Mislim da se naslov bloga 'ladno može podvede u jednu od grđih keltvi u našem narodu, bar u ruralnim područjima. Sigurno se svako od nas našao u situaciji da ga negde pitaju odakle je, a onda ako nije iz očekivanog reona da ga gledaju sa podozrenjem, nešto tipa, onaj nije naš. Što se čovek više kreće u mešovitim društvima, to se manje poklanja pažnja ko je ko, odakle je ko, kojom je bojom majka priroda nekog ofarbala. Nažalost kod nas je ova pripadnost nekako duboko usađena. Nije to loše, patriotizam i nacionalizam u zdravoj meri je poželjan

Juče sam pošao  u popodnevnu šetnju i poneo kesu sa đubretom da je bacim. Znači, spustio sam se u kanal sa garažama gde se nalaze i odeljenja sa kontejnerima. Bacio sam kesu i produžio kanalom. Pri kraju, tamo gde se nalaze stepenice uz koje se izlazi na trotoar ulice, video sam goluba kako se tetura, vuče krilo, obrće se oko sebe. Na tri koraka od njega spazio sam tri velike čavke koje su pomno pratile njegove pokrete. Kada sam se približio, čavke su odlepršale dva, tri metra daleko a ja sam video da je golubu raskrvavljena glava, probušena, video se mali krvavi mozak.

Redakcija rubrike Život B92 stike again!

Ljudi su naišli na još jednu fenomenalnu studiju, te su ničim izazvani osetili potrebu da nam je prenesu. Kaže tekst (intrigantnog naslova - Konzervativne muškarce je lakše navesti na seks) ovako:

I biće da mi zbog toga uopšte nije jasno šta znači:

Ovo je prvi klinički centar koji je u Srbiji ikada započet da je ikada završen. 

Ostali su započeti pa nikad nisu završeni ili su završeni a da nikad nisu bili započeti?

I još kažu da je ovo prva zdravstvena ustanova koja ima svoj heliodrom.To me posebno i neobično raduje. 

Još više me raduje što su, prema rečima onog Babića, konačno uspeli da spakuju Južnu Moravu u  Grdeličku klisuru, što nije mala stvar.

               Pre nekoliko dana, dok sam lutala bespućima interneta, iskočio mi je članak Nacionalne geografije Srbija o jednom nadasve..., pa, da se blago izrazim, jezivom ostrvu nadomak Meksika. Da ga sad ne prepričavam, ko je zainteresovan za detalje neka otvori priloženi link ( https://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/6605-hiljade-pari-plasticnih-ociju-motre-na-meksicko-ostrvo.html / Žao mi je što nisam u mogućnosti da link postavim kako spada jer mi je karikica namrtvo mrtva - ne reaguje ni na kakve podsticaje./ ) i sam se uveri da baš i ne preterujem u iznesenoj tvrdnji. Za one koji su neskloni zavirivanju u linkove, dovoljno će biti da kažem da me je podstakao na intenzivno razmišljanje o lutkama, dodatno osokoljeno opetovanim nesanicama zbog promene vremena, prestupne godine, mojih uobičajenih nemira i već ko li će ga znati čega. I tako, evo me gde svoje reminiscencije velikodušno ;) delim sa vama.

I odmah ograda i pojašnjenje:

 Ovo nije nikakvo osporavanje zasluženosti  titule svjetskog prvaka za fudbalsku reperezentaciju Srbije do 20 god. (čak naprotiv) , pošto lično smatram, iako je moje mišljenje skroz irelevantno, da ju je ona više nego zaslužila uloženim trudom, stavom  i pokazanim kvalitetom.

Ovdje je riječ o metodama analize “sporne“ situacije, odnosno diskusiji koja se povodom nje povela na freehendovom blogu.  Kao što sam tamo naveo ovo je čisto stvar tehničke problematike i etike.  A pošto sam već posegao za tom teškom sintagmom, onda moram i da  se do kraja ponašam u skladu sa normama koje ona nameće.  I da priznam da vjerovatno nisam bio u pravu u svojoj prvoj procjeni.

Gost-autor: Aleksandra Pavićević

Oд тренутка када је теорија еволуције постала призната научна теорија, хришћански свет подељен је у два табора: еволуционистички и креационистички. Било је то време снажног духовног преокрета европске цивилизације који се дешавао на таласу друштвених, политичких и технолошких револуција које су карактерисале

Gost autor: Amotherofthree


Šta se to desilo pa da danas deca koja žive u Srbiji, u Subotici konkretno, gde su službeni jezici srpski, mađarski i hrvatski, međusobno komuniciraju na engleskom?!

Da sve bude još interesantnije gradske vlasti rešenje vide u vraćanju mađarskog jezika u srpska odeljenja kao obaveznog izbornog predmeta koji će ulaziti u prosek.

 
Kada smo bili deca jedna od glavnih zanimacija bila je da otkrijemo iz koje zgrade moze da se izađe na krov.

Mislim da nas je mnogo stvari u isto vreme vuklo ka gore. Otkrivanje novog prostora gde nema gužve, pogled sa najviše tačke zgrade ka noćnom nebu. Zvezde su delovale bliže. Mogućnost da sa visine gledamo automobile, ljude i čitav grad kako diše u daljini.

Kad smo malo porasli neko je provalio sunčanje na krovu. To se upražnjavalo neko vreme sa sve

Ovaj blog ce biti napisan potpuno opusteno, kao da sedimo negde na caju ili kafi i neobavezno caskamo. Podaci koje cu izneti dolaze iz bas takvih izvora, beogradskih prica o cuvenju.

Kao da smo na  livadi prepunoj raznog cveca a ja nasumicno odaberem neki i ukazem vam na njega.

Zelim da zapocnem blog u slavu cuvenih prevodilaca, vi ste slobodni da navedete imena koja nisam napisala, cak dobrodosli i hvala unapred.

Eugen Verber mi prvi pada na pamet. Sem prevodjenja bavio se i glumom, a prevodio je sa hebrejskog, aramejskog, nemackog, madjarskog. Mozda

 Deco volite li brzu vožnju?

Pa sad da kažem iskreno, nije bila brza,ali je bila luda.

Divni Misa Radivojevic, snimio je novi film. Misa je jedno zlato. Iskren, talentovan, lep i pametan. Takav mu je i film.