Pismeni zadatak iz srpskog jezika - autor: moja kćer, treći razred osnovne škole.

                                               Smešni doživljaj

       Juče smo svi iz naše porodice krenuli u jednu prodavnicu cipela.

       Ušli smo u tu predivnu radnju punu dobro napravljenih cipela, čizama i ponekih sandala. Došli smo ovde samo zbog mene i mog brata. Jedini je on trčao po radnji, rušeći sve pred sobom. Naravno, mene je mama zaposlila da ga uhvatim. Ali to se obično završava

gost: kukusigameni

 Bio jednom jedan čovek, tako srednjih godina, avanturista. Muvao se po Africi, tražeći đavola. I tako, kako ga je Bog dao blesavog, znaš našta mislim, izgubio se usred džungle. Svi otišli tamo, on onamo i cvrc, osta čovek sam. Tražili ga, ovi njegovi, tražili ali badava. Dobro, bio je on snalažljiv, ne može se

Sada već davne 2011. godine, nakon suđenja, na sajtu B92 izašla je vest o presudi Mijajlu Mijailoviću za ubistvo švedske ministarke Ane Lind. To ubistvo je imalo ceo niz aspekata i nagađanja (zašto i kako i čemu i zašto baš tada...) ali to nije danas tema mog interesovanja.

Nakon izricanja presude Mijajlo Mijailović je izjavio:

 "Osećao sam mržnju prema političarima, i švedskim i srpskim. Smatrao sam ih odgovornim za svoje neuspehe."

Takođe

povod za ovaj tekst  pojavio se juče, oko 19:30, u mojoj e-pošti u liku ovog densera sa nalovne fotke.

Ko o čemu, kurva o skraćenju :)

Šta ću, danima sam već “opsjednut“ razmišljanjima o ... you know, pa osjećam potrebu da ista sa nekim podjelim. A blog mi se čini pravim mjestom za tu vrstu autoterapije.

Hi, i am docsumann, and i am dmted!

Hi, docs.

u isčekivanju stefovog bloga o Super Bowl-u...

Popunjavajući pauze između priloga posvećenih 52.  SB-u dokoni analitičari zamajavaju sjedinjenu američku javnost dilemama tipa - ako osvoji 6. SB da li će Tom Brejdi postati najveći sportista u igrama sa loptom, ili već  čim?

Gost autor: St.Jepan 

Ukoliko neko ovaj tekst shvati kao poziv na pljačkanje radnji, neće pogrešiti.
Ovo jeste poziv na pljačkanje radnji

---------------------------------

Zimus, Ana mi je dala svoju šifru i blanko imprimatur - odobrenje da u njen blog kačim šta mi dune i kad mi dune. E, pa već nedeljama ne duvka mi ništa, a noćas, dunulo mi, eto, da ovde okačim jedan (gle, baš njen) чрезвычайно интересний tekst,   .

Dunque, moja domačica, istovremeno i moja gošća, juće napisa ovo:  

-------------------------------- 

A SAD MALO O GLADI 

Evo nama opet jecineimisinemame u gostima.

Problem koji je, verujem, u ovo smutno vreme blizak mnogima. Ali, bolje da vam ispriča sama: 

Poštovane blogokolege...

Pošto nikako ne vidim izlaz iz moje trenutne situacije, reših da istu podelim sa vama, pa da pokušam da je rešim uz vašu pomoć.

Elem, pre neke dve godine, došla sam, igrom slučaja, do neke količine novca. I, kao što bi i većina uradila, dala sam se na renoviranje stana. Dobro, ne kompletnog, ali svakako većeg nejgovog dela. Tako smo, suprug i ja, renovirali kompletno kupatilo, a ostatak stana, delimično.

Milan Nikolić

Prostakluk je naš brend. Na prvom mestu. Nije ovo nikakav drugosrbijanski tekst, kako je nekad govorila moja baba - izem ti to sad. U prevodu - koga je briga, u sosu smo do guše. Moj neki utisak je da nemamo više ni viziju oko koje bismo mogli da se delimo, prebrojavamo, oštrimo jezike. Danas imam neku potrebu da govorim o foliranju. To je jako interesantna stvar i, na žalost, veoma prisutna. Šta je foliranje? Projektovanje lažne slike. Kako se bira ta slika? U skladu sa sopstvenim afinitetima, u kontekstu foliranja - u skladu sa sopstvenim željama, frustracijama, nesigurnostima, kompleksima.

U Moskvi je napisan sporazum u šest tačaka, Sarkozi ga nosi u Tbilisi. Predlažem da bude svečano potpisan u Kumanovu. Šesta tačka ovog sporazuma je posebno zanimljiva, govori se o budućem statusu Abhazije i Južne Osetije. Zvuči poznato? Mada mislim da Rusi nisu glupi da otcepljuju te dve paradržave i od Gruzije naprave definisanu zemlju. Njima Gruzija treba baš ovakva kakva je sad.

Apdejt: Sarkozi sleteo u Tbilisi i kaže da se budući status ne spominje u šestoj tački, javio malopre AFP.

Ovaj rat (prvi koji Rusija vodi još od Avganistana) nagoveštaj je novog međunarodnog poretka. Nakon gotovo dve decenije bliži se kraj unipolarnom svetskom poretku sa Amerikom kao hegemonom. Ali američki neokonzervativci i naši radikali greše kada pominju novi hladni rat. Svet u XXI veku neće biti bipolaran nego multipolaran, ko ne veruje neka pogleda još jednom prenos otvaranja Olimpijade u Pekingu (a bogami pročita i Maljkovićev post na tu temu).

Novim svetskim poretkom ćemo se baviti u septembru, kada na ovom blogu kreće nastavak serijala "Suočavanje s budućnošću". Sad je prilika da se za trenutak pozabavimo Gruzijom.

Ringe,

Raja,

Paja,

Jaja,

Muc,

Chuch!

(ps-moze i okolosalata)

napomena-posle ovih igara, obichno sledi shetalo/metalo.

"No, moja intencija nije da branim Đinđića. On se nije uzorno demokratski ponašao; planirao je prečice i računao da će nadigrati svoje protivnike, što mu je mahom polazilo za rukom. Nije imao podršku za raskid sa prošlošću (a i sam nije bio načisto s tim) i većinu reformi koje je predlagao. Zato to nisu bile šmitovske odluke nego proizvod realnog odnosa snaga i sukoba evropske i antievropske (srpske nacionalističke) politike. On nije planirao ustavotvornu skupštinu, jer to nije mogao da ostvari. Svi njegovi predlozi i manjeg obima od toga su nailazili na apsolutnu blokadu DSS-a i Koštunice. Decizionizam, arbitrarnost, diskreciono odlučivanje, jesu bile karakteristike njegove vladavine."

Vesna Pešić 2010.godine

Ništa originalno, naravno. Prenosim Henrija Hazlita i osnovnu ideju njegove knjige "Ekonomija u jednoj lekciji"*

"Umetnost ekonomije sastoji se ne samo u sagledavanju trenutnih već i dugoročnih efekata svake politike ili čina; ona se sastoji u praćenju posledica koje takva politika ima ne samo na jednu grupu već na sve grupe"

Ко се ових дана одлучио на грађанску непослушност и игнорисање покушаја да се из удобности фотеље освојене медијским манипулацијама одређује људско право на слободан избор дестинације за летовање, па тако непослушан отишао у Грчку сем мора, гироса и воде у флашама имао је прилику да се суочи и с причама о државном банкроту и реком људи која бежи на север. О овом другом феномену бих сада, феномену који постаје све видљивији и онима који протеклих нису ишли колима иили аутобусом за Паралију, сасвим је довољно отворити очи близу железничке станице у Београду.