Imam neobcno zadvoljstvo da vam predstavim Siddhartu, novog blogera, i mog dobro prijatelja iz vojske. Cini mi se da ovog coveka vredi citati i slusati sta ima da kaze. Bas zbog toga, linkovacu dva njegova bloga, za sada jedina. Iako je prvi relativno star, dovoljno je aktuelan da bude citan i komentarisan.

1. Novi Pazar

2. Beograd

Blog necu zatvarati za komentarisanje, ali red bi bilo da

eels

Mogao bih satima da  sastavljam spisak muzike koju sam tokom ove godine slušao i ma koliko se trudio ne bih uspeo da sastavim idealnu listu. Ako bih jedne stavio na prvo mesto, bilo bi mi krivo zbog nekih drugih, i tako u krug.  Zato sam sastavio spisak albuma tako da su po grupama poredjani albumi koji su po mom mišljenju bili bolji od drugih.

U toj, prvoj, grupi nalazi se pet albuma za koje smatram da su najbolje što je objavljeno u 2009. Dakle, band Eels, koji su me oduševili sa ovim albumom i debelo se popravili u odnosu na prethodna izdanja. Nekoliko singlova

Gradovi su poput ljudi. Funkcionišu, manje-više, na isti način, svi imaju sličan sadržaj, ljude, zgrade, puteve, parkove, reke, ali ipak svaki grad je poseban za sebe i potpuno različit od ostalih.

Beograd sam, čini mi se, najviše voleo kada bih se u njega vraćao. Nije bitno odakle, bilo da se radi o povratku s godišnjeg odmora, iz posete rođacima u unutrašnjosti ili iz inostranstva. Uvek sam otvorenih usta posmatrao valovit i nepregledan grad koji blešti u svojoj svetlosti. Posebno pamtim prizor sa svojih povrataka od rođaka, kada sam još bio dečak. Išli bismo Obrenovačkim

Léa
Elle est pas terroriste, elle est pas anti-terroriste
Elle est pas intégriste, elle est pas seule sur terre
Elle est pas commode, non elle est pas comme Aude
Elle est pas froide, elle est pas chaude pour nu réaliste
Elle est pas créditeur
Elle est pas méchante, mais putain qu'est ce qu'elle est chiante

Léa
Elle est pas intérimaire, elle est pas comme ma mère
Elle est passagère, elle est pacifiste,
Elle est pas d'accord, elle est passionnée
Elle est pas fute fute, elle est pathétique, elle aime pas tous mes tics

Intro

Vozimo se mi tako Dorćolom na ne-kafansko veče. Utom, primetilo se:

„Pazi kada oko ovog kafića, uvek kada prođeš, možeš da se parkiraš..."
„Pa jeste, kada se gosti dovoze metlama...."
„Hahaha, a parkiraju na šipku...."

Uvod, razrada i kulminacija

Nije prošlo mnogo od tog trenutka, a ja sam ispijao najbolji Bahama mama u kraju. Mislim, kažu tako, makar, i ja im verujem....

I pade mi na pamet. Ideja vrela kao sam đavo koji se ranio na ružu. I liže svoju ranu. Toliko vruća. Nastavila je

1991.

Vaske i još poneki od vas znaju više o njegovoj novinarskoj karijeri. I poznavali su ga duže i drugačije nego ja. Ja sam ga upoznala tek pre nešto više od dve godine, kada smo se okupili u „prvoj postavi" e-Novina. I od tada - iz dana u dan, chat-mail-chat-mail... Do nedavno.

U životu nijednog namćora nisam uspela da zavolim, a ovog jesam. Jer je bio iskren do koske i kad je valjalo i kad nije, i kad je grešio i kad je bio u pravu.

I jer je bio najbolji urednik deska kojeg je zemlja videla, evo dodaje Vaske.

S. Vuksanović

Izložba: UPDATE: SOPSTVENI (ŽENSKI) LIK 

Autorka i kustoskinja izložbe: Suzana Vuksanović

Asistentkinja kustoskinje: Tatjana Panić

Umetnice:  Ljubica Čvorić & Marina Tomić, Olga Ungar, Zorica Čolić, Ratka Lugumerski, Ksenija Kovačević & Milena Nena Popov, Željka Jović, Maja Rakočević Cvijanov, Ivana Đukić, Monika Sigeti, Jelena B. Kovačević, Dragana Žikić, Jelena Janev

- O romanu Bonavia Dragana Velikića -

Nema te prepreke koja može zaustaviti približavanje dva bića koja su se prepoznala.

Kada odeš, s tobom odlazi sve. Raspored slika u stanu, navike, stvari i predmeti, čitava jedna spomen-soba se rasformira
Dragan Velikić, Bonavia (Laguna, Beograd, 2012)

Među srpskim, a rekao bih i ex-jugoslovenskim književnicima današnjice na prste jedne ruke mogli bi se nabrojati autori čije se nove knjige iščekuju sa onom vrstom čitalačke i intelektualne pažnje i radoznalosti koja, recimo, može da se opiše kao karakteristična za velike i ozbiljne literarne i kulturne scene. Uostalom, šta je to što jednu književnost čini značajnom ako ne upravo taj osećaj poverenja probuđen kod čitaoca koji je (napokon) pronašao vlastitog pisca. Naravno, sa druge strane treba da stoji pisac koji to i takvo poverenje ničim ne izneverava. Jedan od takvih pisaca sa naših prostora svakako je Dragan Velikić - otuda je i njegov poslednje objavljeni roman Bonavia (Stubovi kulture, Beograd, 2012 / drugo izdanje: Laguna, Beograd, 2012) izazvao očekivanu pažnju u regionu. Velikić je nedavno dobio i uglednu Nagradu grada Budimpešte za uverljivost slike mađarske prestonice u njegovoj prozi - između ostalih, i u Bonaviji.

61. Стеријино позорје 2016.

„Volim te ćopavu“, rekao mi je Žmu i pogledao me s visine samilosno. Ovo „s visine“ nije bilo teško izvesti, jer od subote jedna od moje dve noge i ja ležimo poduprte jastucima. Toliko se vuče to ležanje i mirovanje na kauču da sam sasvim sigurna da će pilići uskoro da se izlegnu. Što se tiče prideva „ćopava“, tu se ljubav podrazumeva, jer je pomenuti odavno potpisao da će me voleti i u dobru i u ćopavosti. „Samilosno“ se manje odnosilo na moju fazu pundravaca u frasu od mirovanja, a mahom na činjenicu da mi je danas promocija knjige „Zovem se Mama 2“ koju sam jedva čekala i po prvi put je dočekala – ćopava.