Dok je voz  lenjo kloparao banatskom ravnicom, nekoliko putnika je ležalo na drvenim klupama u različitim dubinama sna. Jedini koji je spavao sedeći, u ćošku kraj vrata, bio je Bane koji je nastavio sa snom koji je prekinut sat ranije, minut pre tri, kad ga je Rada prodrmala i otela mu taj minut da ga ne budi sat, pa da se probudi i dete. Onda bi se on sjurio u kupatilo a Rada u kujnu, da mu spremi doručak i ispegla jedinu pristojnu belu košulju, opranu sinoć i obešenu da se suši tokom noći i da se dosuši pod peglom. Zatim, brz pogled na dete koje spava i nežan

 (Dnevničke bilješke, 10. nastavak) 

4. lipnja 1999 (petak)

Popodne, Dejanovo predavanje o Vanetu. Historijska distanca (hindsight) ne mora uvijek biti nužna, niti produktivna. Dao je odličan primjer: zbog kasnijih događaja, ljudi su zaboravili da je, recimo, 1941. Vane Ivanović bio značajnija ličnost - a i poznatija - i od Draže Mihailovića i od Josipa Broza. Pa ipak, gledano iz današnje historijske perspektive, stvar izgleda potpuno drukčije od onog kako je bilo.

U medijima, komentari o „Miloševićevoj kapitulaciji". Većina se slaže da je

Dobila sam e-mail od moje kume o tekstu u danasnjem Presu o zlostavljanju dece i zena od strane oceva i muzeva.

Ja sam u danasnjem Presu nasla dva podjednako potresna teksta:

O ocu koji je seksualno zlostavljao sedmogodisnju cerku 

O zeni (cuj zeni, devojcici od 15 godina) koju je muz maltretirao

Ovakvi tekstovi se ponakad pojave u tabloidima, Presu i Kuriru. Jednostavnom pretragom

 Džek Tramijel*: "Radimo za mase, a ne za klase!"

Kada je godine 1937, ozbiljni i uvaženi profesor Oksfordskog univerziteta Džon Ronald Rejel Tolkin objavio, posle više priloga iz filozofije, neobičan roman o patuljcima, džinovima, čarobnjacima, zmajevima i naravno, hobitima - "Hobit" ili "Tamo i natrag" - nije mogao ni da sanja da će vilinski svet osvojiti mašine budućnosti.

Pokušavam da pustim “da stvari teku a ja da se držim iznad njih“ ali mi ne ide. Neke stvari mi prosto vređaju inteligenciju, zdrav razum i još štošta pa ne mogu da ćutim. Ovaj članak mi je privukao pažnju pa sam pomislio da je dotični ministar krenuo da se informiše na mom blogu. Ja sam pisao na dotičnu

a

 

ovo je pocetak knjige koju zavrsavam ovih dana...ja je zovem laznom autobiografijom...

 

 

Danas je na Atosu prikazan novi Pravoslavomobil 1.389 S3 Ortodoxia, koji je napravljen uz blagoslov mitropolita crnogorsko-primorskog, mjestobljustitelja trona patrijarha srpskih, Amfilohija Radovića. Naša ekipa je bila tamo i evo prvih utisaka.

Ovaj automobil je odgovor na potrebu vernika da svojim automobilima udahnu duh pravoslavlja. Umesto da sami ukrašavaju svoje automobile badnjacima, ikonama, freskama, brojanicama, mehaničari sa Atosa su došli na ideju naprave automobil koji bi odgovorio na sve ove potrebe pravoslavnih vernika.

Trošiti reči na opisivanje ove limuzine je uzaludan posao. Sama pojava govori za sebe. Pravoslavomobil 1.389 S3 Ortodoxia izgleda moćno i dinamično, čak i kad stoji. Međutim, pravi je greh da ovakav automobil stoji. Njegovo prirodno okruženje je put, otvoren put, gde nema ograničenja brzine.

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad - četvrtak, 22. decembar 2011. u 19h

Kustosi izložbe: Nebojša Milenković, Gordana Nikolić i Kristian Lukić

Rukovodilac projekta digitalizacije: Luka Kulić

Koordinator: Igor Zarol

Umetnici/ce: Branko Andrić, Tibor Bada (Bada Dada), Slavko Bogdanović, Atila Černik, Čedomir Drča, Laslo Kerekeš, Vladimir Kopicl, Ratomir Kulić, Slavko Matković, Božidar Mandić ─ Porodica Bistrih potoka, Radomir Mašić, Milica Mrđa, Bogdanka Poznanović, Mirko Radojičić, Laslo Salma, Zvonimir Santrač, Balint Sombati, Jaroslav Supek, Predrag Šiđanin, Slobodan Tišma ─ Grupa Kôd, Vujica Rešin Tucić
 

PRIMERI NEVIDLJIVE UMETNOSTI
(digitalizacija zbirke konceptualne umetnosti MSUV)

Svet je pod vlašću postdemokratije gde nove sile, trgovina, banke, IT, kontrolišu planetu i događanja i rasporede na njoj i odlučuju o svemu. Ta priča o globalizaciji je već dugo stereotipna priča i oko toga nema baš jasnih stavova. Ali uprkos različitim mišljenjima globalizacija je preuzela vlast i na putu je da uguši identitet i suverenitet ne samo država kao političkih entiteta već i tradicionalne vrednosti i posebnosti kulturnih modela.

To svakako podrazumeva i arhitekturu i gradograditeljstvo. Vidi se to pre svega u Americi, u Evropi a širi se na Rusiju, Kinu, druge zemlje u ekonomskom usponu ali i na one koje nisu baš na tom putu. Ubijjaju se razlike koje su svet činile zanimljivim mestom, raznolikost je činila lepotu i isticala identitetska svojstva nacionalnih entiteta u kulturnoj sferi pa sada sve liči jedno na drugo.

 

Prenosim zanimljivu vest, akcija traje danas i sutra, možda neko od vas želi da pomogne.

U vremenu od 14h do 19h na Filozofskom fakultetu održavaju se akcije prikupljanja pomoći za korisnike psihijatrijske bolnice Padinska skela, kao i prodajna izložba radova korisnika psihijatrijskih službi.

Više informacija ovde: http://www.epsihijatar.com/prolecna-akcija/

Porast upotrebe netradicionalnih kafe napitaka (espereso, instant, filter) doveo je do laganog odumiranja nekad širom rasprostranjene vidovnjačke prakse u našeg naroda - gledanja u šoljicu od kafe. Sve je manje znalaca tumačenja čudnih drhturavih šara koje po zidovima šoljice tvori mrki razliveni soc.
No, junaka ove naše priče to ni najmanje nije  tangiralo.
Odavno je on sudbinske zaplete iščitavao gledajući u jednu drugačiju šolju - onu ukonektovanu na kanalizacionu mrežu.

  U septembru, oktobru i decembru prošle godine u Srbiji je definitivno uspostavljen nacionalni konsenzus o demokratskoj budućnosti naše zemlje. Oko te snažne vizije cela nacija se ujedinila, kao retko kada u istoriji.
  Danas se ne primećuje previše od tog poleta i te energije. Naše društvo kao da je izgubilo zajednički cilj, kao da se opet podelilo na interese i diskusione grupe. Jedni prete štrajkom, drugi štrajkuju, treći teoretišu o razlozima za i protiv.
  U čemu je stvar?

Drage i dragi saradnici, saradnice, članovi, članice, prijateljice i prijatelji, drugari i drugarice, simpatizeri i simpatizerke

 

Udruženje RODITELJ je konačno, nakon skoro pet godina vrednog rada, obezbedilo kancelarije!
Prostor se nalazi u centru Zemuna, TC Zemunikum, lokal 44, (ulaz iz Glavne i sa Magistratskog Trga). Ali, kancelarije su nam za sada prazne.  Na žalost, naša sredstva nisu dovoljna da kupimo i sve što je potrebno da bi ta kancelarija bila adekvatno opremljena. Zato, ako želite da dođete da popijemo kafu,

Dve stvari su me zapanjile u poslednje vreme. Prva je anegdotska i prica o tome kako je moj pas, o kome sam dosta pisala na ovom blogu, dok si reko keks, postao pseci gradjanin EU.