Znate onaj osećaj kada se neko blamira, vi nemate nikakve veze sa tim ali vam je neprijatno?

Tamo negde u vreme proslavljanja državnog praznika, tzv. „Dana državnosti" na RTS-u ukačim negde od sredine igrano-dokumentarni film „Kraljevina Srbija". Kako nisam imao vremena da ga tada pogledam, a zanimaju me teme vezane za istoriju i generalno, dokumentarni film kao forma, potrudih se i uspeh da nađem narečeni film koji potpisaše Zdravko Šotra kao reditelj i što je mnogo važnije za ovu priču, Milovan Vitezović kao scenarista.

... ili što bi stari Latini rekli "Ploviti se mora, živeti (baš i) ne"

 

Skoro tri četvrtine površine planete na kojoj živimo je prekriveno vodom. Zato nije ni čudno što je ljudsko biće od davnina koristilo mora i okeane za transport dobara sa udaljenih tačaka poznatog im sveta. Jedna od prednosti pomorskog transporta je što nije bilo potrebno graditi puteve i pruge, probijati nepristupačne planinske vence pa čak ni obezbedjivati energiju za pokretanje prevoznog sredstva (dugo se za to koristila snaga vetra) a količina robe, koju je na ovaj način moguće transportovati, u poredjenju sa ostalim vidovima transporta, čini pomorski transport najjeftinijim.

Medjutim, za razliku od putovanja kopnom, gde najveća greška koju možete načiniti jeste da skrenete pogrešno na nekoj raskrsnici i da time produžite vreme provedeno u putu (što naravno takodje može da bude nezgodno ako ostanete bez goriva), putovanje morem u pogrešnom smeru može lako da dovede do nesreća koje mogu imati mnogo šire posledice po okolinu (npr. izlivanje nafte iz nasukanih tankera ili prekid podmorskih komunikacionih kablova koji povezuju kontinente)

Iz tog razloga se pomorskoj navigaciji posvećuje mnogo veća pažnja nego kopnenoj a ovaj tekst će pokušati da pruži samo maleni uvid u izazove koje navigacija morima i okeanima nosi.

„Umetnost mora da bude patriotska, zato moramo da aktiviramo ljude koji su skrajnuti. Da insistiramo na tradicionalnim nacionalnim vrednostima“, izjavio je Bratislav Petković, novoizabrani ministar kulture.

 

Prvo što mi je palo na pamet pročitavši da „umetnost MORA biti patriotska“ je to da je sasvim sumanuto davati direktive i kalupiti umetnost na bilo koji način. Jednostavno je neizvodljivo, osim verovatno u institucijama pod šapom Ministarstva. Pogrešno je jedan tako širok pojam kao što je umetnost posmatrati tako usko i lokalno, ma koliko jedno društvo imalo dugu i bogatu tradiciju iza sebe. Gore izrečeno Moranje takođe predstavlja svojevrsno zatvaranje i okretanje leđa brojnim manjinskim nacionima koji žive u našoj zemlji, a usled čije kulture je Srbija samo bogatija.

Често имамо прилику да чујемо да гласови дати странкама које не пређу цензус и тзв. „бели" листићи на неки волшебан начин „одлазе најјачој странци". Недавно је у емисији „Лични став" и Јово Бакић, иначе политиколог, потврдио да је такво тумачење тачно, додуше он је рекао да „иду у корист владајуће, односно најјаче листе", те да је то због - Д'онтовог система. Није само Јово, чуо сам то већ превише пута па сам решио да скапирам како тачно функционише тај фамозни систем.

Шта је Д'онтов систем?
Д'онтов систем је модел за расподелу освојених гласова међу странкама. Пошто однос броја освојених гласова неке странке и укупног броја гласова не мора да буде цео број (и готово никад није), а број мандата може бити само цео број од 0 до 250, потребан је систем који ће на фер начин конвертовати освојене гласове у број мандата. Сам рачун изгледа компликован, међутим, основно и најбитније у вези ове расподеле је да је она у суштини - пропорционална, тј. не фаворизује никог.

 

Nedelja  po podne. Dosadno do zla boga na drugom spratu Televizije Beograd. Nema događaja. Urednik dnevnika pretura po starim reportažama „Iz regala“.

 Mrtvo more. Jedva su sklepali par  agencijskih vesti sa sve bajatim snimcima iz naše dokumentacije. Čak i na „našem ratištu“ mirno. Lagano se valjala 1992 godina.

Kao što smo očekivali, pobednica je Jelena Tomašević (iz Negotina/Kragujevca, završila Numeričko-matematičku Gimnaziju), sa pesmom koju je pisao Željko Joksimović (inače voditelj ovogodišnjeg finala Evrovizije). Zli jezici  se nadaju da će on naučiti Engleski do maja, a za našu predstavnicu kažu da je pobedila na temu Kosova, Vidovdana i imitiranja Kosovke devojke. Ovaj baner sa foruma njenih obožavatelja govori o tome.

Za one koji ne znaju, pesma se zove „ORO“ i pominje se Vidovdan (3 puta za sada). Pesma je već prevedena na sve relevantne jezike... Najvažniji je ruski, na kome je Vidovdan, logično, postao „Vidov dan“, dok je na engleskom Vidovdan postao „St. Vitus Day“.

Upravo se završava poslednja proba pred prvo polufinalno veče 55tog Eurosong-a i ako se stvari mogu zaključiti prema jačini aplauza tokom ove probe, najbolje stoji Grčka. Naravno da to nije tako i da jačina aplauza zavisi od broja novinara i fanova koja je u tom trenutku u sali, a Grci

 

...a sta ste mislili o cemu cu pisati u prvom postu?! ;;;-)

 

najcesce pitanje koje dobijam evo vec punih godinu dana je odakle mi takav nick? cak je bilo pitanja da li sam ja Prava beba lonchar?! 

za sve koje zanima a nisu smeli da pitaju ;-)...beba me zovu neki moji gay prijatelji, od milja. to 'beba'

  http://www.youtube.com/watch?v=AHFiJfJS3pw

Ne znam kako vi, al meni neshto muka danas.

Vidim, svi mediji objavili godishnjicu smrti kreatora stradanja, na ovim prostorima.

Ne shto su objavili, nego nekako krotko, pomirljivo, skoro nezno.

Josh ce suza da mi krene.

U ostalom, izabrani predsednik, je u nashe ime, vec oprostio.

Pa evo i nash vodja je stradao, a i "njihov", zajednichka zla kob, neka nas spoji.

Tu su sada i ministri, koji mogu da se osvrnu ponosno, na minuli rad svog "heroja".

I nikom nishta.

Kao da nicheg nije ni bilo.

Josh majchica da se vrati.

I

Ovih dana mi neprekidno zvoni telefon, sa fax masine lete papiri, email inbox mi je prenatrpan, zaustavljaju me ljudi na ulici, u samoposluzi, autobusu, zele, traze, zahtevaju, kazu sto si neki, napravio si listu domacih albuma, a gde su ti strani, zasto si nas zaboravio, sta smo ti mi uradili... Nisam obracao previse paznje na sve to, ali mi se jedno vece, da li zbog po koje kapljice viskija previse, ipak na kraju otjelotvorila odluka da stavim i to na blog, pa sta bude nek bude... Stoga evo, dajem na uvid, pa koga interesuje da vidi kojih 10 najboljih stranih rock albuma se valjaju vinilnim

Iz današnje Politike, *pa  opet iz Politike "ekskluzivno" Vašington režira, Evropa statira Interne beleške slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova koje svedoče o tome kako američki Stejt department forsira evropske zemlje da što pre priznaju nezavisnost Kosova i podstiče Sloveniju da to prva učini. „Politika” je imala uvid u dokument koji danas objavljuje slovenački „Dnevnik”

zasto su novine, televizije, forumi i blogovi u toj meri politicki polarisani - zapravo, u meri da enciklopedijski clanci o televizijama i novinama ukljucuju i informacije o njihovoj politickoj orjentaciji?

pomislilo bi se da je pristrasnost medija rezultat drzavne kontrole. takvih primera svakako ima, ali ova polarizacija nastaje i spontano, i najpopularniji mediji su cesto najpristrasniji. za uredjivacki eklekticnu "politiku", na primer, se tvrdi da jo je tiraz katastrofa,