Овако: реформи једноставно - нема. И не треба мењати тезу да "народ неће реформе", јер су реформе биле главно предизборно обећање за које је тих милион и седамсто хиљада наивних суграђана гласало. Изостанак реформи је и разлог зашто пола милиона наивних суграђана није (опет, гунђајући да је последњи пут) гласало за ДС. Јесте, разне интересне групе (рецимо синдикати) које би биле најдиректније погођене реформама би наравно (и сасвим легитимно у демократском друштву) биле гласне, медији би им се додворавали и спиновали и што јесте и што није само да продају неку новину више, било би патетике на све стране, али томе служи апсолутна већина. Да обезбеди да можеш да останеш глув и нем на ускогруде опструкције (али не и на добронамерне критике) и да истрајеш на спровођењу неког плана/идеје за који си добио подршку, па макар потрошио популарност као Шредер својевремено. Наравно, сад је јасно да нема ту ни плана ни спровођења, а најгласнији је и највише спинује сам премијер, док апсолутна већина служи за украс.

Dva su razloga, jedan spada u domen vremenskih prilika, poslednjih dana se nad Pekingom vidi nebo. Nije posebno interesantno ali se vidi. Dovoljno.

Drugi, nešto više ličan, su medalje Čavića i Đokovića. Potpuno interesantne. Da li i dovoljne?

Bio sam u Atini pre četiri godine, na pitanje odakle sam odgovarao sam iskreno, uostalom, bilo je i gorih situacija nego što su Igre sa skromnim rezultatima pa nisam imao problem da kažem odakle sam.

Usledilo bi kontrapitanje, šta je sa vašim košarkašima, pokušavao bih da objasnim, nije bilo lako...

Ako bi

POSVETA Borki

kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu!" (Stih iz pesme Danila Kiša)

Borka Pavićević je bila balkanska svetionica.

Ljudska mera hrabrosti, pokreta otpora, gradjanske emancipacije...

Jedna od retkih čuvara obraza Srbije, Beograda, kulturne dekontaminacije...

Misleća i avagardna

Vest koja se nekako i naslućivala poslednjih nekoliko sedmica, koliko traje ona najočiglednija faza predizborne kampanje. Predsednik Srbije, Boris Tadić, odlučio je da ipak skrati svoj mandat i da samim tim, nekoliko meseci pre vremena, zajedno sa parlamentarnim i lokalnim izborima, budu održani i predsednički izbori.

edit

Биологија на књижевни начин

Мислиш, дакле не постојиш — мото данашњег друштва.

   Iako je tadasnji 2. kontinentalni kongres usvajanjem rezolucije zvanicno proglasio nezavisnost 13 americkih kolonija drugog jula 1776 , Amerika  proslavlja svoj dan nezavisnosti svakog 4. jula.

Kako je u svojoj knjizi "Deklaracija nezavisnosti" pisao istoricar Carl Becker, Amerika cetvrtog jula nije mogla proglasiti vec proglasenu nezavisnost . Tog je dana, 4. jula1776, Kongres usvojio document (Deklaraciju Nezavisnosti) kojom se pred domacom i svjetskom javnoscu  u opravdava ili bolje reci legitimizuje Americko razdvajanje od britanske krune.

Medju tadasnjim utemeljivacima

After washing up on Plymouth Rock in December of 1620, the 102 passengers of the Mayflower set about the task of conquering North America in the name of Puritanism. Religious fanaticism not being sufficient protection against Cold and Hunger, 46 of the original sinners died in the first winter.

Ne sme čovek više frižider da otvori a da ne iskoči neko od dužnosnika državnih i počne da kuka, kao nikad tako teška situacija, kriza spopala, nema kinte, joj kako će da to sve popravi, nije siguran da može ali će da učini „sve što mu je u moći“,  nabeđuje one od pre za belaj u koji je uvaljen narod i tako ne prestaje čak i kad se frižider zatvori, čuje se iznutra stoprvi nastavak iste žvake, istina malo promrzlo cvokoće iznutra ali tera svoje ...  

...  ma 'ajte molim vas, gluposti, čemu kuknjava, za  sesti na zelenu granu ovde je oduvek bilo a i sada bogami ima ideja,  eto na primer javi im se, dužnosnicima državnim, jedna zaista kreativna i sasvim jednostavna (ideja, naravno), sa maleckom investicijom čak i nama dostupnom, dovoljno je da se ima za jedan šešir  ...  onda se desi bajka i sve dođe na svoje mesto, u šešir  ...  u prolazu i bez oznojavanja i ne daj bože ožuljavanja dlanova  ... na srBski način ! 

U svom postizbornom obraćanju bivši predsednik Srbije, verovatno ponesen emocijama koje mu svakako ne mogu biti strane, nije izdržao a da za novonastalo s(t/r)anje u ovoj našoj nesrećnoj Srbijici ne potraži krivca izvan sebe i svojih redova. Morao je da natukne koju o intelektualcima, političkim analitičarima i građanima koji "nedovoljno razumeju političke procese". Nisam sigurna da mu to treba uzimati za zlo. Konačno, traženje krivca izvan sebe i svojih redova jeste nacionalni sport u Srbiji. Teško je oteti se tom uticaju sredine u kome si se rodio, u kome si odrastao i u kome živiš. Samoposmatranje, samoanaliziranje i samopreispitivanje u nas su tek koncepti neke naučne fantastike.

nije mi simpatican lik rade bulatovic. jos od slucaja nestale tasne sa 50 000 dolara nicijih para. ali moram priznati da se savrseno uklapao u ekipu kojoj je pripadao: ljilja nedeljkovic, zorica radovic, gradimir nalic, "dragi aco" tomic, vojislav kostunica... adams family ali bez sarma.

Novak Đoković protiv Stan(islasa) Vavrinke

Ovo će biti 3. Gern Slem titula u Njujorku ili 3. ukupno, videćemo uskoro.
Iako je u međusobnim susretima 19:4 za Novaka ipak miriše na spektakl, jer su Nole i Sten u poslednje 4 godine odigrali 5 spektkluarnih maratonskih mečeva na Gren Slemovima.
Novak ima 3:2 (12:12 u setovima)

Pravi naslov je "Uticaj događaja iz p... materine na život prosečnog tinejdžera" ali nije mogao da se spakuje. Ne znam kako su drugi prolazili kao tinejdžeri u životu ali ja sam dobar deo proveo pod staklenim zvonom.

Nisam mogao da vozim biciklu kada su svi moji vršnjaci vozili - da me ne bi nešto zgazilo.

Nisam mogao da idem na Moravu na plivanje - da se ne bih udavio.

Nisam mogao da izlazim i ostajem kasno - svašta se muva noću (pijani, ludi, drogirani, mogu da pitam mamu za kompletan listing)

Nisam mogao da putujem - (na stranu što

Brisačima sam ih skidao sa kola. Jedan je izleteo čim se rampa podigla da sam jedva zakočio da ga ne pregazim. Otvorio sam prozor i čuo hor disonantih glasova kako neverovatnom brzinom izgovara meni sasvim nerazumljive reči. Znam da su to pitanja i znam o čemu bi mogla da budu, ali ni jedno jasno ne razaznajem, niti prepoznajem njihove izvore. Nekoliko blještavih farova na kamerama upereno mi je direktno u lice te ga zaklanjam dlanom u kome mi je telefon iz koga se čuje glas moje supruge koja čuje galamu, ali ne zna o čemu se radi.

Диспропорције су увек зајебане. Најраширеније су можда оне између жеља и могућности:

• желиш да скочиш и закуцаш али ниси у могућности ни да устанеш из фотеље;
• желиш на море али немаш пара ни за бус до Аде...

Али и диспропорције између могућности знају да саплићу.

Рецимо да знаш како да се докопаш нечег али не знаш шта би после с тим.