*

Prvi utisak je – jara kakvu nikad pre nisam osetila. Zapahnula me je kao vreli oblak iz otvorene rerne. Kao da sam kroz vrata aviona kročila na usijanu plotnu, asfalt se ugiba ispod mojih sandala, a kroz đonove probija vrelina. Ni snažni udari vatra sa planina okrenutih prema moru ne pomažu protiv tog sveopšteg – nebo-zemljanog – usijanja.

Danas je većina medija u Srbiji objavila vest da je fudbaler Crvene Zvezde, Miloš Ninković uplatio 80 000e kao pomoć za lečenje Une Savić.

Na žalost, u pitanju je bila dezinformacija što je potvrdio i sam fudbaler:

 "Dao sam novac, ali ne toliko koliko je predstavljeno u javnosti. Ovo govorim jer ne želim da se napravi nikakav problem njenim roditeljima, jer će ljudi misliti da je novac prikupljen, a nije." 

Nečija neodgovornost bi mogla da ugrozi čitavu akciju i zato je jako važno da se sa prikupljanjem novca nastavi.  

Račun za pomoć otvoren je u Komercijalnoj banci na ime Una Savić
br. dinarskog računa: 205-9011005219862-38
br. deviznog računa: 9031019889411 RS35205903101988941194 

Aktiviran je i poseban SMS broj na koji se mogu poslati poruke i tako donirati novac na njen račun. Broj na koji treba poslati poruku je 2205, a cena poruke je 100 dinara. Važi za sve mreže.

Gde je more gde se može lepo udaviti na mrtvo? Mrtvo more.

            Gde je to jeftino more koje se reklamira svake sezone, more u koje se uz minimalan napor prosto potone?

            Ne mislim na lažno more na Bliskom Istoku.

IMDb

Kada sam prvi put pogledao trejler za dokumentarni film “Houston, we have a problem”, pitao sam se: kako je moguće da baš ništa nisam čuo o Jugoslovenskom svemirskom programu (JSP)? Da se pored svih onih sajtova koji su “otkrivali” Titove “mračne tajne” ili nuklearne programe ne provuče najveća od svih tajni – JSP.

Ово је стигло мојој жени од њене сестре данас. Мене некако погодила таква искреност, па сам је питао да поделим овде. Често заборавимо да су гласачи људи, ухваћени у неком свом животу, у раскораку, у некој својој инерцији... Изменио сам имена људи и фирми, нису имена битна. 

Дакле, гост аутор: Радојичина сваја

"Ja se slabo

„Пуно здравља, среће, пара" - тако почиње скоро свака честитка у нашим крајевима. Редослед је битан. Добро здравље је основни предуслов за духовно и материјално богатство и зато му свако друштво с правом даје приоритет. Међутим, није баш свеједно како се друштво односи према здрављу, односно на који начин му тај приоритет даје. Рецимо да спектар решења у том смислу иде од потпуне контроле државе над здравственим системом (осигурање, дијагностиковање, лечење, производња и промет медикамената) до скоро потпуне либерализације, преко сијасет комбинованих решења. Овом приликом хоћу да поделим своја размишљања на ову тему.

Juče sam pogledao film "Zajedno" Mladena Matičevića. Premijerno prikazan u septembru 1991, glavne uloge igraju Milica Zarić, Aleksandar Srećković Kubura, Aleksa Srećković, i Branimir Popović. Film je malo bajat, ali tema koju želim da dotaknem je večna.

Film je niskobudžetni, pomalo ostavlja osećaj pozorišne predstave, ali lepo urađen. Cela radnja odigrava u dva prostora i sa jedva četiri-pet likova. Ipak bio mi je dovoljno zanimljiv da sam ga pogledao do kraja.

Ukratko, priča je o Urošu i Mariji. Uroš je nekad bio profesor književnosti na fakultetu i imao

Jaz između Revolucije i Restauracije će u početku biti nepremostiv, te će ovaj jaz prvi pokušati da hrabro premosti, noseći konture nove sinteze vremena, Napoleon Bonaparta. To će ga smestiti u ulogu tragičnog heroja epohe, budući da vreme još nije bilo zrelo za sintezu koju je nudio, te on ostaje verovatno najvećim u nizu modernih državnika koji će biti, u najbukvalnijem smislu, ispred svog vremena.
Bonaparta će, štaviše, biti jednim od retkih modernih državnika koji će ne samo biti, već koji će i ostati ispred svog vremena, stalno trčeći brže nego što je društveno tlo dozvoljavalo i moglo da apsorbuje.

Sta radimo sa neupotrebljenim lekovima?

Moj otac je nedavno umro, imao je tri teske bolesti...

Ja sam skupila dve kese   djubreta lekova kojima nije istekao rok

Neki od njih su skupi i iz inostranstva

neki su opasni kao trodon koji se izdaje na dupli recept

ostali jednostavni i korisni...

Kad sam zvala gerijatrijsku sluzbu da ih ponudim, rekli su mi da je papirologija daleko veca od koristi koju bi imali

Kad sam pomisljala da ih ostavim na djubretu bilo mi je neprijatno...iz ociglednih razloga od zloupotrebe do neupotrebe

U italiji

http://en.wikipedia.org/wiki/Jean-Marie_Gustave_Le_Clézio 

Ko ga je citao?

Ja nisam, ali se bas zato radujem sto je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost.  Sad ce ga vise ljudi citati. Na wikipedia nema mnogo o njemu, ja sam zatecena i nije mi to prvi put. Sto vise pisem to manje citam  i to uglavnom blogove i internet knjige. Da li ce nastati i neka nagrada za blogolit? 

   Znam da sam do skora tipovala da Bob Dylan dobije Nobelovu nagradu za knjizevnost ali sada mislim da je i

ili opet zamajavanje?

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=04&nav_id=332178 

Ne pamtim vise koliko puta sam pocinjala  pricu o hapsenju Mladica. Pratila sam i sudjenje jatacima koji su oslobodjeni. Pre nekoliko godina sam bila u okolini Divcibara kad su ga navodno tu jurcali. Da ne pominjem svima poznate istine i traceve o VMA i JNA.  Sa Karadzicem tako i bi, sve sto pricalo nije bilo tacno osim onoga sto nam je bilo ispred nosa. Razgovarala

U petom osnovne ucili smo iz istorije o robovlasnickom drustvu. Prema knjigama bilo je vezano za stari vek. Prvi robovi su uglavnom bili ratni plen, kasnije prodavani kao roba.

Negde u to vreme culi smo i o Americkom gradjanskom ratu koji se vodio, izmedju ostalog, i da bi se ukinulo ropstvo u Americi. Gledali smo i citali Korene i mislili da je period robovlasnistva u modernom drustvu uglavnom zavrsen.

Prema podacima UNa oko 27 miliona ljudi danas su robovi. Samo u Mauritaniji 20% populacije, odnosno oko 600 hiljada su robovi. Ropstvo je zvanicno ukinuto ove godine.

Robovi

Veceras je novogodisnje vece po jevrejskom kalendaru odnosno Erev Rosh Ashana (Vece uoci pocetka godine). Za razliku od vecine drugih naroda, jevrejska Nova godina je porodicni praznik. Nema doceka, ni slavlja bilo gde. To se shvati prvi put kad se tog dana ode do Tel Aviva, gde su ulice praznije nego obicno.

Sledeca dva dana su neradna. Sama Nova godina obelezava pocetak praznika koji traju narednih par nedelja. Deset dana posle Rosh ashane dolazi najtuzniji praznik, Jom Kipur. Tokom dana uoci Jom Kipura ljudi na ulicama zele jedni drugima "Dobar upis" (Hatima tova). Naime, prema verovanju,