Dok su u Srbiji, onomad, rušili socijalizam ljudi su znali da kapitalizam nije društvo jednakih, ali verovali su da svi imaju bar jednake šanse. Iz iskustva su znali da ni socijalizam nije bilo  društvo jednakih.  I u socijalizmu su oni na vlasti bili malo više jednaki od svih ostalih građana. Sigurno je, ipak, da nisu znali da će se tako mali broj Srba baš toliko mnogo obogatiti, a toliko velik broj Srba baš toliko mnogo osiromašiti. Jer, da jesu znali, možda bi 5.oktobra ostali u svojim kućama.

Mediji su, kao i svake godine u oktobru, brzo reagovali i objavili vest da je Nobelova nagrada za književnost dodeljena  nemačkoj književnici rumunskog porekla Herti Miler (Herta Müller). U prvim izveštajima se navode osnovni biografski podaci - rođena je 1953.g. u selu Nickidorf u Banatu, Rumunija, gimnaziju je pohađala u Temišvaru, studirala je nemački i romanske jezike, a kao posebni kuriozitet, da je otpuštena s posla iz jedne fabrike i jedne škole zato što je odbila da sarađuje sa sa Sekuritateom, Čaušeskuovom tajnom policijom. Međutim, o njenom književnom delu u prvim izveštajima ne kaže se gotovo ništa. Najviše što smo u prvim vestima mogli čuti ili pročitati jeste da je Herta Miler do sada objavla više romana koji su prevođeni na više stranih jezika.

Ko ima tip 2 secerne bolesti, a zeli da zna vise o lecenju nacinom zivota, neka pogleda:

 Diabetes Care 

                                            Ako si  biseksualac, udvostručene su ti šanse za sudar subotom uveče. Vudi Alen (Woody Allen)

                                               Možeš li zamisliti kako želiš da kresneš svakoga na koga naletiš?  (Could you imagine wanting to fuck everybody you meet? George Carlin: Playin' With Your Head)

Evo, ponovo (posle postova o masturbaciji, muškom dvoglavlju, seksualnim perverzijama i

                                                                                                                        Najbolji  je onaj blog za koji svaki  čitalac  misli da bi ga on mogao napisati

 

 

Kaže se da su ljudska bića u velikoj meri spremna da veruju u ono što je neverovatno. Ili što bar tako izgleda.

Miroslav Krleža, velikan pisane reči na prostorima bivše Jugoslavije, enciklopedijski obrazovan čovek,

Moj današnji gost-autor je blogokolega  oskar-z-wild:

ЗАТВОР ТО ЈЕ ФАМИЛИЈА

написаo oskar-z-wild, као одговор на књигу dr Бранка Бокуна "Femina Sapiens, Matriarchy for Humanities  Sake, A New Anthropology" (Лондон, 2009.)

Највећи затвор то је - фамилија. У затвору су криминалци. Доминантни и најопакији криминалци су мајке. Љубав је монета којом се исплаћује послушност. Љубав према плоду своје утробе је златна полуга која је мерило сваке љубави. Они који су избачени из затвора су једини слободни, али већина слободних наставља да куца на врата других затвора не би ли се поново попели на криминалну лествицу.

Poslednji deo : najgora stvar koja vam se može dogoditi na pecanju ili u vezi pecanja 
  U prethodnim nastavcima potrudio sam se da ribolov predstavim kao (skoro) idealan provod. Ali – potpuno idealan provod postoji samo u filmovima. Pogledajmo kako stvari, ponekad funkcionišu u realnosti.

Pekara, danas oko 11:00

S vrata vidim da su na polici ostala još samo dva ražena i jedan mešani. Od moje ljubljene Rustike ni traga ni glasa. Ispred mene pop i jedna mlađa komšinica. Nesrećna radnica, koja me je zapamtila po konstantnim kritikama (Što pekara radnim danima radi samo do 15:00 h, kad je lokalna pijaca otvorena do 20:00? Što nikad nema dovoljno 'leba?), čim me ugledala, počela da sleže ramenima, uzdiše i sakriva se iza polica. Ne sačekam da dođem na red, već krenem da penim prekoreda.

Moj gost još jednom: Florian

 

Jednostavno ne znam kako da počnem. Suze radosnice vlaže mi tastaturu, zamagljeni pogled na monitor iščitava

“Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se s premijerom Mađarske Ferencom Đurčanjom dogovorio da ta zemlja Srbiji u narednim danima isporučuje dnevno od milion do dva miliona kubnih metara gasa.”

Prvo bilo da će operacija Trijumf da počne od 16h (otuda i naslov ovog teksta) a posle,  dok u rukavicama nabadam slova tastature sve tražeći novije vesti saznajem da

„Mađarska će danas između 17 i 19 časova isporučiti Srbiji od jednog do dva miliona kubnih metara gasa, javila je mađarska novinska agencija MTI.“

Sve ovo normalno saznajem preko mog omiljenog objektivnog sajta b.92 vesti koji me je izvestio i o sledećem:

"Nama je potrebno da pokušamo da nađemo dva do tri miliona metara kubnih gasa i krenuli smo u novu spoljnopolitičku ofanzivu u traganju za novim količinama gasa", rekao je novinarima Tadić, pošto je dobrovoljno dao krv u Zavodu za transfuziju krvi.

 

Poveden navedenim detaljem poželeo sam da i ja dam krv, i to dobrovoljno, no ovde kod mene pozatvarali i ambulante (ne mogu ljudi da se skinu jer nema grejanja) pa nisam uspeo da ostvarim ovakav doprinos u veoma teškoj i složenoj situaciji. No, de ne bude da to iznosim tek onako, čim mi prođe slava, odo u Beograd da dam krv. Kako čujem u Beogradu nema nikakvih problema sa grejanjem, na radiu mi se vrti neki džingl za večerašnji koncert u Domu sindikata.

Prošle nedelje, dopao mi je ruku ženevski "Les Temps". Negde na dnu stranice naiđoh na kratku vest o izboru Vuka Jeremića za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Mali značaj posvećen ovoj vesti bio je u potputnoj suprotnosti načinu na koji je ona propraćena u našim medijama. To me je dodatno zbunilo jer "Les Temps" je poznat po tome što pažljivo prati događaje u Ujedinjenim Nacijama, a Švajcarska je snažno podržala Vuka Jeremića. Sve u svemu, bilo je za očekivati veći naslov, ako ne i vest na naslovnoj strani.

Naravno, Jeremić je naš čovek, a naši mediji su skloni jakom spinu. Jeremić je čak izjavio da je njegov uspeh u diplomatiji jednak osvajanju svetskog prvenstva u fudbalu (čudo nije pomenuo Vimbldon). Sve u svemu, cela situacija me je zbunila te sam morao da rešim ovaj "cognitive dissonance" tako što sam se obratio za pomoć prijatelju koji se bavi diplomatijom. Evo nekoliko njegovih pojašnjenja....

Danas će valjda konačno hrabri Feliks Baumgartner pokušati da ostvari svoj san: da skoči sa granice svemira.

to te pogodi kao munja.
vrate se emocije, nestane vreme, nađeš se
u onom trenutku kada te prvi put tresnulo  i preplavi te neopisiva radost.

danas su led zeppelin objavili da će konačno pustiti
snimak njihovog reunion sad i nikad više koncerta u o2 areni
iz 2007.

Elem, smisljamo rano jutros, moji prijatelji Holanđani i ja gde da idemo u nedeljni provod, Nemačka, Belgija, il u lokalu, po Holandiji. I ja kažem da bih volela da vidim grad Jednoroga u Severnoj Holandiji, zove se Hoorn, slušala mnogo, gledala slike, al nikad bila.

I tako, krenemo mi autom za severnu Holandiju, prva destinacija prekrasan gradić po imenu Marken, na ostrvu u moru, ali to i nije more, nego jezero, jer je još severnije pregrađeno, što i nije bitno za ovu priču. Ali, divan gradić, drugačiji od drugih delova Holandije, kuće mahom drvene i obojene u tamno zeleno, radionice klompi, idilični restorani, marine, brodići, ptice, uživancija.

Ne mogu da kažem da sam bio šokiran kada sam čuo da će Vlada dati milion dolara da se nagodi sa porodicom iz SAD.. Teško šta me više može šokirati, možda bi bilo prikladnije reći da sam bio iznenađen. Bilo je blogova oko toga, ali me čudi i da je kroz medije i blogove sve to prošlo blago.. 

Znam da naši ne vole da štede i da se pare kojima ih mi plaćamo (kroz poreze, dadžbine i sl) troše kako hoće (setite se onog

 

Trenutno radim na projektu u Rumuniji.

Dva puta mesečno idem na dugi vikend kući u Francusku.

Naravno, jedva čekam da vidim familiju , igram košarku sa klincima, obidjem cveće u bašti i sve što uz to ide.

I svakog trećeg putovanja odem kod frizera.

Dok sam bio stalno kod kuće nisam ni primećivao tu regularnost šišanja i svega što uz to ide.Sada primećujem.