I u susednoj Crnoj Gori, nekadašnjem „drugom oku u glavi", odnos prema urednicima i novinarima - ratnim huškačima  liči na ovdašnji, ali je zanimljivo kako je tamošnji režim reagovao na pomen odgovornosti za počinjene ratne zločine.

Najpre je Crnogorski Centar za građansko obrazovanje (CGO) pozvao tužilaštvo da istraži odgovornost novinara u ratnim dešavanjima na prostoru bivše SFRJ tokom devedesetih godina prošlog veka.

„Poražavajuća je činjenica da se mnogi novinari još uvek nalaze na ključnim mestima u medijskom sektoru i da nikada nisu

Proleće 2004. godine bilo je baš naporno i razočaravajuće. Vojislav Koštunica je postao premijer, na mesto gen. direktora RTS-a bez konkursa je doveden Aleksandar Tijanić, od lustracije nije bilo ništa, 5. oktobar je sve više ličio na pozorišnu predstavu sa velikim brojem statista, dok je „Naša Krmača“ posle osam godina izlaženja ugašena zbog jakih pritisaka i finansijskih sabotaža, pre svega distributera štampe.

A onda se desilo čudo, nalik onoj čuvenoj sentenci da „Bog nikada ne zatvori vrata, a da ne otvori prozor“.

Blato i glib u koje smo se (ili su nas) uvaljali, pa ni makac zbog poplava gluposti, neznanja i primitivizma, primoravaju nas najpre da ustanemo u što većem broju, a onda na načinimo prvi korak. Bolje reći, tri koraka ka normalnoj i slobodnoj Srbiji:

1. korak - Donošenje i primena Zakona o otvaranju tajnih dosijea i Zakona o lustraciji.
Novi zakon o lustraciji bio bi dopuna starog zakona, važećeg od 2003. do 2013. godine, ali na našu nesreću nikada primenjenog.
Dakle, novi zakon bi „pokrio" i proteklih 13 godina, period u kome je

Više od 2 (dva) meseca građanke i građani na demonstracijama u prestonici Srbije zahtevaju POLITIČKU i KRIVIČNU odgovornost za nalogodavce i izvršioce terorističkog akta u Hercegovačkoj ulici 25. aprila 2016.

Da podsetim: uništena je legalna privatna svojina akcijom maskiranih terorista, nekoliko građana je silom, protivzakonito zadržano, a svi pozivi komunalnoj policiji i policiji da intervenišu i zaštite javni red i mir – ignorisani su i odbijeni.

 Iako je aktuelni režim u više navrata tokom protekla 2 meseca obećavao i obećavao privodjenje pravdi odgovornih, a sam premijer posle višenedeljnog vrdanja i demagoških akrobacija konačno locirao najodgovornije u vrhu gradske vlasti, do juče, 18. jula 2016. ništa, AMA BAŠ NIŠTA nije učinjeno da se makar saznaju imena i prezimena nalogodavaca i fantomiziranih izvršilaca pomenutog terorističkog akta u centru Beograda.

U sredu, 16. maja 2018.

Zašto se uopšte učestvovalo u jučerašnjoj AV farsi?

Pa i nebo je noćas proplakalo od muke i od tuge! 

Protection that is unique as you are

 

Local
Bekan Insurance agencies are independently owned and locally operated to handle your insurance needs. We believe that local insurance agencies can best serve your insurance needs. Your local Bekan Insurance

Prevruce je, ako nam ista moze pomoci to je muzika.

Ovo sto sledi je moj izbor madjarske shlageraj muzike iz 30tih plus nekoliko novijih obrada u vise jazz fazonu - najbitnije svakako da ne opterecuju, ne zahtevaju preteranu posvecenost i angazovanost i omogucavaju da se sve - a posebno vrucina - ucini nekako, pa vec proslim.

Nadam se da ce te uzivati ;)

Ovaj ceo schweinerei sa drzavnim gestapovanjem twitter naloga postaje ogavan.

Em sto je "satiricni nalog vuka jeremica" jedan uopste pleonazam - jel ako je nesto vuk jeremic onda je po logici stvari i satiricno, em je - sto je rekao neko iz twitosfere - taj satiricni nalog bio jedino mesto da o Bobu porazmislimo kao o mudrom, smislenom i s logikom ozenjenim djecarcem iz ananasa na dnu mora.  

 Kao i svaki drugi ridikul i Boba iz ananasa na dnu mora postaje opasan tek kad se umrezi sa istim ili vecim ridikulima - kako i dolazimo do pitanja ima li te sfere javnog i privatnog

Gost autor: Deniz Hoti, Izvršni direktor, Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva "Connecting". Prenosim tekst odnosno saopštenje po njegovoj molbi. Deniz će se registrovati na blogu i odgovarati na pitanja.

Sledi tekst:

******************** 

Kampanja prikupljanja sredstava za otvaranje stvaralačke laboratorije

Juče baš u istom momentu kada sam na televiziji zakačio prvu predizbornu konvenciju Demokratske stranke na kojoj je govorio Đorđe Balašević, burazer mi kaže "Ej vidi šta sam nabavio!" 

1987

Juce sam slusao vesti na radiju,
poseban osvrt na pucnjavu u Persiji.
Sve redje spominju drug' Hamdiju,
suvise njih je na veresiji.
Nesreca jedna, jadna i bedna osamdeset sedma!

Na svetskoj berzi laju kerovi,
nek dolar propadne, tu su nase menice.
Ne plase mene krupni zverovi
nego krvopije

 

 

Pošteno kasnim sa poslednja tri dana FEST dnevnika, pa bez dubokomisaonog prologa prelazim odmah na filmove od petka i subote. It's a Free World, Paranoid Park i The Bucket List (prokleti naslov, ne mogu sva tri imena da stanu).

No pre nego što zvanično nešto kažem o It's a Free World, prvo neke generalne impresije. Naime, ja imam problem sa ovim filmom. U stvari, ne konkretno sa samim filmom već sa njegovim mestom na FESTu. Ortak koji je hvatao projekcije od 17:00 mi je još sredinom FESTa ukazao na to da je ove godine festival po svemu sudeći donekle politički obojen te da je u igri srazmerno jasna zadnja namera. Najindikativniji, po pomenutom priajtelju mi (jer ja nisam gledao) je Kargo 200 koji je, ako sam ga ja dobro razumeo, kao Passion of the Christ samo za post-komunisticku Rusiju. Komunizam je bio užas i glavni junak na kraju ode u crkvu. Jej. Tu se nadovezuje i 12, koji bi valjda trebalo da bude ilustracija nekakve moralnosti Rusije, pa Charlie Wilson's War koji prikazuje SAD tako kako ih prikazuje.

A, da, nema ni međunarodnih zastava istaknutih na ovom FESTu. Kažu mi i da je prvobitni slogan bio "Ko sme da vas pogleda u oči?" pa su tek posle dodali i ostale parafraze stranačkih slogana.

Ne želim da kažem da sam uveren u pro-Rusku, DSS-mi-tata poliku FESTa. Većina programa nema mnogo veze sa pomenutom teorijom zavere. Ali donekle mi se čini da argumenti imaju smisla. Prvi put kada mi je izneta ideja pomislio sam da je malo bezveze tako nešto zaključiti samo na osnovu jednog ili dva filma. A onda sam primetio da It's a Free World ima po hodniku Sava Centra više plakata nego svi ostali filmovi zajedno. Ili bar tako izgleda. A šta je tu problem? Pa, bez obzira što meni ne izgleda kao da je to centralna poenta filma, It's a Free World se vrlo može prodati ljudima kao film o zlu zapada i njihovoj eksploataciji nas "ostalih".

Daklem, da zaključim – ne govorim sve ovo kao potpun dokaz nekakve zavere. Ali izgleda malčice sumnjivo i to mi pomalo smeta. Pa k'o reko' kad mi se već vrzma po glavi, red je da to iznesem u FEST dnevniku. A sad film.

Bez publike

Ako pokušamo da odgovorimo na jedno važno pitanje: da li postoji interes šire publike za savremene vizuelne umetnosti? – suočićemo se sa nužnim razmišljanjem o tome ko u datim ekonomskim i političkim uslovima ima motive, interesovanje i potrebe da prati dešavanja na lokalnoj i internacionalnoj sceni. Možemo takođe pretpostaviti da je publika koja bi mogla ili morala, iz profesionalnih ili ličnih razloga, biti zainteresovana za datu umetničku produkciju, kao za oblast generisanja i predlaganja kulturne, društvene, ekonomske ili političke refleksije, inovacije,