1. maj ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Danas je 1. maj, Praznik rada ...koji ćemo opet proslaviti neradno ...

Srk ...

U Beogradu će protest održati Granski sindikat,njegovi ogranci i oni što su na najniže grane spali...dok će ostali skupljati grančice za roštilj na obližnjim izletištima ...

 

Novo ledeno doba ...

Prema mišljenju nekih klimatologa...Srbija postepeno ali sigurno ulazi u novo ledeno doba...a za to iznose i sledeće argumente...Penzije i plate su zamrznute...odnosi u vladajućoj koaliciji su zahladneli...budžet je stalno u minusu...a i gradjanima je sve više...hladno oko srca...dok na medjunarodnom planu navode primer Nove godine...i ističu

Dragi moji, posebno vi koji ste tražili nastavak moje pretprošle pričice pod naslovom "Neko bi da me počisti". Evo jednog detalja koji bi mogao da ilustruje raspoloženje dela demokratski orijentisane madjarske javnosti na veoma agresivnu kampanju neonacističke stranke Jobik za predstojeće izbore

Prisećanje na dve TV KOME(N)DIJE, povodom rezultata istraživanja javnog mnjenja o popularnosti srpskih političara.

LICA:
ON - Sve i svja u jednoj srpskoj varoši, ključni član svake vladajuće koalicije u Srbiji i četvrti srpski političar po popularnosti, sa tendencijom uspona na top listi.
ONA - Visoki funkcioner

Једног лета, средином деведесетих, када су јаја на пијаци у мом родном граду коштала колико и сада, али месечна плата била довољна за само десет комада, дође мој друг Јова у родни крај, да са својима проведе прву слободну седмицу коју је добио од газде у Данској, Шведској... Или Финској?

Граница између јавног и приватног се, услед све учесталијих удара тзв. феномена „Велики Брат” на основне вредности људске цивилизације, незадрживо помера у правцу претварања наше приватности у јавну сцену са највулагрнијим садржајима. Ако вас упитам шта је то што из сфере човекове интиме још увек није разголићено и као такво понуђено на ТВ послужавнику милионима воајера свих фела, сумњам да ћете се сетити неког преосталог детаља.

Rani septembar me uvek podseti na kamenčiće i pesak koji su se s plaža, potpuno neočekivano, zajedno sa nama decom redovno selili na kontinent, tako što su prethodno neopaženo odšetali do dna džepova naših letnjih pantalona, grčeviteo se boreći da tamo i prezime;

na naše bake koje su, dolazeći nam u posete, u septembru uvek donosile pregršt raznog mirisnog

ili smrt fašizmu, sloboda internetu

Ne znam u čemu je stvar. Verovatno je u pitanju više faktora - julske vrućine, višak prostora u časopisu jer je deo redakcije na godišnjem i ko zna šta još, no fakat je da Teofil Pančić početkom svakog jula em dobije više prostora u Vremenu, em ga iskoristi da napiše glupost koju niko, osim njegove publike, a ona mu je ionako delegirala proces mišljenja, dakle, niko, ni poslovični pas s maslom, ne bi progutao.

Ovog jula se eto pridružio Endruu Kinu na braniku kulture i civilizacije kakve poznajemo pišući panegirik njegovoj knjizi, Kult amatera: kako današnji internet ubija našu kulturu.

Da mi je neko pre samo pola godine rekao da ce mi gradovi poput Kuala Lumpura i Singapura biti mesecne destinacije, i da cu se toliko na njih naviknuti pomislio bih da je lud. Otkud jedna tako obicna i neprimetna licnost iz velikog Belog mravinjaka da zavrsi u jos vecem cokoladno/kosookom metezu na drugoj strani planete? Ne prodje nijedan dan da ne pomislim da to svako ko ima bar malo avanturistickog duha i jos manje hrabrosti moze da uradi. Ali kako vreme odmice, cujem price sve veceg broja ljudi koji mi govore kako se oni na tako nesto ne bi usudili ni u ludilu. U redu je otici na odmor,