Gost autor: horhe akimov 

Sa poštovanjem gospodinu Sviftu, šefu Art & Media odeljenja na Fakultetu Umetnosti Nova Škotska

Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније.

Млад један човек изда на јавност збирку својих песама.

Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала.

Цело друштво дочека књигу с негодовањем. Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко:

— Песме?!... Којешта!...

— Ко зна? Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору.

Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи:

Dakle Laza i ja, ključevi u džepu pravac disko. Ono što sam izignorisao dok bili gosti postalo mi je malo nametljivije čim smo ušli u disko. Stomačna napetost je nagoveštavala da ću jako uskoro morati da sednem na onu čudnu spravu u WC-u što ima bazenče u sredini. Mislim da mi je mnogo i to jednom godišnje što jedem ribu. Računam pivo dva i palim kući, jer i onako nije uredu da oženjen čovek ostaje kasno.
Bilo neko dobro društvo, zezali se, smejali, ja se meškoljio ali uspevao da izdržim više od dva sata u atmosferi punoj dima zalivenoj pivom. Ako me je i čekala, moja bolja polovina se sigurno uspavala do sada.

 

 

To je interesovalo i Olju Bećković koja je iskoristila Vučićevo gostovanje da mu nekoliko puta postavi pitanje "ZAŠTO BRE IZBORI?" na šta je prvi potpresednik vlade uporno ponavljao unapred spremljenu mantru "da proverimo volju naroda" iako to zapravo ne znači ništa.

I stvarno zašto izbori? Ima najmanje dva smislena odgovora na to pitanje:

Da neprirodna pozicija u kojoj manjinski SPS ima premijera dok državu sa izmišljenje pozicije prvog potpresednika vlade manje više vodi Vučić bude izmenjena. Drugi razlog može da bude i stvaranje velike koalicije sa nekom idejom.

A ništa manje logično nije da su oba odgovora tačna i da su deo iste priče. Dakle moguća je, kao u Nemačkoj velika koalicija.

 

Bila je to 1993. godina. Položio sam kasno za kola, sa 23 godine. Tata mi kupio veoma interesantnu bubu, koja je dovedena do vrhunca funkcionalnosti. Bila odličan auto koji je mogao da ide 140 na sat. Ofarbana u lepu bordonijansu, a imala je i niskoprofilne, doduše polovne mišelin gume.

Vraćao sam se sa elektronskog fakulteta. Početak oktobra je bio. Čim sam skrenuo iz Beogradske ulice ka mostu mladosti bio sam nemoćni svedok scene kako je iz parkiranog nadandžastog citroena zašao dečak koji u pokušaju da krene za ocem koji je krenuo do obližnjeg autoservisa. Kao na usporenom filmu sam glkedao kako ga je lada ispred mene udarila i odbacila nekoliko metara. Jeziva škripa kočnica mi i dan danas odjekuje u ušima. Sve se podesilo tako da vozač lade jednostavno nije imao šanse da izbegne udes. Dete je ležalo

Mog prijatelja,koji preko 40 godina živi u USA zamolio sam da mi objasni, kako funkcioniše sisem sa Food Stamps/bonovi za hranu/. Čini mi se da je njegovo objašnjenje zanimljivo,pa ga prenosim u celosti u nadi,da ćemo jednog dana biti bogata država,koja će imati mogućnosti da na socijalnom planu učini tako nešto za svoje siromašnije gradjane. 

Food Stamps je Federalni program u zajednici sa Republikama.Njihova novcana vrednost varira po Republikama, jer je vezana za SSI(Supplement Security Incom)dodatnu novcanu pomoc,koja takodje varira u zavisnosti u kom State-u zivis.

Drzava

Napisano 5. aprila 2006.

 

Pojavom kompanija koje nude jeftine avio karte, potpuno se promenio stil letenja po Evropi. Najveći broj kompanija danas nudi raznorazne popuste. Da bi to mogli da izdrže, usluga koju pružaju prilicno je ogoljena. Retko ćete danas na evropskim letovima dobiti više od sendviča i jednog pica. Sem ako niste u prvoj/poslovnoj klasi (mada to dodatno jelo i piće košta kao Svetog Petra kajgana). Neke kompanije nude samo bezalkoholna pića, a veliki broj naplaćuje svu hranu i piće koje poželite. Sve to svodi kontinentalne letove na "autobus" varijantu.

 

Osećaj

Stoga

Moj prvi dolazak u jednu od "pravih" bivših sovjetskih republika (ovde ne računam Baltičke zemlje), poklopio se sa podsećanjem na izuzetno značajan i tragičan dogadjaj iz istorije Ukrajine. Ovih dana, zemlja obeležava 75. godišnjicu pomora stanovništva izazvanom gladju, poznatim kao "голодомор" (holodomor). Na prostranom trgu ispred crkve Svetog Mihajla, na još većem ispred Svete Sofije i duž prostrane ulice koja ih povezuje, a i u mnogim domovima i svim gradovima širom zemlje, upaliće se danas hiljade sveća i okupiti mnogi zvaničnici i običan narod da odaju poštu žrtvama jedne sulude ideje iz mračnog perioda istorije zemlje.

pre oko mesec dana, na rođendandanu fedovog agenta okupio se bojbend,
ovo im je prvi pokušaj

Otvorim prozor neko jutro da provetrim sobu i ukaže mi se, a bilo je izuzetno rano, jedan prizor, scena, događanje, eukaliptus, možda šljiva, nisam mogao da odredim iako sam ceo dan potrošio na pokušaj razumevanja i onda …    

 

EEEEEEj, naaarooode moooj i braćo moja, okupimo se oko ovog svetog stega, donesite ispod njega svoju herojsku srcad da branimo otadžbinu, jedinu koju imamo, vratimo svoje ime i čast na kartu sveta odakle zlotvori pokušaše da nas izbrišu, da opet kao što beše nekada jedemo zlatnim kašikama,  pomerite zato svoju dupad da opravdate nebesnost koju nam odavnina pretci podariše i budimo ih dostojni, vratimo naše granice na daleke horizonte gde nekada behu, pod ovim stegom ćemo junaštvom opet steći naše bogatstvo i nikada više nećemo ići golokuri, ej, opet kažem, otadžbina zove, ne oglušite se da ne bi posle sebi spočitavali kad oni koji sada priđu budu blago delili.

Ama narode moj, šta je bre ovo sada, šta činite, steg nije za to, tu je da nas okupi i ohrabri danas kad su svi protiv nas, manite se sada krojenja i šivenja, morate biti strpljivi i golokuro čekati da vaše herojstvo bude nagrađeno njihovim gaćama po evropski dezeniranim …

Jbga, izgleda da mi ne veruju … ustvari, ok je, genetska stvar a dijagnoza je “daj dok ima” … ovi zaista brzo uče, savladaše lekciju za ciglo par stotina godina …  

 … dođe veče i odoh na piće sa drugarima. Pričam šta sam zorom video a oni kažu da je to ovde uobičajena slika, pogotovo kad kao neka  budala otvoriš  prozor tako sabajle …

Eto prođe još jedna ... 2012 godina ... 

 

... za 2013 godinu što je stupila na scenu i jede nam vreme želja je da neko prebaci prekidač svetla na ON ... 

 

Taman prođe ono sa aflatoksinantnim mlekom i misliš da je repertoar gluposti za ovu godinu ispunjen i da možeš da se bar malo opustiš a onda pročitaš u novinama:    

 Karadžićev plan: Marakanu i "JNA" srušiti, pa sagraditi jedan stadion!

Nema komentara, nemoćan si pred ovim nasiljem na pamet. Još je gore što će se oko ove nebuloze razviti burna, kreativna diskusija po štampi i teveima i po kafićima i politkomovima, eto, ima tužni narod čime da se zanima.

Dakle, ipak ne mogu da odolim a da ne kažem o tome. Nacionalni stadion u Beogradu je na vidiku i već je potpisan ugovor o tom poduhvatu, neki Englezi su u pitanju izgleda, mada se ne zna odakle pare i gde će taj objekat da bude izgrađen, ali nema veze, idemo napred uprkos logici i ekonomiji koje kao što je iskustvom i empirijom u ovoj zemlji dokazano, samo otežavaju stvari i koče napredak. I kako to biva u naviknutoj brzopletosti koja je postala način ponašanja o realnim potrebama se ne govori, ni reči o tome, koga to još zanima, velike reči i ideje su važne kao i oko svega drugog u državi.

Trčanje ka Evropi i uređenom društvu je ubrzano, nervozno, rastrgano po cenu raspadanja, nejednaki koraci i isprekidano disanje, saveti trenera koji se svako malo menjaju se ne slušaju i tako sve traje, Dunav i Sava protiču ali i vreme a Trkač, evo već celu deceniju ne može da uskladi ritam, brzinu i DUHOVNE I SVETOVNE performanse svog tela ...

 

Prošle godine dogodio se pokušaj nadziđivanja i dogradnje Doma štampe na Trgu Republike u centru Beograda koji je projektovao Arhitekta Ratomir Bogojević čime bi se ozbiljno ugrozilo zdanje koje ima veoma značajnu ulogu u istoriji beogradske i srpske arhitekture. Naime, vlasnik prostora na poslednjem etažu je poželeo da proširi svoju imovinu ali i da nadzida još jedan nivo, predusretljivi arhitekti, postoji indicija da je angažovan i jedan ademik, uradili su projekat, jedan streotipan stakleni kubus koji su postavili na sasvim završenu i autentičnu zgradu kao neprirodan i neprimeren dodatak, zanemarujući principe struke i profesije, nazvali sve to „rekompozicijom fasade“ i započeli proceduru pokušaja pribavljanja uslova i dozvola.

Društvo arhitekata Beograda je dalo pozitivno mišljenje na predloženi projekat ne poštujući zakon jer u zakonu piše da Društvo arhitekata može to učiniti samo ako ne postoji osoba koja zastupa autorska prava.

... (изборни) графит у Помпеји "ти упијајући воду вероватно си већ потонуо" - Помпеја, кандидати за Дуумвират у години ерупције Везува (79.г.)

Nije, zaista nije u pitanju upoređivanje ili nalaženje neke tajne veze ili obnova istorije kao majke učiteljice života a ponajmanje sve to ima veze sa sadanjim dužnosnicima na državnom ili lokalnom nivou, mada ni takvu mogućnost ne treba gurnuti pod tepih ako je neki od prevelike nadošle vode preostao. Ovde je reč o grafitima i samo njima. Dakle, grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju I vremenu jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: "Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, Bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada nepriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan.