Predsednik Tadić je ,nakon niza godina stidljivog odnosa Srbije prema svojoj antifašističkoj borbi, 20. oktobra u Beogradu i 21. oktobra u Kragujevcu odao i dužno priznanje svim onima koji su se borili protiv fašizma. Na taj način Srbija se ponovo vratila u društo velike antihitlerovske koalicije, odakle se pomalo sama bila isključila.Time je pokazala i da vrednosno pripada savremenoj Evropi i da je tokom 2.svetskog rata sebe ugradila u njene temlje.

Odajući poštu žrtvama fašizma, ali i svim žrtvama i žrtvama svih naroda  na ovim prostorima Predsednik Tadić

“Remember, if you get into trouble, just yell, ‘Živela Srbija.’ It’s better to go out with a bang,” a friend of mine remarked in jest as I left his apartment on my way to the station to catch a bus down to Kosovo. “I would tell you ‘lepo se provedi,’” his roommate added with a wink, “but I know you’re going to Priština."

Quite honestly, I was

Konstantin Semjonovič Jerofejev obožavao je da posmatra ptice.

Iako nije imao pouzdanih dokaza, na neki nedokučiv način

bio je siguran u to da su i ptice volele da posmatraju njega.

Jedini problem bio je što tako nešto nije mogao da dokaže.

Zato je odlučio da o ovome nikome ne priča.

Nakon promocija u Puli i Zagrebu, novu knjigu filmskih priča ’’Filmus’" ( Službeni glasnik,2015) uz ekskluzivnu jednodnevnu izložbu kolaža i polaroida iz ’’Filmusa’’, predstaviće u utorak, 22. decembra od 19 h u UK Parobrod, Slobodan Šijan. Osim autora antologijskih filmova ’’Ko to tamo peva’’ i ’’Maratonci trče počasni krug’’ koji su formirali čitave generacije u regionu, o ovoj već nagrađenoj knjizi za dizajn ( priznanje ’’Bogdan Kršić’’) govoriće Milan Vlajčić, filmski kritičar i esejista, Gojko Tešić, urednik izdanja i Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, uz moderiranje Katarine Lazić urednice u Parobrodu.

Odlomak iz romana “Savršen antitalenat za sreću”, Akademska knjiga, Novi Sad, 2021/2022.

 

Tačno tri meseca i devetnaest dana po Ana Marijinom nestanku, na vratima moje kancelarije pojavio se vitalni starčić, s tankim, negovanim brčićima, na pragu osamdesetih, u iznošenim cipelama i prilično pogužvanom, dva broja većem kariranom sakou kog je, očito, oblačio samo za specijalne prilike. U desnoj ruci nosio je prvo izdanje mog Bicikliste, a levom, čvrsto ga stežući za plastičnu ručku, cimao ogroman tamnocrveni kofer na točkiće, koji je do četvrtog sprata dovukljao pešice (iako je zgrada imala lift), što sam rekonstruisao po lupnjavi sa stepeništa koja je, poput zvučne prethodnice, najavila njegov dolazak:

– Jeste li vi Igor Basarić?

– Da, izvolite...

 

Edit: Licitacija je završena. Kupac koji ne želi da bude imenovan je pobedio ponudom od 200€ za moju knjigu, "Osmeh za svaki dan" i novac je već uplatio na Krunin račun. Drugi pobednik je osoba koja je ponudila 180€ za knjigu Duleta Nedeljkovića, "Rođeni zli". Hvala! 

Kruna je devojčica sa smrtno opasnim tumorom. Za njegovo lečenje i njen život je potrebno da se skupi još 25.000 evra, koliko nedostaje do svote od 40.000. To je suma dovoljna da se Kruna izleči i nastavi da živi kao i sva druga deca koju nije snašlo crno lice sudbine.

Ako ste dobri, možete da pošaljete SMS i odreknete se novca koji sigurno za vas ne znači onoliko koliko znači za Krunu Unu Mitrović, 100 dinara.

A, ako želite, možete da učestvujete u licitaciji koju smo napravili moj drug, Dule Nedeljković i ja. Naime, na licitaciji prodajemo naše dve nove knjige, "Zli rođeni" i "Osmeh za svaki dan". Prvo izdanje, potpisano i one koji daju najviše, vodimo na piće. Sav novac, naravno, ide za Krunino lečenje.

Na licitaciji možete da učestvujete tako što ovde, u pp ili na fejsbuku, u inboks, nam pošaljete vaše ponude za naše knjige. Početna cena je bila 1000 dinara za knjigu, sadašnja je 100 evra za moju knjigu i 150 evra za Duletovu knjigu. Licitacija traje 48 sati. 

Iskreno, dok ovo pišem, ne mogu da prestanem da mislim na bebu koja je, danas, umrla u bolnici, pretučena. Pretukao ju je rođeni otac, iako ljudska rasa voli da se ne naziva životinjama. Mada se teško može naći životinja koja će se, u besu, ostrviti na sopstveno mladunče, tako malo da ne može ni otpor da pruži. I prebiti ga do smrti.

Zbog toga se, po ko zna koji put, pitam zašto je Majka Priroda stvari napravila tako da mnogi koji decu ne bi ni smeli da imaju istu dobiju, dok se drugi muče da imaju tu čast da naprave dete ili se bore do poslednjeg daha da svoju decu očuvaju u životu? I zašto život dođe u ćorsokak u kome se brojkama njegova neizmerna vrednost meri?..

Znam da je puno dece kojoj je u ovom trenu svaka para života vredna. Ali, ako možete i želite, pomozite Kruni, svota novca koji je deli od života je skupljiva, sitnica u odnosu na njen život. Toliko srca bi trebalo da imamo u džepu.

 

      

   .... u istoriji američkog pravosuđa nije do sada zabeležen slučaj u kome, na malom prostoru od stotinak kvadratnih metara, u roku od nepuna dva sata, petnaest ljudi na monstruazan način ubija drugih osamnaest, a pri tom su ubice i žrtve krvni srodnici prvog stepena....

 

U Vašingtonu se može posetiti bilo koja institucija od Kapitol Hila, Bele kuće i Pentagona, pa do Vrhovnog suda i Federalnog tužilaštva, potrebno je samo podneti zahtev i čekati odobrenje. Međutim, ja nisam imao vremena za čekanje. Zato sam od mog kolege Larija Ficdžeralda novinara Posta, pozajmio njegovu karticu sa  akreditacijom i bez problema ušao u zgradu Vrhovnog

Sećanje je redundantno; ono ponavlja znakove kako bi grad mogao početi da postoji. (Italo Calvino: Nevidljivi gradovi)

Za doživljaj grada koji može pretendovati na bilo kakvu objektivnost potrebno je da se u njemu provede određeno vreme, po mogućstvu u svojstvu stanovnika. Koliko je to vreme, zavisi od posmatrača, grada i okolnosti, ali je sasvim sigurno nešto što se ne može ostvariti preko noći. Meni je u pravilu prva godina u većini gradova u kojima sam boravio prolazila u privikavanju, pokušavanju da se snađem, pronalaženju koordinata u kojima sam hteo da mi se život odvija, i tek kasnije mogao sam da uživam u novoj sredini sa izvesnim poznavanjem i razumevanjem, na onaj način koji to čine ljudi kojima sredina nije nova.

Upravo zbog svega ovog uvek su mi bila zanimljiva jednodnevna putovanja, blic avanture sa gradovima koje ne poznajem i možda nikada neću upoznati, prvi utisci koji su pogrešni ali i jaki, često neizbrisivi, prvi dodiri sa nepoznatim, intenzivni, jer znamo da je vremena malo a naš mozak želi da smesti novo u neke okvire, u neku mentalno-emotivnu fioku iz koje ćemo kasnije moći da vadimo preeksponirane sličice i prepričavamo ih sebi i svetu.

Igrom slučaja pre nekoliko dana imao sam prilike da sa jednom poznanicom razmenjujem utiske o našim skorašnjim jednodnevnim posetama Kišinjevu (koji se u moldavskom originalu zove Chişinău). Ja sam se, naime, iz Kišinjeva vratio prijatno iznenađen, a ona mi je, pre nego što sam bilo šta u tom smislu stigao da izustim, rekla: „Strašno! Baš mi je žao ljudi koji žive tamo. Kakvo mučenje!" Prvo sam hteo da se pobunim protiv ovakve, iz moje perspektive iskrivljene, interpretacije, da bih gotovo u istom trenutku shvatio do koje mere su naša mišljenja, oba formirana na osnovu jednodnevnih iskustava, jednako proizvoljna, i mnogo više projekcija nas samih i naših sistema vrednosti nego bilo kakvog objektivnog doživljaja stvarnosti koja se zove Kišinjev.

...da razdragano bacam konfete, grlim ljude i poželim svima sve najbolje u 2017. godini. Ali nisam. Ne zbog toga što ne želim ljudima sve najbolje, već što to nije ograničeno na 2017. godinu. A i osim te sreće, želim im mnogo više pameti.

 

Godina 2017. je još jedna izgubljena godina u Srbiji. Izbori. Iako su neki redovni (predsednički i lokalni u Beogradu) najavljuju se vanredni (parlamentarni u Srbiji ).

 

(Na tabli broj 13 prikazan je dijalog novinara i političara u omiljenoj im zadimljenoj krčmi 'na glasu'. Sve se događa nekoliko meseci posle prijema zemlje u Evropsku uniju 25.03.2021. godine kada je jasno da se ništa neće promeniti i da odnosi aktera ove pripovesti uskoro postaju bivši odnosi a poznanici nekadašnji poznanici)

Ne znam da li su scenaristi mislili na simboliku godine kada su je snimali ali svakako se uklopila u kineski horoskop. Serija 'Kuda idu divlje svinje' snimljena je 1971. godine. Godine svinje.

 

 

Nemoj plakati više *

Ovo su tvoji poslednji udasi

Ovi zidovi ih neće zadržati napolju

Zadržaće tebe unutra

Ali ko će te zaštititi

KO ĆE TE ZAŠTITITI?

 

(Esej o sopstvenoj poetici umetničog stvaralaštva, kao deo Magistarskog rada iz zidnog slikarstva, na temu Alegorija)

U razmišljanju kako bih mogla opisati i predstaviti sopstevnu poetiku, prvo mi pada na um da je to ipak prilično teško za slikara koji se isključivo vizeulno izražava. Međutim u ovom izazovu i razmišljanjima o predstavljanju sopstvenog sveta, inspiracije i tematike koja me je vodila u svom umetničkom stvaralaštvu, sigurno moram zaći i u onaj intimni, psihološki deo sopstvenog bića, kako bih objasnila odakle potiču odrđeni motivi i porivi