rektor steva je rekao da je mandatar najbolji student pravnog fakulteta u beogradu ikada. clanovi sns-a i ljubitelji mandatara veruju da je on nepogresiv. on pak ima misljenje i stav o svemu, iskazuje poznavanje raznih delatnosti: zna sve o avio industriji, razume tehnoloske procese u zelezarama, sve mu je jasno oko agroekonomije a naravno strucnjak je i za bioproizvodnju i stocarstvo. i to sve sa diplomom pravnog fakulteta u beogradu. reklo bi se da je zgrada u bulevaru mesto gde stasaju novi renesansni ljudi (elektrotehnicki u sarajevu je na slicnom glasu ali znacajno manje za

Izuzetno mi je zadovoljstvo da vam predstavim jedan novi filmski blog - Chetniksploitation!

Ovo je blog koji se na ozbiljan, ali i neizmerno zabavan nacin, bavi svim onim filmovima koji su radjeni na temu Srba, cetnika, srbo-komunista, jugoagresora i svih ostalih koji su tokom devedesetih zagorcavali zivot svim okolnim nevinim i

Hroničan umor me je celo leto držao podalje od knjiga koje su mi na spisku za čitanje. Prošle nedelje sam se osetio dovoljno odmornim da nastavim (zapravo ponovo počnem) da čitam trilogiju Čalmersa Džonsona, koju sam počeo negde juna i to "naopačke" odnosno od druge knjige zato što Amazon ima čudnu politiku pakovanja i slanja knjiga. Elem, trilogija – Blowback, The Cost and Consequnces of American Empire, Sorrows of Empire, Militarism, Secrecy and the End of the Republic i Nemesis, The Last Days of the American Republic – je, pretpostavljam, ono po čemu je prof. Čalmers Džonson poznat široj publici. No, o tom potom. Juče uveče, neposredno pre nego što ću leći u krevet da čitam Blowback, onlajnirah se na kratko i na Tviteru videh tvit Democracy Now! "RIP Chalmers Johnson." A ko je Čalmers Džonson?

Božić Bato, pokloni mi siguran smeštaj

Strah možda nije prava reč koja opisuje kako se osećam nakon događaja s noćnim posetiocem. Pre bih rekla da od te noći nosim osećaj tegobe koja me pritiska po ceo dan. Kvari mi užitak u vožnji, uživanje u predelima, prepuštanje ostalim doživljajima. Kako mrak počne da se primiče, tako se tegoba pojačava a turobne misli stanu da me ophrvavaju. Naporno mi je da se brinem povazdan, toliko je naporno, uz sve ostale brige skopčane s ovakvim putovanjem, da se stalno preispitujem gde je ta granica kada ću reći: ma ne mogu više s tim da se nosim. S takvim mislima ukrcala sam se na feri za Igumanicu. Dva i po sata na moru, dva i po sata nebicikliranja, dva i po sata drugačije neaktivnosti nego u proteklih pet meseci. Dovoljno vremena da o svemu dobro razmislim.

eto šta je život

Da nema bloga reč na srpskom ne bih mogao da prozborim.

Gost autor Alselone

Tokom mladosti novinarstva u Srbiji, članke su pisali najbolji pisci. Biti novinar obeležavalo je osobu kao prvoklasnog pisca i moralni autoritet. To je bilo jedno od najpoštovanijih zanimanja.
Sećam se '96. Sećam se protesta u BG i "slobodnim" gradovima. Bio sam gimnazijalac i sećam se prkosnog ponosa pri kupovini novina na trafici. Penzioneri i tetke sa ladnim trajnim kupuju Borbu i Večernje novosti a ja kupujem Blic ili Dnevni telegraf. Po novinama se znalo gde se svrstavaš i gde pripadaš.

Još mi je u sećanju, posle ovolikih godina, uzdrhtali glas mog strica, kao da govori preko velike knedle u grlu, glas kakvim se nagoveštavaju duboki dramski zapleti  ili sudbonosna otkrića.  Zvučalo je kao da je rukom zaklonio mikrofon telefona, da tajnost bude kompletna.

“Dodji odmah ovamo, kod tetka-Mice, brzo”!

Onda su mi se klikeri u glavi vrteli mnogo brže nego danas pa mi je odmah bilo jasno da me ne zove sa parcele 11, konačnog smeštaja moje baba-tetke, nego iz njenog doskorašnjeg, ovosvetskog stana.

“Šta je tako hitno”

Ako je tačno da u francusko-nemačkom predlogu za dijalog NE POSTOJI, NIJE NAVEDENA, NIJE NAPISANA KAO USLOV, UCENA,

Megalopolis

Nakon oduševljenja Dalmacijom i svim onim ostrvima i poluostrvima koja smo gledali samo s kopna ne otišavši na njih najviše zbog paprenih cena ferija, teško je bilo i zamisliti da bi crnogorska obala, neuporedivo manje razuđena, mogla da joj parira. Ali odmah iza najjužnijeg hrvatskog poluostrva -- Oštrog rta, koje poput kuke nekog džinovskog kapetana izranja iz plavih dubina Jadrana, ukotvio se ništa manje upečatljiv Bokokotorski zaliv.

Nije nikakva tajna da mnogo ljudi oboljeva, bori se i umire od kancera. Uzroci mogu biti i jesu različiti, i to je posebna tema. Ali za sve obolele doživljaj je isti - rak stiže kao kazna, smrtna presuda... koju obavezno prate zdravom nepojmljiv strah od smrti, bespomoćnost, teret krivice, panika, i ono o čemu se najčešće ćuti, a to je stravičan osećaj izolovanosti i usamljenosti. Oko vas su sve ljudi ispred