гошћа блога  . . . . Mr. Ivana K.

U San Dijegu sam prvi put videla pelikane, i kolibrija sam videla, hibiskus raste kao drvo, i svaki put je vodio do okeana. A okean…
Sta okean?
Okean.

Prethodni blog "POVORKA POVORKE" pamtim i po komentaru - predlogu jednog blogera da krenem u Akciju! I evo Akcije: Poslovni projekat koji otvara nova radna mesta, povećava prihode od PDV-a, obogaćuje našu turističku ponudu. Ako Italijani imaju svoje pizze, Grci girose, Amerikanci hamburgere i pečene piliće, Britanci pabove, a Nemci i Česi svoje pivnice, zašto mi ne bismo imali naše ČORBADŽINICE!?

Projekat LANAC NACIONALNIH RESTORANA ČORBADŽINICE u funkciji je ekonomskog razvoja Srbije. Radi se o kreativnom spoju tehnologije brze ishrane, već razradjene u svetu i kod nas,

Sedim ja tako danas i razmišljam šta li radi Predrag Brajović. Krenem da napišem mejl, pa se predomislim. Ali malopre stiže do mene najsvežija vest koja ima neke veze sa njim. Ostala sam spičles. Sigurna sam da se sećate njegovog teksta Srbija, nož i pravda. Tvrđava je opet opljačkana. Srećom niko nije povređen ovom prilikom. Postoji video zapis. I šta sad? Da li je ovaj video nekome od pomoći?

Nakon kampanje „Završi Megatrend i vrati se u Srbiju!" državljani Srbije koji žive u rasejanju se masovno vraćaju u domovinu

Nakon što je Megatrend univerzitet postavio drugu kampanju sa porukom „Završi Megatrend i vrati se u Srbiju!", mnogi državljani Srbije koji žive u inostranstvu su odlučili da se vrate u domovinu.

Kako javljaju svetske agencije pojedini delovi Čikaga, Minhena i Beča su totalno pusti, jer su svi žitelji spakovali svoje kofere i odlučili da se vrate u Srbiju. Među njima je i Filip Jovanović koji je završio Megatrend univerzitet u Londonu i odlučio da se vrati:

Beogradski zidovi postali su svojevrsne ikone naše svakidašnjice. Grafit snimljen u ulici Braće Jugovića, u blizini Narodnog pozorišta, na teatralan način ilustruje apsurdnu situaciju nastalu povodom predloga Zakona protiv diskriminacije.
Pojedine odredbe ovog predloga su izmenjene na zahtev verskih zajednica, što je izazvalo veliku buru u delu domaće javnosti. Autor ovog

Za grupu Rain Dogs - fantastični beogradski tribute to Tom Waits bend - znam već nekih 7-8 godina. Sada čujem da oni ovih dana slave desetogodišnjicu svog rada, tako da mogu slobodno da kažem da ih znam od početka njihovog rada.

Počelo je tako što sam na radiju Beograd 202 jedne subote slušao emisiju Deca XX Veka i - kao veliki i dugogodišnji fan Toma Waitsa - morao sam da se javim u emisiju i pohvalim njihov rad.

Eros Ramazzotti u Beogradu...Pre koncerta sam mislio da nakon njega napišem pravi "izveštaj" sa svim detaljima i spikom pesama koje je pevao, ali avaj...Sve i jeste počelo tako, prvo je izašla grupa iz Angole Yuri da Cunha, za koju moram stideći se da priznam da nisam ranije čuo. I samo da su oni svirali juče ne bi bila protraćena karta...

A onda...

NUNS i NDNV: Simbol ratnohuškačkog novinarstva na Javnom servisu Vojvodine

NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije) i NDNV (Nezavisno društvo novinara Vojvodine) ocenjuju skandaloznim nedavno pojavljivanje novinarke Milijane Baletić u ulozi autorke i scenaristkinje emisije "Portret Nikole Kusovca - glancanje mitova" na Radioteleviziji Vojvodine.

Intervju Pirotskim novinama, 17.07.2012.god.

1. Svi se slažu da je ekonomska situacija u Srbiji jako loša i da je privredni sistem pred kolapsom. Prema vašoj proceni koliko ima istine u svemu tome?

Mnogi se ne sećaju, ali kada se birao prvi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jedan od kandidata bio je Goran Miletić koji je imao podršku nevladinog sektora i LDP poslaničke grupe. On nije prošao, već je za poverenika postavljena Nevena Petrušić. NVO sektor se mnogo ljutio jer ih nisu poslušali, ali su brzo zavoleli Nevenu, jer se pojavljivala na svakom događaju koji NVO organizuju, što divno zvuči u projektnim izveštajima za donatore. Po mom nestručnom mišljenju Nevena Petrušić je instituciju poverenika dovela do besmisla, jer je politički kalkulant koji nikome nije hteo da se zameri i nije talasala, tj. imala je pokušaje talasanja ali je to Kurir brzo sredio. Ali to nije tema ovog bloga.

Svi su znali da Neveni Petrušić ističe mandat ove godine, ali se NVO sektor toga, kako ga je bog nesposobnog stvorio, setio kada je već bilo kasno. Tako je pre neki dan 200 nevladinih organizacija (čitaj 100 ljudi) u nekim silnim NVO mrežama poslalo otvoreno pismo u kome se ljute što ih niko nije konsultovao povodom izbora poverenika i traži da se ponovi utvrđivanje predloga kandidata za mesto poverenika.

Oni izražavaju duboko nezadovoljstvo načinom na koji je utvrđen predlog kandidatkinje Brankice Janković za funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u čijoj je nadležnosti sprovođenje Zakona o zabrani diskriminacije i traže da narodni poslanici ne usvoje predlog koji je dostavio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i da se u saradnji sa civilnim društvom pronađu novi kandidati koji ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o zabrani diskriminacije i da njihove biografije budu javno dostupne.

               Krenuvši da razvrstavam fotografije za novu hazart sesiju, iznenadila sam se kada sam primetila da je na većini nekakav lik, čovečiji ili životinjski, stvaran ili izmišljen, tek - tu je, kao lice ili kao njegovo naličje - maska. Stoga sam odlučila da ovaj inicijalni post bude tematski.

U vrijeme mog ranog odrastanja nije, kao sada, postojala gomila udruženja i nevladinih organizacija koje se bave promocijom prava djeteta.
Samim tim nismo ni znali da ta prava i postoje. Stoga nam vjerovatno nije bilo čudno kada je naša učiteljica sprovodila pravdu na času tako što je nemirne drugare prevaspitavala tako što ih je uvježbanim potezom udarala glavom od tablu, ne prestajući da nam istovremeno drži čas iz Poznavanja prirode i društva.
Nije nam bilo čudno ni kada smo dobijali porciju batina od naših roditelja, uostalom, „ batina je iz raja izašla...“.

Posle dva meseca boravka u ovoj nadasve cudnoj i veoma mirnoj i lepoj zemlji desilo se i neminovno - upoznao sam konacno domacine - Malajce. Vec sam pominjao kako sam ovde okruzen Kinezima i da idem kod frizera Indijca, ali Malajce jednostavno nisam imao prilike da upoznam malo bolje. Nista o njima nisam znao osim da su malcice tamniji od nas i da su muslimani. To sam primetio odmah po sletanju, jer su sve zenske osobe imale pokrivene glave maramama, tj.burkama. Crvenkapa, zutokapa, tufnokapa ili sarenokapa - ima ih raznih, samo sto ne primetih nigde vuka, ali o zivotinjama drugom prilikom.