Pretpostavljam da ste svi videli snimke i čuli za izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju. Ne bih ovom prilikom da tvrdim da je ovako ili onako jer ne znam pouzdano.

Ono što znam je da je reakcija ljudi iz vlasti, hmmm, diskutabilna:

Eksperiment u blogovanju

NAPOMENA 

Tekst koji dole sledi je prevod jednog prilicno bizarnog monologa koji nisam ja pisao. Sam po sebi, monolog je pisan (pisao ga je Eric Bogosian) da provocira, i kao takav je predstavljan publici. Moja prva ideja je bila da postavim tekst bez ikakvih objasnjenja kao sto je ovo. Medjutim, sudeci, po reakcijama, tekst je izazvao prilicnu

Nesumnjivo da je poseta predsednika Medvedeva Srbiji događaj od izuzetnog političkog značaja ne samo za nas, već po porukama koje je uputio, i globalno, kako i dolikuje zemlji koju predstavlja.

Medvedev se predstavio kao moderni poliričar svetskog formata jer ni jednog trenutka ne gubi iz vida celinu međunarodnih odnosa.

Достојанствено поштује и чува традицију своје земље и народа али није оптерећен прошлошћу у јасној намери да гради бољу будућност.

Управо због тога је вероватно разочарао неке код нас који су очекивали да ће осути дрвље и камење по САД, ЕУ, НАТО, напротив.

Шта је поручио нама и осталима?

Priča o Đurđevdanu veoma je komplikovana u mom profesionalnom slučaju. Kad čujete ili vidite napisanu reč Đurđevdan, u vama se istovremeno okine više tastera i pokrene niz asocijacija, koje možete i ne morate svesno da pratite ili artikulišete. Tako je i sa mnom, kad ne radim. Ali kad radim...

Dotična priča počinje jednog 6. maja pre desetak godina u Nemačkoj.

Pod izgovorom da ima važne poslovne razgovore u Beču, Žmu je juče otputovao na pomenutu destinaciju, a u bekstvu je uspeo sa sobom da povede i Prestolonaslednika koji je u međuvremenu avanzovao u Studenta. Žmu i Student, čija se evakuacija u Beč bazirala na navodnim potrebama da uči i studira, su sa sobom poveli i mačku Maricu, koja nit u Beču ima zakazane sastanke sa bankarima, niti ispite u januarskom roku. Tom operacijom se od ostataka sarme, koji se na balkonu smrzavaju već dan dvanaesti, spasilo troje članova naše porodice, brojčano konkurentne sabranim delima plodnijeg pisca.

   Ljudi odvajkada na najrazličitije načine ubijaju vreme trudeći se da ono ne ubije njih. U redovima za nove putne isprave, recimo: od ideje da, dok u pola glasa psujete administraciju, organizaciju i propise, malo poubijate okolinu i sebe pride, do ideje da ubijete samo vreme - mali je, ali značajan korak. Paradoks  (redova, a i nas u njima) je u tome  što i najduže čekanje, besplodno uglavnom, neki od nas plodonosnim umeju učiniti: ne slučajno, sasvim sam siguran, ideja za ovaj tekst  nastala je u jednom od tih redova. Autor je moj i Vaš večerašnji gost – babmilos.

  Znate li šta je jedna zemaljska godina? Za neupućene i zaboravne, to je vreme potrebno da planeta Zemlja načini jedan pun obrt oko matične zvezde, Sunca. A šta je jedan dan? Naravno, vreme potrebno da planeta Zemlja načini jedan pun obrt oko sopstvene ose rotacije. Ova dva pojma očigledno nemaju puno toga zajedničkog osim što su oba vremenske veličine. (Ne postoji suštinska korelacija godine i dana.) Međutim, zanimljiva je činjenica da su ta dva pojma uveliko po meri čoveka:  dan je usaglašen sa ciklusom naše radne energije, a godina sa životnim kapacitetom. Jedna godina traje 365,2422 dana. Zašto baš toliko? Nema razloga, u pitanju je slučajnost.

Kada skinem masku sa lica svog

Kad ostanemo sami

Sami ja i noć

I ničeg nema osim

Ovih sna i hladnih jastuka

I dok budem jutro čekao

Reći ću ti rijeći što ih nisam rekao

Dino Dvornik

 I dok mi, o svom jadu zabavljeni, pokušavamo da gledajući u bob i tumačeći tikove i grimase novoizabranih i odlazećih ne bismo li pronikli u tminu sutrašnjeg dana - svet se sadašnošću i budućnošću bavi ozbiljno, temeljno, sistematski.  

Na primer - Barclays bank. I ne samo ona. I druge najveće svetske banke, a bogami i vlade.

Do pre dan ili dva ovde je identifikacija bila "Radio B92".

Voda ušla u server? Ne. Evo jednog interesantnog tvita:

Nema saoipštenja, nema nove programske šeme. Upokojenje u tišini informativnog radija u etru Srbije, u procesu u kome je u toku i eutanazija lokalnih medija.

Profit ždere sadržaj.

Od Velikog brata na ovamo ništa više nije isto.

Moj najjači

Iako se Svetsko prvenstvo u hokeju održava svake godine, mi ljubitelji reprezentativnog hokeja u ovom sjajnom sportu možemo da uživamo samo na Olimpijskim igrama, svake četvrte godine.  Razlog je jednostavan: više ni Hrvati ne prenose SP u hokeju (kuda ide taj HRT...). Možda je tako i bolje, jer su me Rusi, za koje navijam, nervirali godinama jer nikako nisu prolazili u finale, a od kako nisam u prilici da ih gledam, samo zlato osvajaju (dvostruki su svetski prvaci). Važe za glavnog favorita za zlato, ali će biti jako teško pored domaćina Kanade, SAD-a, Šveđana i drugih sjajnih

Milan Nikolić

...Još jednom o sličnim stvarima 

Zašto?

...Zato što me ne mimoilaze

Ne mogu da se pomirim sa tim da određene dileme i dalje postoje. Zašto se u svakodnevnom dokonom nadmudrivanju zaludnih oratora, kao i među nekim važnijim facama koje ćaskaju na nekim važnijim mestima - na Hitlera odgovara Staljinom? Ili obrnuto, mada

...koji sledeći let će biti otkazan ili koji će kasniti po 4 i više sati?

Da li znate šta se trenutno događa na beogradskom aerodromu (20.50h)? Događa se to da su neki letovi otkazani a više letova kasne u odlasku i pored toga što je vreme lepo. Kako je rekao čovek na aerodromu u pitanju su tehnički problemi a drugi je rekao da je razlog kašnjenja i otkazivanja letova taj što su 4 (slovima: četiri) aviona van saobraćaja!? Kada su ga neki ljudi upitali da li je to normalno da avioni ovako puno kasne a vreme je lepo on je rekao da je to normalno. Ej, može se razumeti da

Nekad nije bilo uvreda za nekog reći da je ekspert u svojoj oblasti. Sve do masovne upotrebe te reči u jeftinoj politizaciji koja je rezultirala stvaranjem interesne grupacije G17+ (sad poznatije kao URS). Slično je i sa reformamama. One su obeležavale nešto što je ovom društvu (skoro pa u svim segmentima) potrebno ali se ne dešava iz raznih razloga. Izgovori su se kretali od nepostojanja političke volje do uzaludne potrage za vođom (izvinjavam se - Vođom) koji će reforme osmisliti, sprovesti i reformisano društvo ponuditi na dalje korišćenje. Ali reforme u Srbiji jednostavno nije bilo (sem po neke Reform torte) ali to nije sprečilo Mišu Brkića da proglasi kraj reformi, trijumf restauracije a i da sahrani reformatore koji su časno pokušali ali ih je zla koalicija ("kuka i motika" ili preciznije "paraziti rođeni u socijalizmu") savladala.