pise Maja Stojanović, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu

Građanska neposlušnost protiv genocida

Ovih dana me anonimni sudija za prekršaje u Nišu pozvao da se javim na odsluženje kazne zatvora od deset dana. „Prekršaj“ koji sam učinila pre dve godine sankcionisan je u skladu sa zakonima i propisima države Srbije. „Prekršaj“ je lepljenje plakata u Nišu 11. jula 2005. godine, povodom obeležavanja deset godina genocida u Srebrenici.

Moji prijatelji, prijateljice i ja lepili smo plakate noć uoči desetogodišnjice srebreničkog

Zasto Nobelova nagrada za mir coveku koji se bavi globalnim zagrevanjem?
zato sto ako pratis trag nafte danas icices tragovima krvi sutra
zato sto su svi bivsi izgovori za rat
danas manipulisani jednom velikom tragedijom na vidiku
unistenjem sopstvene prirodne sredine
u kojoj je covek sam sebi najveci neprijatelj
jos uvek nije kasno da se proces zaustavi, da se spase unisteno

taj put unazad ka 22 veku

mir danas znaci ne ratovati sa planetom
kao da smo varvari ili vanzemaljci

pitam se kakav bi svet bio danas da je Al Gore pobedio

Hmmmm. Izgleda da sam se prerano obradovala. Peščanikova "sigurna kuća" ipak nece biti portal B92. Tehničke nemogućnosti onemogućavaju moguće. Autorke i saradnici Peščanika ubrzano traže drugo rešenje, gde da instaliraju sajt pescanik.net, a da imaju barem minimalnu zaštitu od organizovanih napada. Podsećam da ovaj moj Vrbica blog, što već zaudara kao Lazar kad se pridigao iz mrtvih, objavljuje informacije, autorske tekstove i sadržaje vezane za napade na Peščanik. Jedna od njih je i da se Predsednikov kabinet oglasio i da je tražio da se slučaj "ispita".

Važi,

Vecni Micun danas je povodom saradnje sa SPSom izjavio:

 "Imamo sa mnogima od njih dobre odnose. Kolega Ružić je bio sa mnom u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, mi smo u socijalističkoj grupi u toj instituciji. Budući da se ovde radi o mladim ljudima koji žele da transformišu tu stranku, oni žele da budu koristan, prihvatljiv partner za Evropu i za sve"

 Sa naslovne strane Kurira smesi se Dacic! On odlucuje o  buducoj Vladi, a jedna od strana koja se otima za njega je proevropska strana?! Alo bre? Gde ste vi bili devedesetih?  Kako SPS u bilo

I was there when the Wall came down on November 9th, 1989. On the very evening the changes were announced on East German Radio, I was sitting on a tour bus that was taking students of the Cologne Musikhochschule to Berlin. At the time, I was studying composition with Prof. Krzysztof Meyer who had set up an exchange with the Berlin Hochschule der Künste (now Universität der Künste). For this, the composers from his class as well as a few other musicians embarked on this trip, for which I had just completed a new piece in 17-tone equal temperament (later named Two Cartoons) and had the whole

Što bi reko Unfuckable (a.k.a. „oštrooki“, dok se ne naljuti :) nisu danas „...baš svi dečaci otišli da daju tetki lek.....”. Ja samo dodajem da nečije tetke imaju Internet pa tako i pristup blogu :)

Naš super-ego (ovo ja lepim Google fragmente, a nemam mnogo pojma o naukama kojih se dotičem) se često održava uz pomoć štapa, kanapa i selotejpa. I onda nam periodično dođu dani kao danas, nekome „šokantni“, a velikom broju „stresni“ kad superego ima pametnija posla nego da brine o „Id“-ju (da ne komplikujemo sa egom u sredini, i ovako je komplikovano).

Za „Id“ Wikipedija kaže (a nađeno preko Googla (Giving Credit Where Credit is Due)):

“…The id is responsible for our basic drives such as food, sex, and aggressive impulses. It is amoral and egocentric, ruled by the pleasure–pain principle; it is without a sense of time, completely illogical, primarily sexual, infantile in its emotional development, and will not take "no" for an answer. It is regarded as the reservoir of the libido or "love energy”…".

Nije zameriti onima što misle da bi svi što drže do svoje normalnosti, pameti, lika i dela, morali pre poludeti nego što bi pristali na polu-odgovor o smislu življenja, strukturi prostora i vremena, beskonačnom ili konačnom, fenomenu novog kvaliteta koji izranja iz organizacije a da posle toga ne može da se dekonstruiše, estetici, etici, veštačkoj inteligenciji i ostalom.

Nema časnog pristajanja - tj postoje samo muke do smrti, odustajanje pa zaboravljanje, ludost i, na kraju, odsustvo samopoštovanja pa prihvatanje odgovora.

Šačica uglavnom ličnih pa tako nesumnjivo amaterskih crtica o Parizu, US/dolarskoj hegemoniji, još jednom velikom ratu i "antibioticima" širokog spektra.

Juče je ovde u UK na C4 TV kanalu Will Self u ime mnogih nas ...:

    • ... prvo počeo sa ozbiljnim osvrtom na granice koje satira pokušava ponekad da pomeri na način koji vodi do kontradikcije ...

    • ... da bi se, pre nego što je nastavio, i bez upotrebe reči „ALI", eksplicitno ogradio, opet u ime mnogih nas, iako se podrazumeva to što je rekao, tako što je skrenuo pažnju na očigledno o uvek mračnoj i kriminalnoj raboti koja se zove ubijanje i zlostavljanje drugih na razne načine.

Iako se osuda siledžijstva i sile podrazumeva uvek je na mestu ponoviti je, iz poštovanja prema žrtvama, poziva na mobilizaciju odbrane i preventivnoj ulozi koju ima u društvu, oprezan način na koji je on to uradio me je onako nevezano podsetio na „swarm intelligence" (inteligencija jata, valjda), ovih dana, „ALI" jata na Fejsu gde ja nisam potpuno razumeo šta su izvori tog tranzijentog sentimenta, ali sam „dedukcijom" zaključio da se verovatno radi o raznim relativizatorima lošeg sa srpskih prostora od strane ljudi koji i nisu neke moralne reference po dobrom.

Možda nije ni bitno što nisam razumeo, inteligencija jata je ionako „kolektivno ponašanje decentralizovanog, samo-organizovanog sistema" pa tako često pod palcem organizacione fenomenologije, pa tako ne-dekontruktabilna - nema „očigledne logika" u celosti, strukturi, pojavama i kvantitetu.

Kad nam se začećem  odredi pol i rodimo se kao devojčice ili dečaci, na to nemamo nikakav uticaj, isprepletu se geni naših roditelja i velika, prirodna igra slučajnosti odredi nam – pol.

 Jednom rođeni, a SAMO ZATO  što smo devojčice ili dečaci – društvo u kom se rađamo određuje nam uloge, različite, „skrojene“ kulturom, tradicijom, običajima, ponašanjem koje neko društvo smatra prihvatljivim i poželjnim. I gledajući razne ljudske zajednice, različite ama baš po svemu, od mesta gde na planeti žive, preko jezika i kolektivnog sećanja koje neguju, pa sve do stepena ukupnog razvoja, lako se uočava jedna sličnost, jedna univerzalija koja ima samo malo suštinskih razlika: muškarac odlučuje ŠTA je i KAKVA je uloga žene, muškarac odlučuje KAKO žena treba da se ponaša, šta sme i šta ne sme, čime sme da se bavi, čime ne sme, ponekad čak i kako treba da se oblači, a kako ne, ponekad čak s jasnom porukom da je žena „vlasništvo“ muškarca i da ceo njen život treba i mora da bude „u službi“ muškarca, porodice, brige o drugima.

Jbt. Sergej se natripovao na Crnog Bombardera.  Najebali smo!

Ispitujuci lucenje pljuvacke i zeludacnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, fiziolog Ivan Petrovic Pavlov, baveci se ovim istrazivanjem krajem 19. veka, dosao je do iznenadjujuceg otkrica: pas je poceo da luci sok pre nego sto je dosao u fizicki dodir sa hranom. Samim tim sto je video hranu, ili osetio njen miris, pas je poceo da luci sok. Ispitujuci dalje ovaj fenomen, Pavlov je otkrio da moze izazvati lucenje soka kod psa

Ovih dana se na internetu pojavila senzacionalna vest da je šesnaestogodišnjak Shouryya Ray, poreklom iz Indije (Kalkuta), koji živi u Drezdenu, u Nemačkoj, rešio tri stotine godina star problem iz balistike. Taj problem je još Njutn postavio, i u novinama piše da je on godinama zadavao glavobolje vrhunskim matematičarima.

Za svoje rešenje, Ray je dobio prestižnu nagradu koja služi da stimuliše nauku i  dodeljuje se mladim istraživačima.

April je popareno poskočila i odgurnuvši Novembar, laktom, vrisnula ispod raščupane, lisnate kose :"Ko klinka!? Jesam ja kriva što ova babetina

Mamo se ful dobr mel smo 1 trening da so ns mau preizkusl. Lepo se mejta. A mi napounis telefon da se vama bom lahko javljau. Uzivita dokler nas ni :)

Moja baba Kaja imala je kvočku. Lepu, ćilibarsku. Sa pozadinom u karamelastim, našušurenim, paperjastim gaćama, koje je ponosno šetala. Dotična kvočka je život provodila u sumraku, posebno za nju odvojenog prostora u štali. Iz bušne korpe, zapušene slamom, iz koje je ispadalo perje, povremeno