Odlomak iz intervjua sa glumcem Josipom Pejakovićem:

Bosna i Hercegovina je tragična država. Ona je čudo zato što u njoj egzistiraju samo tri zanimanja: Bošnjaci, Hrvati i Srbi!

Vidio sam da mladi i stari u publici plaču dok s pozornice govorite u svojoj monodrami „On meni nema Bosne": "Kako bolan nema Bosne, a Neretva huči, kako bolan nema Bosne, a Miljacka teče, kako bolan nema Bosne, a Sana ide. Ti misliš da ona ne ide, ali sagni se, hajvanu, pogledaj, ide Sana, ide Sava, ide Drina, ide Drina, ide Vrbas, ide Bosna, ide Ukrina,

u pod naslovu - Znam mu i ime, al` necu da ti kazem!

Posle sinocnjeg UN-a, Najnovija kletva mogla bi da glasi - Da bog da usao u dil sa Mladjanom Dinkicem, pa te ovaj posle branio!

Koliko god da sam pred sinocnji Utisak nedelje bio ubedjen da je slucaj izvesnog Bojana Krishta, tek slucaj jos jednog iz plejade institucionalizovanih shanera i dipl. inzenjera trange frange arhitekture koji su se slozili, umnozili i umrezili od kako nam je postmilosevicevske vlasti, toliko sam sada ubedjen da se radi o mnogo gorem zamesheteljstvu. Evo iz zasto.

Ako je tacno to sto Dinkic,

Da, to bi bilo to. Naslov ne bi bio tačan ukoliko bi se dalje reklo išta više. A i narušila bi se regularnost ...  Neke odluke slavnog RIK-a možda bi stigle ovamo, na sam blog. Stoga, sledi kratka i za neke verovatno korisna oda belom luku. Zašto baš belom luku? I to u ovako delikatnom nečasu! Pa, najkraće rečeno, zato što on reguliše i revitalizuje brojne procese u organizmu ...  

 Naime, sve ono što je organizam izgubio ovih mesec-dva, i sve što se u organizmu

Daaaaaaaa, naziv bloga je banalan i nije u pitanju metafora, preneseno značenje, aludiranje ni na šta nego u pravom smislu jedna od osnovnih čovekovih fizioloških potreba. Ono što me je navelo da pišem nešto ovako je nerazumevanje opšte pojave da muškarci ne mogu da se uzdrže od vršenja dotične nužde na javnom mestu. Trčim na voz sa posla i vidim jednog crnpurastog "Nemca" u mračnom ćošku kako se olakšava. Železnička stanica je na manje od pet minuta hoda, da li je moguće da čovek toliko ne može da se se suzdrži nego prosto mora da uleti u neki mračni deo ulice i da

Ne mogu da verujem. Mislio sam da je do sada postavljeno bar 2-3 bloga o Magi. Zaboravljena i od blogera??

A otišla je pre deset godina, zaboravljena od svih.

Наиђем малопре на крајње интересантан наслов у Новостима. Кажу људи како свака четврта Српкиња није мајка. И цео текст, који се иначе не бави само Српкињама већ и грађанкама Републике Србије других националности, само о женама. Ни речи о томе колико процената мушкараца није отац.

Za početak da kažem da mi je drago da smo mi advokati prestali da budemo najveći zlikovci srpskog društva koji ne želimo da plaćamo poreze i što su nas u toj ulozi u međuvremenu zamenili još više zli frilenseri.

Dok je pravna sudbina osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža i dalje neizvesna, bura koju je izazvalo objavljivanje 250 hiljada tajnih telegrama Stejt departmenta na njegovom vebsajtu se ne stišava. Afera sa Vikiliksom očigledno iziskuje temeljito preispitvanje pravila ponašanja i komuniciranja na internetu, kao i diplomatske aktivnosti u eri elektronske i digitalne komunikacije.

Istovremeno, političari, analitičari, komentatori, aktivisti i ostali ovih dana iznose široki dijapazon stavova – od podrške Asanžu do osude i poziva na njegovo krivično gonjenje. Mnogi analitičari

Gost Autorka: Aph Ko

Prevela: Vera Kurtić

Prava životinja su feministčko pitanje. Eto, izgovorila sam.

Zapravo, objektivizacija i eksploatacija života i životinja i njihovih tela mora biti tema promišljanja feministkinja koje veruju da je feminizam borba protiv patrijarhata koji štiti interese i subjektivitet određenih bića, kao proizvoljno određenih superiorinih, u odnosu na druge.

kako je jedna od dražih zabava u srba poredjenje srbijice sa nemačkom za nacizma, a svakog vidjenijeg tj istaknutijeg,  a radu u medijima  sklonog, sugradjanina sa gebelsom (postalo je stvar prestiža i skoro da je sramota baviti se ozbiljno medijima u srbiji a da te niko makar jednom ne proglasi gebelsom) ili, ako već ne sa tomasom manom ono makar sa simonom vizentalom - evo da se pridružim i pomenem i ja "sličnu" nam nemačku. pre nego će gebels (opsednut policijom kao da je srbin) odlepiti i naci kompoziciju od uobraženog valcera dovesti do paklenog krešenda, vesti su se svodile

Ako je naslov ovog bloga izazvao u vašim mislima prizor Elvisa Prislija kako odeven samo u negliže razvlači burek – pa dobro, može i tako. Nije da nema veze... Sem toga, asocijacije su, ako ćemo pravo, vrlo nepredvidljiva stvar.

Vidim da nema posebnog bloga posvećenog današnjem/noćašnjem/jutrošnjem epskom US Open finalu. Novak Đoković nas je jako razmazio svojim uspesima, ove godine je igrao sva četri najveća finala i dobio treće, što je svakako jedna od najimpresivnijih sezona u istoriji najkompetetivnijeg individualnog

Otkad sam zastala na Baliju, ne oglašavam se na blogu pa dobijam dosta poruka u kojima me ljudi pitaju kako sam. „Super!", uvek otpišem. Nekako me sramota da se žalim sa rajskog ostrva. Koliko će njih ikada stići ovde.

Ali kao i uvek, istina je za nijansu-dve drugačija....

*

- Imam pacova u krovu sobe - kažem vlasniku hostela u kome sam odsela.

Milica

Jednom prilikom,moj otac je doneo u našu novu kuću,malo belo prasence staro tek nekoliko nedelja. Radoznalo, umiljato, nezaštićeno.Boje kože kao naša samo sa svilenkastim svetlim dlačicama. Bez straha je prilazilo ljudima i radoznalo ih njuškalo.