"Bilo opet jedno dete, pa sedelo u sobi kraj prozora, ali drugo dete gađalo goluba kamenom iz svoje praćke, i ne pogodi ga. Golub odlete veselo, a kamen udari u prozor, razbije ga i pogodi ono prvo dete u oko, tako da mu oko iscuri i ostane doveka bez oka!"

- Kakvo je ono dete što je sedelo u sobi blizu prozora?
- Ono je nevaljalo i opako dete!
- Čemu nas uči priča?
- Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca.
- A šta čine dobra deca?
- Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora!

Ko nema fiskalni, plaća 1000 dinara

„Kako ja dolazim do saznanja o tome šta se dešavalo ovde u prethodnih 20 godina, koji su mi izvori na raspolaganju? Tu su udžbenici i knjige koje sastavljaju isti oni ljudi koji su učestvovali u formiranju Miloševićeve nacionalističke politike ili je podržavali. Tu su novine i televizije, koje opet uređuju i za koje pišu i govore oni isti ljudi koji su to radili devedesetih godina. Naravno, tu su i predstavnici vlasti, ovi koje smo birali, koji koriste iste floskule koje su se koristile pre 10 ili 15 godina u parlamentu. Znači, ja imam tih sat i po Peščanika petkom, imam sajt, imam još nekoliko tako virtuelnih, maltene nepostojećih mesta na kojima govori sve manja grupa ljudi i koji su, kako čujem, više sami sebi dosadili. Ali, važno je da ti ljudi znaju da meni nisu dosadili i da ja mnogo toga prvi put čujem. To što oni godinama među sobom pričaju, to je u redu i ja mogu da verujem da je taj razgovor prezasićen, ali meni nije dosadno. Mislim, taj krhki front ljudi je poražen i, ono što je najtragičnije, oni to otvoreno priznaju. Pa, čekaj, ako ste vi pobeđeni onda sam i ja gubitnik, onda smo svi gubitnici! Mislim, to osećanje umora i apatije, osećanje nekog beznađa, stiže samo sa strane te takozvane druge Srbije. Ne od strane nacionalista i onih koji se prave da to nisu.

Pa, znači, da upišem da te pobedio onaj isti veseli čika Dobrica koji u Kolarcu pre neki dan, eno, seiri i promoviše svoje knjige, širi svoju ideju?

Mrzim uputstva za upotrebu. Iz dna duše. Zato ih nikada do kraja ne pročitam. Ne čitaju ih ni oni što ih pišu. Ali ovo uz, danas, kupljen aparat za pečenje hleba, me više no obradovalo. Novi kućni aparat, za uspešno narastao hleb, pretpostavlja prethodni seks vlasnika.

Sve je počelo tako što je naš Prestolonaslednik, odlučivši da iskontroliše svoje gabarite (100 kg x 1,98 m), otklipsao u obližnju filijalu

žele vam

Tanja, Saša, Tamara, Urša, Pero, Gaga, Dijana, Nune, Branko i Jelica !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

************************************************************************

Sve je počelo početkom. Na kom je meni objašnjavano da dok me nema na Fejsu, nema me uopšte. Kao onomad na najboljem prijatelju Guglu. Ako nisi izguglovan, piši kući propalo i izvini se Majci Prirodi zbog loše investiranog udisanja vazduha. Dobro... Prestolonaslenik je dobio dozvolu da Dobroajdeupišimetamo i Javimipamevišeostavinamiru. ItiiFejsBuk. Mogu vam reći, nije bolelo. Ni primetila ne bih da me je umrežio, da se vrata dečije sobe nisu treskom istrgla iz šarki. Preko njih je solističkim stampedom, rušeći i gazeći sve fiksirano ili presporo da mu se makne sa puta, u dnevnu sobu upao Mali Sin. Atila Bič Božji je u konkurenciji sa njegovim nastupom bio divalj taman kao Mahatma Gandi posle mesec dana prehranjivanja samo fotosintezom.

Možda je vladika zaboravio, ali Svevišnji očito nije, Konstantin Veliki je do poslednjeg daha bio paganin. Krstili su ga tek na samrtnoj postelji.

U to ime, odlična priča blog kolege, Dragana Jakovljevića, koja zaslužuje da bude na naslovnoj strani:

 Великодостојник је најпре, сметнувши с ума да Свевишњи често уме да дела потпуно супротно од наших очекивања, обећао да ће на Константинов рођендан отићи у нишко породилиште и бебу која се прва роди, даровати златом. Ако родитељи тако буду желели, даће му и императорово име. Није, дакле, било никакве дилеме да ће прворођена беба бити мушко, што је јавност навело на сумњу да се владика о полу детета претходно добро информисао коднадлежних.

U redu je, gospodo iz vlasti; slušajući moju mudru babu držim se životnog motoa da „ne ljubim svinje u dupe, makar se nikad ne najeo krmenadli“.

 I vaše vreme će proći!

Za razliku od dobre književnosti...

 -          Znate, Minesota je nekako na ravnom, nema planina, i onda preko tog ravnog, znate kada dune sa severa to je prosto strašno... Jeste, gospođo, mi smo posle gospođe sa dečicom...Da nisu žedni? Znate, mi u Minesoti uvek nosimo nešto za piće... Nisu? Ja samo da pitam, odužillo se ovo čekanje...

Izveštaj sa prve linije fronta, položaj - neposredni komšiluk hrama princa Rastka Nemanjića: Za sada imamo dovoljno vode i hrane, napolju gruva tako da zemlja podriguje. Upravo se rafalima petardi pridružuje i teža artiljerija. Povremeno sevne poneka raketla i obasja formacije koje nadiru ka nama. Komšijski kućići zaurlavaju u frasu.

Nisu samo pisci iz senke ljudi čije se knjige štampaju i prodaju u stotima hiljada primeraka, a da njihovo ime ostane potpuno nepoznato čitaocima. Čak i kad je o nauci reč, gde egzaktonst dominira, u senci Alberta Ajnštajna, ostala je ne samo supruga Mileva, već i najveći matematičar-logičar XX veka Kurt Gedel. Šta tek reći o manje egzaktnim oblastima, kao što je muzika, primera radi.

Опасно је да неко из Србије посумња да је изгледа свет начисто полудео, али то што се колективно ментално стање у овој земљи(ци) можда и не може описати као задовољавајуће само по себи не амнестира „остатак" света (тј. оне који њиме управљају).

Елем, ЕУ је прописала (засад само летком?) да се жене убудуће не ословљавају ни с „госпођо" ни с „госпођице", већ само именом. Образложење је да је овакво „титулисање" - сексистичко. Ако се и укидање једне од две „титуле" могло разумети због интерпретација да је то залажење у приватност, укидање традиционалног начина обраћања (шта ако се не зна име саговорнице?) тешко да се може здраворазумски разумети, нарочито што се „титулисање" не одузима мушком роду (колико бар успевам да прочитам), мада се и израз „спортиста" мења у - атлета! (Текст Dailymail-a овде.)

Јесте ово n-ти блог о бојкоту избора, али имам сведоке да сам га одавно најавио као „још један донкихотовски текст"! ;) Тешим се бар тиме да сам свестан  донкихотовштине! :P

Елем, треба само променити законе, тј. Устав убацивањем нпр. оваквог члана:

Члан x.

Ova godine ce pre biti izborna nego radna - definitivno. Da li ce izborna mesta biti otvorena ove ili iduce godine to u krajnjoj liniji i nece biti toliko bitno. Jer izborni rezultati ce zavisiti od onoga sta ko uradi,ili  ne uradi, ove 2011. godine.
Prvi je na crtu izasao Ivica Dacic. Da li je u pravu kad veli da Boris i Toma prave "New deal", jos nisam siguran. Zasto, zato sto mislim da Tomi to jos ne treba. Zasto bi Toma Borisu bacao pojas za spasavanje. Ne treba mu. U godini koja ce biti jos teza nego predhodna, u godini u kojoj su Srbi postali skoro najveci pesimisti na svetu, zasto

Opsti juris na banke sedmog decembra bice direktna akcija protiv sistema liberalnog kapitalizma. Pri tome