Strogo hipoteticki tekst. Bez ma i jednog korena u zbilji i istini. Onako, gomila nabacanih pretpostavki, konstrukcija i sl. Nikako istina, jer kako bi se ovako nesto moglo desiti u Srbiji?

Zamislimo jednog muskarca, recimo ranih 50tih godina. Smestimo sad stan i zivot toga coveka u kakvu ubogu vojvodjansku palanku. I neka se u toj ubogoj palanci, taj nas zamisljeni covek, bavi, recimo, malom privredom. A onda neka se jednog dana nas Izmisljeni Covek u jednom trenutku ukljuci u lokalnu politiku.

Izbor toga coveka neka bude partija bez centrale u Beogradu, bez

Upravo je javljeno da je umro Sir Edmund Hilari, "Kivijanac", covek velikog srca, "osvajac" Mont Everesta, Juznog pola (motorizovano) i veliki humanista koji je svoj zivot posvetio pomazuci siromasne Serpe u Himalajama, za koje je 1960 godine osnovao fond koji je gradio za njih skole i bolnice.

Nisam se dugo javljao - sto zbog

Gost na blogu je Milovan Matijević, vodeći analitičar ICT tržišta u Srbiji. On prati tržišna i tehnološka kretanja u poslednjih nešto više od 7 godina.

Sledi Milovanov tekst.

********************

ICT obrazovanje je u ovogodišnjoj raspodeli dobro prošlo - upisano je 5.483 brucoša. Ovaj broj je značajno veći od onog koliko je sada potrebno domaćem tržištu radne snage, ali budući ICT stručnjaci svoje rešenje vide uključivanjem u međunarodnu podelu rada. Srpska ICT industrija je ostvarila izvoz informatičkih i računarskih usluga vredan više od 150 miliona evra u 2011. godini, što je skoro tri puta više nego 2007. godine, a za dalji rast biće važan svaki novi ICT stručnjak.

Poštovani blogeri, uoči Uskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika, smatrao sam prikladnim da podelim sa vama tekst koji govori o čovekovom naznačenju onako kako ga posmatra hrišćanstvo. Molim vas da ovaj tekst ne shvatate kao bilo kakvo nametanje određenih dogmatskih sadržaja, jer svako ima pravo na sopstveno mišljenje i svetonazor, već isključivo kao stav koji je meni najbliži i na najbolji način oslikava lični pogled na ovu temu.

 

Smisao ljudske egzistencije je najvažnije pitanje kojim se filosofija bavi. Sagledavajući ovaj problem u postmodernističkom dobu koje potpuno relativizuje moralne i etičke norme, a duhovne vrednosti interpretira kao subjektivne doživljaje, dodaje mu se novo, „objektivno”, naučno i materijalističko objašnjenje. U društvu koje egzistencijalizam primenjuje u teoriji, a nihizam u praksi, čoveku je zaista teško da se osmisli i objasni sopstvenu egzistenciju. Sve dok želi život autonoman od Boga, postavlja se u središte smisla sopstvene egzistencije.[1] Čovek na ovaj način ostaje bezlična monada, usamljen i bačen u vrtlog ništavila - samo jedna karika u lancu uzroka i posledica u zatvorenom svemiru[2] u kojem Bog, čak iako postoji, samo nemo posmatra. Da li je ovo zaokret u istoriji čovečanstva o kojem je Fojerbah svojevremeno govorio? Ukoliko se svet posmatra isključivo iz materijalističke perspektive, ako se svako pitanje interpretira isključivo racionalistički, ne uzimajući pritom u obzir duhovni aspekt, kako sopstvene prirode, tako sveta uopšte, nalazimo se pred zaokretom u istoriji čovečanstva. Perspektiva iz koje posmatramo svet je drugačija ako ne podrazumeva samo horizontalnu ravan. Čovek nije samo biće koje je od drugih vrsta odvojeno skokom, već mnogo više od toga - on svoju egzistenciju dobija i u vertikalnoj i u horizontalnoj stvarnosti.

Poštovani čitatelji bloga B92.

Zadovoljstvo mi je da najavim konferenciju koja će se održati u Domu omladine u Beogradu, 2.7.2009. godine sa početkom u 10. časova u organizaciji Centra za empirijska istraživanja i Centra za otvoreni dijalog iz Novog Sada. U okviru projekta planirano je štampanje zbornika radova. Zbornik ce se štampati u izdanju Centra za empirijska istraživanja religije (CEIR) i Centra za otvoreni dijalog.

Naslov konferencije: Metodološki, teorijski i praktični pristupi religijskoj konverziji

Mesto održavanja: Dom omladine, Beograd, 2. jul 10:00 - 18:00h

Organizator: CEIR i Centar za otvoreni dijalog - Novi Sad

Moderatori: Mr Sergej Beuk i Mr Nikola Knežević

 UČESNICI I TEME REFERATA

Uvodno izlaganje: Akademik Vladeta Jerotić

Na današnji dan širom sveta proslavlja se Dan Reformacije. 31. Oktobra 1517. godine Martin Luter zakucao je svojih čuvenih 95. Teza na vrata crkve u Vitembergu. Ovaj događaj pokrenuće niz drugih događaja koje će kasnije usloviti stvaranje Protestanske crkve i period Reformacije.

Ukratko bih se osvrnuo na neke istorijske činjenice koje su prethodile ovom događaju. Pored simonije - prodavanja činova u crkvenoj hijerarhiji, jedan od niza stvari koje su pogađale tadašnju Rimokatoličku crkvu bila je prodaja oproštajnica. "Indulgencije" ili oproštajnice su bili dokumenti koje je Rimokatilička Crkva u 16. veku radi otkupa greha prodavala narodu. Da budem precizniji, oproštajnicom su se mogle otkupiti godine koje upokojena duša treba provesti u čistilištu, mestu u kojem se prema Rimokatoličkoj soteriologiji (nauci o spasenju) čovek iskljupljava za grehe koje za koje se nije pokajao u toku ovozemaljskog života.

Драги читатељи Блога Б92. Задовољство ми је да најавим следећи пројекат. 

Центар за отворени дијалог - центар за интердисциплинарна религиолошка истраживања и политичку теологију и Хришћански културни центар уз подршку Фондације Конрад Аденауер ће организовати почетком следеће године пријекат под називом „Хришћанство и демократија, између антагонизма и могућности".

Овим пројектом желимо да окупимо друштвено ангажоване младе људе, студенте, дипломце, постдипломце свих профила, научно усмерене, чији ће предавачи бити професори универзитета, клирици, политичари, министри. Почасни предавач ће бити један од утемељитеља политичке теологије у свету, познати римокатолички богослов Јохан Баптист Мец. У току предавања поставићемо питања и дати конкретне одговоре, да ли су људска права и слободе, као и демократија спојиви са Хришћанством, какав је однос хришћанских традиционалних цркава и верских заједница према демократском систему, политичким партијама, као и каква је ангажованост верника у политичком животу земље.

Autor: Rodoljub Šabić

Dokument pod nazivom „Nacrt Preporuka za izveštavanje o medicini" je juče predstavljen javnosti, na posebnoj konferenciji za štampu, u organizaciji Ministarstva zdravlja. Nakon što je jedan od prisutnih novinara taj dokument označio kao „kukavičije jaje" i „opasnu podmetačinu" i pozvao kolege da napuste tu konferenciju, veliki broj prisutnih novinara je to i učinio.
Ovu reakciju ministarstvo je prokomentarisalo kao gest „onih koji su se prepoznali", naglasivši da je tekst dobio podršku oba velika novinarska udruženja, i UNS-a i NUNS-a.

Autor: Rodoljub Šabić

U subotu poslepodne agencija „Beta" je emitovala vest da je hakerska grupa „UAH-CREW" (United Albanian Hackers) napala i „oborila" veb sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ostavivši na njemu poruku na albanskom jeziku - Kosovo je albansko.

Vest su, bez ikakve ozbiljne provere preneli neki mediji. Preneli su je brzo i ekspeditivno iako nije bila tačna. Naime, napad o kojem je bilo reči odnosio se na stari, napušteni, sajt Poverenika koji se nalazio na hosting serverima provajdera, na koji i upućuje

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je agencijska vest o tome da je poverenik za informacije u toku prošle godine organima vlasti izrekao 66 novčanih kazni zbog toga što ni nakon njegovih naloga nisu tražiocima dali zahtevane informacije, privukla priličnu pažnju javnosti, a kod mnogih i izazvala i nedoumice u vezi sa (ne)logičnošću takvih mera. Jedan deo pitanja i komentara stigao je i na moju blogersku adresu, što je stvaralo obavezu da i ovde na blogu o tome nešto kažem. I evo tek sad, sa izvesnim zakašnjenjem sam stigao da to uradim.

Dakle da li je logično da poverenik

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno su „Vranjske", jedan od uglednijih štampanih medija iz unutrašnjosti, krenule u jednu novinarsku istraživačku akciju. Predmet akcije bile su visokoškolske ustanove u njihovoj sredini, a „alat" Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Pored ostalog, „Vranjske" su se zanimale i za informacije o broju profesora i platama dekana, prodekana i profesora u pomenutim visokoškolskim ustanovama. Reč je, razume se, o savršenom legitimnom predmetu interesovanja. Ustvari, imajući u vidu obavezu objavljivanja Informatora o radu utvrđenu Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i odgovarajuće Uputstvo koje je Poverenik za informacije doneo na osnovu zakona, te informacije ne bi ni trebalo tražiti. One bi trebale da su dostupne on-line, bez ikakvog posebno zahteva.

Autor: Rodolјub Šabić

"Živim u Zemunu, u ul. ... br..., gde sam i prijavljen već trideset godina. Radim u ..... za platu od dvadesetpet hiljada.

Problem je nastao kad mi je poštar doneo poziv da odem u poštu i podignem neki koverat. Mislio sam da je to neki saobraćajni prekršaj, međutim, oni su mi uručili da moram da platim utrošenu električnu energiju za kuću na Bežanijskoj kosi u ul. Generala Mihajla Nedeljkovića br. 96, koju nikad nisam posedovao, a ni živeo u njoj što mogu da potvrde komšije koji žive tamo. Cifra koju bi trebalo da platim iznosi 540.000,00 dinara. Stavili su mi zabranu na platu gde ja trenutno radim za džabe, a nemam pojma kome plaćam struju. Obratio sam se Elektrodistribuciji, gde su mi objasnili da oni nemaju nikakav ugovor sa mnom već imaju moje podatke u kompjuteru. Pitao sam ih kako me ranije nisu obavestili, a oni mi serviraju priču kako su mi slali pozive na Bežanijsku kosu. Kad sam im objasnio da živim u Zemunu gde sam i prijavljen, oni su rekli da se strujomer vodi na mene od 1993. godine, a ovo je obračun od 2010. godine do 2013. godine.

Piše: Rodoljub Šabić
U subotu je kod mene u kraju, u Savamali, na Savi, između mostova, održan Beogradski karneval brodova. Događaj je inače već tradicionalan, održava se niz godina pod nazivom "Zabava na vodi".
Ove godine je ovo po prirodi bezazleno, lako, vedro događanje nažalost obeleženo i intervencijom policije. Lično nisam prisustvovao ali intervencija je privukla pažnju mojih suseda (a i druge publike i medija), a i nezavisno od toga je dobar povod za post.

Na karnevalu je uzeo učešće i brodić, čamac na čijem pramcu je bila velika žuta patka. Žuta patka je simbol Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" čiji su pripadnici, kritičari i deklarisani protivnici "Beograda na vodi", prolazeći pored tribine nakon što je gradonačelnik otvorio manifestaciju razvili transparent sa imenom pokreta. To je bio povod da ih okruže čamci rečne policije, isključe iz defilea, nateraju da pristanu i oduzmu im transparent.
Posada čamca je tvrdeći da ne radi ništa nezakonito tražila od policajaca objašnjenje - Zašto to rade? A odgovor koji su dobili bio je - Znate Vi dobro zašto.

 

Ne mogu da se otrgnem utisku jednog prizora iz hladne zimske večeri kada sam na ulici ispred kontejnera za smeće, iza Skupštine u Kosovskoj ulici, ugledala mladu ženu romske nacionalnosti kako jednom rukom u naručju drži usnulu bebu, dok drugom pažljivo po njemu pretura. Pored njih je stajala i mala devojčica, lako obučena, ćerka verovatno, koja je drhtavim glasom pevušila neki folk refren. Osetila sam se jako loše gledajući usnulu bebu dok lebdi nad smrdljivom kantom i slušajući pesmu deteta koje cvokoće na hladnoći. Devojčica me je spazila kad sam prolazila pored njih, i ispružila ruku: "Daj neki dinar da jedem teta!" Nisam imala ni cvonjka u džepu, ali ni dan danas sebi ne mogu da oprostim što ih svo troje nisam pozvala kući i pružila im gostoprimstvo bar na jedan dan. Nisam sigurna da bi na to pristali, ali mogla sam bar pokušati.

Beograd je jedna od retkih prestonica u Evropi gde su vrlo vidljivi pojedinci, tandemi, pa čak i cele porodice, kako znalački, studiozno pretražuju ulične kontejnere i iz njih odnose najrazličitije stvari. Siromašnim grupama građana oni zamenjuju šoping centar, pijacu, supermarket; predstavljaju im nezaobilaznu stanicu, pa i glavni izvor snabdevanja. Na rizik od zaraze niko od "potrošača" se ne obazire, na smrad se čovek brzo navikne, a posle dobrih ulova brzo nestaju početnički stid i gađenje.

 Majka Hrabrost

 

Sedim tako i razmišljam... Ne, ne sedim, trčkaram gore dole i usput razmišljam o svemu i svačemu. Jedna od dominantnih misli je drugo dete.
Stvarno bih volela da imamo još dvoje dece, znači, sada je na redu srednje dete. I? U čemu je problem? Zašto jelte, ne radimo na tome?
Iskreno, malo se bojim. Znam šta me čeka. Ne, ne mislim na trudnoću i porođajne bolove, to je nešto normalno i prirodno. Ono što je nenormalno i neprirodno su bolnički uslovi, odnos lekara i pacijenta, ma uopšte