U Bajer Leverkuzenu nekada je igrao čuveni Štefan Kurc što je stvaralo dosta neprijatnosti komentatorima.

-Lopta stiže do Kurc-a
-Lopta se od Kurc-a odbila u aut
-Šol je sapleo Kurc-a i sada će za to dobiti žuti karton
-Na današnjoj utakmici se od Kurc-a mnogo očekuje
-Sada su tri igrača pratila Kurc-a, ali ga nisu mogli zaustaviti
-Sudija je sada svirao Kurcu ofsajd
-Šuster je dugom loptom pronašao Kurc-a
-Nema još mnogo vremena do kraja, i svi igrači Bajera sada šalju loptu do Kurc-a
-Trener sada nešto dobacuje Kurcu
-Svi golmani se plaše Kurc-a
-Kakav fantastičan gol. Bez Kurc-a Bajer ne bi bio ono što jeste
-Bio je to previsok centaršut. Bez obzira na visinu i skočnost, ne može se očekivati od Kurc-a da poleti

Mali eksperiment blogoupraviteljstvujućeg sovjeta, koji se sastojao od ukidanja ranijeg davanja preporuka na tekstove i prebacivanje te funkcije na Facebook, izgleda da je okončan. Preporuke su opet tu, onakve, kakve su bile i ranije. Jedino što je, gledano s desna na levo, data prvovažnost brojci koja označava koliko je neki tekst čitan, dok su preporuke „tek u nastavku". I, zadržana je novotarija koja se odnosi na Facebook, odnosno, dugme kojim se neki tekst, osim na raniji način, može preporučuiti i putem pomenutog, masovnog internet medija...

Dobovanje, neobično, zvonko... Skoro kao kada grad dobuje po krovnom prozoru, samo bez one oštrine.

Nisam hteo da pišem. Hteo sam da budem karakter, ali ne da mi se. Naslov je verovatno dobro poznat svima. Ovo je onako izvorno, po šumadinski. Ono što je zajedničko u ovoj priči je što će svako u njoj da se prepozna, manje ili više. Priča ima dva dela. Prvi se odnosi na naše uslove života a drugi se odnosi na komšije Hrvate i kako neki od njih izlaze na kraj sa nedaćama. Moj razgovor sa bratom:

Brat:”De si?”

Ja:”Evo

Svadba – I deo

Nije to ludi kamen. U pitanju je uvek luda glava.

Elem, uvek nešto pre prvog kad bude plata pitam “devojku” tadašnju:” ‘Oš da se udaš za mene, bogat sam?” Na šta ona sada već ravnodušno odgovara:”Naravno”, pri tome ne podižući glavu sa knjige koju čita.

Guralo se tako, nešto vremena, recimo šesnaest godina.

Jednom, prolazeći tako pored opštine u centru Niša, zaronjen u standardne duboke misli, pazeći da mi pritom ne zapadne pljeskavica od dvesta grama sa lukom i ljutim papričicama iz

Da li će, naime, biti mesta za sve koji hoće da se sklone kod radikala u Pariskoj? Koliko vidim, u blizini rukovodstva je najsigurnije. Tamo će svi novinari biti na sigurnom. Osim toga dobiće i punu i potpunu informaciju o tome da je grupa ubačenih provokatora minirala ono što su planirali radikali i njihovi narodnjački prijatelji.

Sve je ovo jedno veliko foliranje, od najave 2000 ljudi koji će obezbedjivati miting, pa do političkih kritika upućenih izdajnicima i samom predsedniku Srbije, i sve ovo bi moglo da posluži za jedan efikasan i organizovani kontraudar vlasti i normalnog

/// Baš kao što je detaljnom analizom pokušao da uđe u trag pravim, a skrivenim vlasnicima medija, Savet za borbu protiv korupcije analizirao je i vlasničku strukturu agencija, tj. njihovu političku pozadinu i samim tim realnu moć. Taj deo izveštaja, bogat poznatim i nepoznatim imenima, jedan je od onih zbog kojih se Izveštaj Saveta za korupciju zaista "čita kao triler", kako su ga već označili neki medijski eksperti. Jedan od glavnih nalaza Saveta jeste da neke agencije imaju veoma značajno mesto na tržištu reklama, jer "pored otkupljivanja reklamnog