Sećam se onih 90ih, u sred godina ludila, mržnje, nasilja, pokušaja zaborava... koncerta Zdravka Čolića.

Колико год неко (а то сам првенствено и ја) не био фасциниран формом, све правдајући се суштином, не сме се занемарити и значај формалних ствари.

Таква једна, скоро па пука формалност, десила се и јуче. Мислим на оддржавање Друге међувладине конференције Републике Србије са Европском унијом. Том конференцијом и отварањем

Lova, biznis, ekonomija, politka - to je prava religija! Svaki dan je sve više Sledbenika i Propovednika - menadžera, ekonomista, biznismena, političara... Svuda su, uniformisani izgledom i ideologijom moći, novca i zarade, koja se objašnjava kao ne-ideologija, jer sve može i sve je dozvoljeno, a posebno ono što je zabranjeno.

Za njih religiozne, zarobljene u brojevima koji ne znače ništa više osim »bilansa stanja«, »dobitka« i »gubitka« zarade, sve ostalo je »tako - kako je«, sve se prihvata kao »realnost«. Na sve ljudsko i humano, zbog čega bi trebalo zastati, zamisliti se, učiniti nešto - oni jednostavno okreću glavu i nastavljaju dalje. Njih se »to«, šta god bilo izvan definicije »racionalnog« odnosno lične koristi (umetnost, kultura, rat, bolesti, glad...), jednostavno ne tiče i ne dotiče.

- ovo je post na engleskom jeziku, skoro ceo....mada.... :)))) -

See?

Text on the image?

Is it plane english, or what?

The idea for this post came directly from Peter`s laws, nice and funny little list that can be found around on the internet.

And it is easier to find comrade Peter (and a lot of other stuff) than to check if  there are any new posts written by our comrades bloggers from FM b92.

Peter`s laws kažu:
1. If anything can go wrong. Fix it! (To hell with Murphy!)
2. When given a choice - take both!
3. Multiple projects lead to multiple successes.
4. Start at the top then work your way up.
5. Do it by the book…but be the author!
6. When forced to compromise, ask for more.
7. If you can’t beat them, join them, then beat them.

 - o transplantaciji i donaciji organa -

Na svojoj poslednjoj sednici Narodna Skupština je donela odluke o velikom broju zakona i od svih izdvajam tri:

Zakon o transplantaciji organa

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva

i

Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja

Sve što znam o transplantaciji i donorstvu organa sa stručne tačke gledišta (osim čitanjem svih meni dostupnih informacija) saznala sam od dvoje novosadskih lekara koji se time bave - Zorana Miloševića i Jelice Alargić.

Sve što znam o regulacijama i uporednim pravnim okvirima koji se bave transplantacijama i donorstvom, saznala sam od predstavnika vlade (ministra Tomice Milosavljevića i njegovih saradnika) tokom rasprava na skupštinskim Odborima i u plenumu.

Čini mi se da naša javnost o temi transplantacije i donorstva još uvek malo zna i to je bio razlog zašto prostor za tekst o raznim informacijama o toj temi ustupam - Jelici Alargić i njenim koleginicama i kolegama iz "Donorske mreže".

Boletova tetka je bila iz Dubrovnika, zato smo tamo išli na letovanje. Nije bilo drugog razloga. Ne zbog letnjih igara, iako smo išli obično u to vreme. Igre počinju negde oko mog rođendana, po tome pamtim. Za sve te godine slušao sam nekoliko gudačkih koncerata kroz pregrade od šper ploče. U to vreme pada i svršetak Vimbldona. Meni drevne lepote starog grada ništa nisu značile. Ni onaj kamen koji štrči iz crkve i na koji se ljudi penju pokušavajući da se zadrže, zbog određene simbolike. Ni Djelo Jusić, ni brat mu, ni Tereza Kesovija koja se glasno smeje ispred Gradske kafane, ni Buco i Srđan, ni Hamlet na Lovrijencu, ni Rade Šerbedžija, ni šarplaninac Ibrice Jusića, ni hrvatske i srpske glumice srednje i mlađe generacije; ništa mi sve to nije značilo kao činjenica da si u Dubrovniku mogao, kao u nekom velikom gradu, da se izgubiš u gužvi.

Ja: Pazi, mogu da ti kažem istinu a mogu i da te lažem pa da sačuvaš idealizovanu sliku o meni. Samo reci kako više voliš.

On: OK, znači jesi. Znao sam da ćeš priznati. Kad je Obama priznao Amerima, možes i ti meni.

Ja: Dobro. Jesam. Ali ne kad vozim. A ti? Nemoj mi reći da si i ti duvao?

On: Ja nisam. Ni ne pijem još. Ne brini se. Neću skoro. Tia Nini mi je rekla da ne bi trebalo pre šesnaeste.

Ja: Odlično ti je rekla tia Nini. Kad ubuduće s tim u vezi budeš

The Royal Hibernian Academy iz Dablina postavila je danas izložbu slika američkog umetnika Daniela Mark Duffija, a ono što od ovog događaja čini vest jeste portet gole spisateljice, novinarke i feministkinje Nell McCafferty, koji će posetioci moći da vdie kao deo izožbe.Mekafertijeva koja je prošle godine pristala da pozira Dafiju, kaže da je oduševljena slikom.

Juče je bio zanimljiv datum.

Broj sedam je u tradiciji naše civilizacije uvek imao vaznu ulogu: u matematici, u mitologiji, u umetnosti.

Način pisanja ovog broja potiče iz Hindu glifa

koji je kasnije preuzet u arapskom pismu.

Sedam je prost broj, septagon (sedmougao) je najmanji pravilni poligon koji se ne moze konstruisati koristeći samo lenjir i šestar (3-,4-,5-,6-ugao moze).

Ne, NEĆU o Blogovom novom ruhu - a i kako bih, kad me Blog NEĆE. :)

Ovo je peti dan kako, sve koristeći istu verziju Firefoxa kao i verzirani Vučko, teško otvaram sajt B92 (otvaram, al' spoooro), a kad uspem i na Blog da se ulogujem, opstanem na njemu ravno minut-dva. I onda mi pukne narečeni Firefox 3.5.7.

I puca, i puca, puca, puca... Pročitala brat bratu tridesetak komentara kod Mitrovića. Za mesec dana možda uspem i ostalo da pročitam.

Ali, „ima nešto u tom što me nećeš, ostavljaš mi vremena za druge..." - živa istina. :) U savršenom miru sam sinoć pročitala apel NSPM-a. Koliko sam uspela da vidim, na Blog je prenesen samo apel e-Novina, pa u nastupu pravednosti reših da oprobam trpeljivost konekcije i dam vam na uvid i komentarisanje i ovaj drugi. Treba uvek saslušati obe strane, kažu iskusni ljudi. Čak i kad vam se od već viđenog zamuti u glavi, dodajem ja.

Karajan nikada nije dirigovao izvođenje "Marša na Drinu".

Svako ko ima malo muzičkog obrazovanja i pažljivo pogleda i posluša snimak, koji kruži netom kao krunski dokaz nevinosti, videće i čuće da je u pitanju montaža (tapše se, tradicionalno, jedino uz izvođenje "Radecki marša").

Ko svojim ušima i očima ne veruje, taj bi trebalo prvo da pokuša da dođe do pravih informacija. Ja sam to jutros uradila - u roku od tri minuta našla sam program čuvenog koncerta iz 1987. Čuven je upravo po tome što je to bio jedini Bečki novogodišnji koncert sa Karajanom u ulozi dirigenta.