Najvažniji teniski turnir na svetu počeo je u ponedeljak, bez branioca titule u muškoj konkurenciji, a kada je reč o srpskim teniserima, verovatno s najmanjim očekivanjima u poslednje dve-tri godine. Nije tajna da je trava podloga koja najmanje odgovara Novaku, Ani, Jeleni i Viktoru, uz izuzetak Janka Tipsarevića, koji je u prošle dve godine ostvario solidan uspeh plasmanom u osminu finala, ali je ovog puta završio takmičenje već u drugom kolu. Naravno, Nenad Zimonjić brani titulu u dublu, ali uz dužno poštovanje najboljeg

Pored toga što je značajna kao prva poseta Baraka Obame Aziji u svojstvu predsednika SAD, njegova turneja mogla bi da označi i ključnu prekretnicu u strateškoj orijentaciji Sjedinjenih Država i da da novi kvalitet odnosima Amerike i Kine kao, kako to neki analitičari sada već otvoreno ističu – dve svetske supersile. To možda označava i kraj perioda u kojem su SAD važile kao jedina svetska supersila posle raspada Sovjetskog Saveza, i potvrđuje da, po prvi put od kraja Drugog svetskog rata, transatlanski odnosi više nemaju prioritet u strateškom

Sa http://www.amika.rs  prenosim tekst Milana Balinde, dugogodišnjeg urednika Heralda, Majami, SAD.

Milan Balinda

Narod ima pravo da zna, novinari imaju pravo da kažu

Novinare tuku, ubijaju, zatvaraju i nazivaju «Gebelsovom decom»

Interesantno je da na Kubi, društvu s jednopartijskim sistemom i bez opozicione štampe, već neko vreme oko 25 blogera redovno ažurira svoje internet stranice

У Француској сви протести, поворке, целоноћна заседања на трговима, сукоби са полицијом, синдикати, партије, парламент, посланици, цео демократски систем је изигран. Капитал је прогурао своје, систем је скинуо маску и показао своје право, насилно лице.

Душан Анђелковић: Аписова ружа

Избегавао сам нарочито параде и пријеме. А Ружа је баш њих волела. Једном смо се враћали из јарко осветљеног Официрског дома, са бала, кад су на улици страховито смрделе и шкрипале пумпе за чишћење нужника и црна, катраном премазана кола за одвожење измета.

Те ноћи сам бесомучно псовао војску и униформу. Можда је Ружа то рекла Апису? Моја сумњичавост према њему претворила се у мржњу кад ме је преместио у Обавештајно одељење Главног генералштаба, којим је безмало руководио иако формално још није био у обавештајној служби. Па он ме једва познаје! Значи да због Руже вршља по мом животу, бацакајући ме где хоће. Можда ме уклања? Или намерава да надзире сваки мој покрет и миг?

Моје огорчење што сам се покорио Ружи већ се претворило у безумну љубомору и грубост. Кидао сам јој хаљине и разбијао бочице са парфемом; натерао сам је да и она престане с радом у школи; само што је нисам тукао. Као да сам желео да од њене лепоте остану само крпе.

Претпоставимо да је ово прича неког мог или вашег другара, боље ће звучати. Иде овако:

            ЉУБАВ У ДОБА КОРОНЕ

            Трећег месеца ере „короне“ зидови су почели да га стежу, а таваница као да се опасно приближавала па се сагињао кад пролази испод лустера. Изашао је али не вреди: кафићи једва да раде, сплавови  су „резерве“ за уходана друштва, улице празне – нема где да се лансира.

            И ту он, из досаде, почне да убада телефонске бројеве. Онако отприлике, на осећај. Чека да се јави глас, или гласић, спремио причу са варијацијама. Прва два-три – ништа, нервозне гласине, бесне на свет и свемир. Тек четврти зов, јави се прозукао мушки глас. Овај је кандидат за корону, помислио је и отплео причу:

            - Господине... Нашао сам ташну, или je то ташница, са вашим бројем телефона у њој.

            - Мој број у ташници?

            Задршка, присећање, па решење: дај даље!

            - Лана, то је нешто твоје. Тебе траже.

            Дај то лане, помислио је. Такве тражим!

           Pokušavate da pošaljete SMS poruku ženi ili mužu ili švalerki, ali bezuspešno. Svaki put kada pokušate da pošaljete poruku, vaš telefon se ugasi. Prvi put, drugi put, treći put. Već počinjete da osećate neko pritiskanje u grudima, cupkate nogama. Četvrti put, peti put. Svaki put kada upalite telefon, iznova počinjete da pišete poruku. Počinje da vas svrbi leva potkolenica,

 Tražeći nešto drugo, kako to obično ide, večeras sam našao ovaj interesantan tekst Umberta Galimbertija iz 2007. godine; tekst je originalno objavljen u listu La Repubblica. Govori o nečemu što mislim da je relevantno za naše društvo, te osetih potrebu da ga podelim sa vama. Uživajte. Druge njegove tekstove oni zainteresovani mogu naći na Peščanikovom sajtu.

.

.

.

Ej, s mukom smo tu kuću pravili. Znaš kad radiš nešto što ti se ne mili, pa sve ide naopako. Mića pogodio gradnju s nekim majstorima Crnotravcima, kaže nema boljih, al’ stalno nezadovoljan. Ma znaš kako to ispadne kad nisi tu da nadgledaš, a on pedanterija, ne može da podnese fušeraj. Jednom ih nater’o da ruše pregradni zid, kaže iskrivili ga. I neka je, samo mene znoj obliva kad pomislim kol’ko je para stucano u ništa.Tim majstorima nisam  kuvala, a k’o da jesam, tol’ko mi bilo teško. Išli deca i ja da pomažemo i da uštedimo neku dnevnicu što bi plaćali fizikalcima i šta da ti kažem? Naradimo se k’o sezonci, iskilavismo se od posla, a on i dalje nezadovoljan. Opet se uvalismo u kredite, rasprodasmo ono njiva što je ostalo posle svekrve, ali ta kuća k’o rupa bez dna. Završetak ni na vidiku, a mi više nemamo šta da prodamo, nemamo gde ni da se zadužimo. Stadoše radovi, a moj Mića sačuvaj bože. Ne spava, ne jede, samo puši i uzdiše. Vidi i on da se zeznuo, ali ne zna kako da se uzvuče.

                Mole se svi roditelji čije dete ima neku od retkih epilepsija, električni status u spavanju CSWS/ESES ili LKV ili Landau Kleferov sindrom ili Lenox epilepsiju da se jave na mail inicijativa.fond@gmail.com ili u grupu Inicijativa  ( LINK!!! ) na fb. Hvala unapred.

 dobih na mail :

Sveti Petar je okupio Stanovnike Neba vidno raspoložen.

- Imam za sve vas radosnu vest! I kod nas na Nebu je najzad uvedena

kablovska!

Prolomio se aplauz sa svih strana.

- Za početak neće biti cenzure i možete da gledate šta god hoćete -

obavestio ih je Sveti Petar. - Ali ja bih vam preporučio veronauku i

eventualno sport...

Stanovnik neba Slobodan Milošević je odlučio