeste moj, ali mesara je odredišna digresija koju osećam kao nepoznatu teritoriju. Mislim, šest godina vegetarijanstva je učinilo svoje - u carstvu šnicli, neviđeno sam smotana, ne kapiram kasapski sleng, a neki detalji, kao brda jezika i džigerica me užasavaju, što naravno, krijem, ali slaninicu bogme (sada) volim,

                         ili Kako je Bocvena i ne znajući postala domaći izdajnik

(Ovaj tekst je već objavljen kod Angie01 gde je imao preko 200 komentara. Sad ga stavljam, nepromenjenog, u moj Blog profil.)

Davnih šezdesetih godina moja starija sestra počela je da mi pominje pevača čiji se neobičan glas čuo sa našeg radio aparata marke KOSMAJ. Arsen Dedić - mladi pevač koji je pevušio ili skoro pričao. Glas koji je moj otac posprdno nazivao „onaj što kobojagi peva". Zavoleo sam taj glas, te note i stihove. U početku samo zbog poverenja u sestrin ukus, a

Lokalni izbori su po mnogo cemu zanimljivi i u istovreme pomalo sizofreni. Na lokalu, kazu politicki strucnjaci, se glasa vise po tome koliko je koja partija uradila za Blok,Ulicu, Obdaniste, a manje po partijskoj disciplini ili politickim simpatijama i opredelenjima..
Tako vele, ali da li su zemunski i vozdovacki izbori bili po tom principu. Izgleda da i nisu.
Ovog puta se po svemu sudeci glasalo partijski.
I naprednjaci su pobedili. Da li ce im biti dovoljno ili ne, da li ce se preslikati republicki recept koalicija, videcemo..
Ali, zuti karton za DS. Naprednjaci

to te pogodi kao munja.
vrate se emocije, nestane vreme, nađeš se
u onom trenutku kada te prvi put tresnulo  i preplavi te neopisiva radost.

danas su led zeppelin objavili da će konačno pustiti
snimak njihovog reunion sad i nikad više koncerta u o2 areni
iz 2007.

(ko li samo smišlja ove naslove ;)

Dakle Tenis, Košarka, malo Fudbala (sve velikim slovima :)) itd:

TENIS

US Open je ušao u 2. nedelju.

Igra se 1/8 finala

Novak Đoković igra protiv Dolgopolova i to bi mogao da bude jako interesantan i lep meč za gledanje, jer Dolgopolov ima nekonvencijalna rešenja naročito pri forhendu, a Nole je najraznovrsniji igrač današnjice, pa će verovatno biti zanimljivo šta sve može da im padne na pamet da odigraju.

Pobednik iz tog meča se ukršta sa pobednikom Tipsarević - Ferero. Iz sve snage navijamo za srpsko četvrtfinale.

Poslednji pozdravi!

Poštovana predsednice,

U skladu sa članom 117. Ustava Republike Srbije podnosim ostavku pre isteka mandata. Na ovaj potez sam se odlučio pre svega zbog osećanja stida što sam izneverio većinu obećanja datih građankama i građanima Srbije pre 4 godine.

U petak sam video Strongmenov blog o JAT-u i nikako da odgovorim na njega, a mislim da je to tema koja zaslužuje novi blog.

JAT i ja

Ako izuzmemo let za Dubrovnik dok sam još bio u vrtiću i činjenicu da ga se i ne sećam, moj prvi let bio je sa JAT-om. U februaru sam poslednji put leteo avionom i opet JAT. Prvo i poslednje iskustvo katastrofa. Potpuna.

Piše: Rodolјub Šabić

Juče na Tviteru neko "podigne" fotografiju ovog "Obaveštenja"!

I, naravno, otvori se "rasprava" o Ustavu, zakonu, fašizmu, ljudskim pravima, politici, totalnoj kontroli, smislu i besmislu,  zdravlju, opštem i mentalnom ....

Budući da me je i neposredno "prozvao" (izvesno imajući u vidu moju funkciju Poverenika za zaštitu podataka

  Dragi prijatelji, računajući da je ovih prolećnih dana najprijatnije ćutati i nešto čituckati, šaljem Vam ovu priču, od pre par godina. Nadam se da će Vam prijati.

AKO DERETE KENGURA, PA KOŽA ZAPINJE, KRENITE OD REPA

Krenemo, tako, jednog predvečerja, moj čovek i ja, da prošetamo kejom, do Štranda. Toplo, početak juna. Dunav se lenjavi, klinci trčkaraju, mlađarija se ljubi po klupama, mesec odskočio pa sija... Razgovor krene pa zamre, valjda nesposoban da konkuriše Dunavu i od mraka posivelim krošnjama drveća.

Koračamo i mahinalno čitamo

“Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa dati.”, reče jednom Duško Radović.

Oni koji su bili deca u vreme kada je on to rekao sada su odrasli i imaju svoju decu prema kojoj se odnose isto kao njihovi roditelji prema njima i tako imamo „siromašne roditelje i siromašnu decu“, koji imaju novac ali malo šta drugo.

Ovih dana u medijima su objavljeni rezultati istraživanja o mladima,  odlasku ljudi iz Srbije,

ali i apel Dobrice Ćosića studentima da se vraćaju u otadžbinu. .

Na Varoškom groblju u Kragujevcu, u prisustvu ambasadora Velike Britanije u Beogradu, Stivena Vordsvorta, i kanadskog ambasadora, Roberta Mek Dugala, održan pomen dr. Elizabeti Ros, koja je sa ostalim članicama britanske medicinske misije pomagala srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. Tim povodom visoke zvaničnike je u Skušptini grada primio gradonačelnik Kragujevca, Veroljub Stevanović, sa saradnicima. Na prijemu je istaknuta nesebčina hrabrost i svesna žrtva britanske doktorke, a gosti su uputili zahvalnost građanima Kragujevca što čuvaju uspomenu na njena humana dela.LINK

У епидемији пегавог тифуса за време Првог светског рата, у којој је страдало више од 300 хиљада становника Србије, у Крагујевцу су међу првим жртвама биле и младе Британке, међу којима и др Елизабет Рос