Gost autor: horhe akimov

Mali dečak Tanaka je krenuo u kratku šetnju. Bio je na putu ka parku Shukkei-en u kom postoji Most Duge. Letnji raspust je u mnogome koristio za izučavanje ptica.

 

         Gost autor: horhe akimov

Da mi je neko nekada rekao da će jedna od najvažnijih stavki u CV-ju jedne promoterke biti da li zna da vozi rolere - smejala bih se na glas.

Kad smo mi bili klinci rošule su se podrazumevala u dnevno - sportskim aktivnostima na igralištu ispred zgrade. Nisu bile nešto brze ali je bilo odlično.

Pre 10 (uh, uh!!!) godina ušla sam na promociju jedne knjige na beogradskom sajmu - sačekale su me na štandu promoterke u venčanicama na - rošulama. Bilo je pitanje vremena kada će neko, devojke i mladiće vične ovom umeću, izgurati na ulice da promovišu novine ili sladolede.

Ponuda letnjih poslova u Beogradu je fenomenalna. Traže se promoteri na rolerima, konobari, šankeri...svašta. Ima posla. To je dobra vest. Baš zbog toga imam jedan interesantan predlog. Radi se o noćnom rolanju kroz grad.

 

GI Majka Hrabrost, Udruženje babica Srbije i NVO "Dokument"  5. maja, od 17h do 19h u Tašmajdanskom parku zajednički obeležavaju Međunarodni dan babica.

Ovaj dan se kod nas obeležava po drugi put, a njegovo obeležavanje su počeli i značaj prepoznali upravo GI Majka Hrabrost i Udruženje babica Srbije prošle godine.

Takođe, tokom 10 dana koji se protežu između Međunarodnog dana

 

NEOGRANIČENE KOLIČINE HRANE I PIĆA - Od hrane očekujte dva pleha kiflica koje je umesila organizatorova keva, nešto malo čajne kobasice na čačkalicu, i jednu činiju ruske salate koju će pojesti prvih pet gostiju. Što se tiče pića: odmah posle ponoći, nakon pada mobilne mreže očekujte da nestanu najpre sve zalihe žestokih pića osim Vinjaka. Do jedan sat nestaće i sva vina osim par litarskih flaša Carice Milice. Nakon dva sata posle ponoći u ponudi će ostati samo vruće Apatinsko Pivo u plastičnoj flaši od dva litra, Knjaz Miloš, Koka Kola, i pola tetrapaka soka od breskve sa nekoliko pikavaca unutra.

EKSKLUZIVNA LOKACIJA NA DEDINJU - Predratna napuštena kuća spremna za rušenje, na periferiji Dedinja prema Voždovcu, preuređena za potrebe žurke. Na brzinu počišćene fekalije i špricevi lokalnih narkomana koji su se unutra okupljali. Pri glasnijoj muzici sa tavana se odronjava malter. WC je prepun paučine i nema svetla pa morate da ostavite odškrinuta vrata ili da osvetljavate wc šolju ekranom svog mobilnog telefona.  

 

 

Nema ko od nas nije gunđao kad padne sneg a putara ni od korova. Čuveno "putari iznenađeni" je već prežvakano. S ponosom va, prikazuje kako se radnici JP "VojvodinaPut" iz Pančeva bore za svoj status a i na lep način čestitaju novu godinu

 Jedan odličan video :-)

 

Ako ste od onih ljudi koji za razliku od dobrog dela Srbije ima sređen život (devojku/dečka, posao, prave prijatelje, eventualno kuče, hobi, dnevni raspored, osam sati sna), te ne izlazite često i nemate pojma kakvi ljudi su u klubovima, jako su slični. Toliko slični da se mogu podeliti u nekoliko kategorija. Ako izlazite kao magare, možda ćete se prepoznati ili prepoznati svoje društvo.

1. FOSILI

Oni služe kao istorijski dokument svog vremena i mladosti, koja se odigrala '80-ih. Muškog pola su i tada kada su mogli da imaju seks tri puta nedeljno nisu imali para da izlaze. Sada to nadoknađuju tako što izlaze svaku noć i uvek ih možete videti kako se smeškaju iz nekog mega separea. Klubovi služe da se opravda njihova egzistencija, da se ugrozi njihova egzistencija, da se ne produži njihova egzistencija, jer decu ne mogu da naprave. Sanjaju o poštenoj devojci koja se ne vuče po klubovima. Da bi izdržali ostajanje do tri u klubu i odlazak u "Užice" do pet, koriste kokain a piju red bul i viski.

Čitalačkoj publici u Srbiji sam postao vidljiv a kasnije i prepoznatljiv kao bloger. To je lajt varijanta kad nisi baš prelomio "počinjem da pišem" nego kuckaš onako za po kući pa ako neko čita - čita a ako ne onda "šalio sam se". Mene zadesilo, na privremenom gastarbajtovanju u Majamiju, da sam kao izbacivač i telohranitelj imao veoma interesantan sadržaj za pisanje, malo me je i "udarila čitanka" pa su ljudi počeli to da me čitaju.Evo jedne priče iz tog vremena.

 

 

Moja pozicija svežeg doseljenika u Majami je bila jednostavna "nema nazad". Došao sam bez prebijene kinte i počeo da grebem i rukama i nogama (ok ... pesnicama) koristeći svoj jedini očigledan kvalitet od 145 kg mišića na 194 cm čvrstog skeleta. Prvih nekoliko dana doseljeništva sam uporno obilazio diskoteke pitajući za posao pri tom nemajući broj na koji mogu da mi se jave zainteresovani.

"Volio bi umrijet prije nego ostarim

volio bi umrijet, samo da ih ne vidim

kako pričaju priče kao naši starci

bivše djevojčice, bivši dječaci..."

("Crvena Jabuka", Dražen Ričl)

 Osamnaestog septembra 1986. godine, na putu za Mostar gde je trebalo da održe koncert, jedan od automobila u kome su bili članovi grupe "Crvena jabuka" doživeo je nesreću. Basista Aljoša Buha je poginuo na licu mesta, dok je vodja i zaštitno lice grupe Dražen Ričl teško povredjen. Uprkos naporima lekara, Dražen je podlegao povredama 1. oktobra.

ugasi svetlo…
duni u taj plamen
prevariće me senke
pa ću videti ono čega nema

Ne znam da li ste primetili,
moji favoriti, Erin's Fiddle

su učestvovali na takmičenju zvanom
ja imam talenat, i bili zapaženi.

već neko vreme trupa erin's fiddle
pravi koncept koji je drugačiji od ostalih trupa irskog tradicionalnog plesa.

pokušavaju da kroz nastup pokažu kako oni u beogradu doživljavaju taj ples,
dok čekaju gradski prevoz, kad pada kiša, kad su u čitaonici

Krajem avgusta ove godine pisao sam o Savskom amfiteatru ponavljajući tekst od pre četiri godine na istu temu .... ali tema zaista nema kraja i svako malo eto novog iznenađenja ...

Savski amfiteatar, oduvek se tako nazivao teren između Save i Savske ulice i od Sajma do železničkog mosta ili tu već negde, opet je tema. Negde u leto ove godine beše neki dogovor tadanjeg gradonačelnika i podpredsednika vlade oko zajedničke akcije da se ti hektari pod železničkim šinama urede i privedu gradu i bilo je govora da se načini neka zajednička komisija ili tako nešto i da započne diskusija. A onda, iznenada, pre neki dan u novinama se pojavio, izložen javnosti na uvid,  gotov projekat za taj prostor prikazan putem 3D modela i  nazvan  je „Beograd na vodi“  a koji prezentira kako je napisano Srđan Rupar, budući direktor preduzeća „Beograd na vodi“ i vođa tima od 20 neimenovanih stručnjaka koji već godinu dana rade na tome. Verovatno u skladu sa idejom i po nalogu podpredsednika vlade  koji je to i u kampanji proteklih izbora nudio publikumu kao svoj budući doprinos Brogradu i šire.