Arita Frenklin (1942-2018)

Pre više godina, nastupale zajedno Arita Frenklin i Smaraja Keri uživo nekom prilikom, ne sećam se, Gremi možda ili tako nešto.

Da, naravno da smo želeli kišu posle 150 dana bez oblačka na nebu. Međutim, zaboravili smo (čovek lako zaboravlja) kakve probleme ćemo imati sa strujom (elektrikom) dok se elektrodistribucija ne prešalta na zimski režim. Sinoć je pala prava kiša. Onakva posle koje se komšije pozdravljaju:

"'brojtro komšija, lepa kiša sinoć."

"'brojtro, lepa, lepa."

Drugim rečima lilo je ko iz kabla.

Sinoć, tokom tog pljuska, u periodu od dva sata, između 11 i  1 po ponoći, struja je ot'šla i došla najmanje deset puta i na kraju me nedostatak iste oterao na spavanje, a na blogu baš počele aktivnosti. Ti nestanci struje su me podsetili na prvu godinu u ovom delu sveta i (naše) probleme s infrastrukturom. Nije da u Istanbulu nije bilo prekida ali to je bilo s mene na uštap.

Ovaj tekst par godina čeka povod...
I trebalo je da započne sa
Naš* najbolji košarkaš ikada... (*exSFRJ)
Ali povrede su ga omele da to bude očigledno jasno i pučini jednoj grdnoj
(nešto slično se desilo i ove godine sa sezonom Novaka Đokovića, koja je najuspešnija ikada, ali o tome uskoro).
Ukusi su različiti. Moj omiljeni (domaći) košarkaš je Divac (je l' moguće da nisam o njemu ništa pisao? Auu!).
Omiljeni u exSFRJ je verovatno Kukoč, omiljeni u Srba su Bodiroga ("Bog") i Đorđević ("Sale Nacionale"), najveći respekt je prema Draženu...
Ne znam da li ću ovim tekstom uopšte pokušati da ubedim nekoga da je Stojaković najbolji, ustvari ne znam ni o čemu će konkretno biti tekst (:P),
kucam uživo (typoes included) kako mi šta padne na pamet (uz autocenzuru da se ne rasplinem mnogo).

 Ovog vikenda počinje ludilo!

Kako vreme odmiče svi ćemo biti uvučeni sve više i više,

treba da izdržimo do poslednjag dana kada dolazi do kulminacije.

Danas počinje US Open, verovatno možda i najznačajniji u novijoj teniskoj istoriji - Novak Đoković ima šansu da osvajanjem ovog turnira kompletira kalendarski Gren Slem!

         Удружена опозиција у Србији најављује бојкот избора. Дакле, опозиција поставља још један ултиматум око информисања, рокова предизборне борбе и бројања гласова. У случају да се њихови захтеви не испуне неће ићи на изборе. Одговарајући почетком прошле недеље на питање новинара ,,јесу ли свесни могућих последица бојкота избора?'' Леон Коен, спикер удружене опозиције, рекао је :

,,Штете ће бити, али понајвише за Србију. Зна се да је услов за улазак у Европу слободни вишестраначки избори и уколико се опозиција буде определила за бојкот - што ће учинити ако јој се захтеви не испуне - онда ће све наде за прикључак европској интеграцији бити покопане''.

         Озбиљно звучи. Али, ко гарантује господину Коену да српска власт уопште има намеру да буде део Европе.

           А прикључак за Европу као да лежи на оној страни Атлантика. Наше племенске поглавице кад не држе говор овде,  лете тамо у САД. Сви би да попуше лулу мира са великим белим поглавицом. Само да се договоре а резервате ћемо сами уредити.

Знате ли ко је ово написао и кад?

Novak Đoković ponovo sa šampionskim peharom u rukama. Puno srce nacije ovog nedeljnog podneva. Melburn: finale 3:0.  Verovatno je malo onih koji nisu pomno pratili njegov finalni meč na Australian open-u, tako da je izlišno ovde bilo šta prepričavati. Ostaje mesta samo za izraz oduševljenja i za pokušaj da ta izvanredna, pozitivna energija bude što vidljivija, obznanjenija. Zato ovaj post.

Ali, ima još nešto. Ne tako lepo.

Ima tome par decenija kako sam pokazao na lokalnim takmičenjima da osim klikera po džepovima imam i po neki u glavi, posebno za matematiku i dok me je moj nastavnik Milan Beljić jurio da vežbam matematiku po raznim sekcijama ja sam jurio za loptom, klikerima, sličicama, spisak je poduži. Zbog toga sam sva svoja takmičenja završavao na regionalnom novou.

Kasnije u srednjoj školi sam se malo uozbiljio pa sam čak i krenuo malo da učim. Čisto da pokažem da sam svestrani elektrotehničar, išao sam na republička takmičenja i to iz elektronike i

You can talk to us now

you can search for a while

when you're rumbling around ...

Najavljujem je s malo, malo izmenjenim tekstom pesme koju ona voli.

Dragi prijatelji, večeras nam priča darkonduty. 

U jesen 2006. godine prvi put sam pogledala suvremeni rumunjski film. Bio je to jedan od onih izbora utemeljenih na principu eliminacije koja se, barem kad je u mom slučaju riječ, orjenitira opozitno ‘većim’, razvikanijim i srednjostrujaškim naslovima. Takva se logika sama po sebi nametnula tijekom

Iako nisam ovisnik o Facebooku, skoro svakog dana prošvrljam po njemu bar pola sata. Pre svega da bih video koje su izložbe, zanimljivi događaji...planirani za danas, sutra...a pogledam i šta je ko od mojih prijateljica i prijatelja postavio na stranu. Tako juče naiđoh na citat iz opusa Ive Andrića, koji glasi: Ne mogu ja dobri čoveče ozdraviti, jer ja i nisam bolestan, nego sam ovakav. Od sebe se ne može ozdraviti.

Narodnim

Ponovo imam gosta, ovaj put u pitanju je Đorđe Krivokapić, pravnik beogradski i bloger.  Ima reč:

U http://www.kvalifikuj.me/?p=67  tekstu (ukoliko već niste savetujem da ga pročitate pre nego što nastavite ovaj post: )  na osnovu šturih medijskih saopštenja i nekoliko pretpostavki pokušao sam ustanovim razloge za Goranovo hapšenje. Policija se u toku 3. marta oglasila saopštenjem čiji tekst prenosim u celosti:

Pripadnici

Bane Kuzmanović je van Demokratske stranke, atara Beograda malo poznat. A ja imam priliku da ga poznajem odavno. Nije da se nešto družimo, životi su nas odvukli u različitim pravcima, ali se se sretnemo tu i tamo.  I kaže iskustvo, "daj čoveku vlast da vidiš kakav je", Banetu se dala. Predsednik je Vračara, čovek je vlast. Ostao normalan. Heh, i meni gorenapisano zvuči bezveze, da probam da objasnim

Ne, danas vam neću pričati o nasušnoj potrebi za inkluzijom (Nikola je u subotu, na Jazu, u vodi, prišao maloj skupini dečaka sa svojim neodoljivim osmehom, svojim glasanjem zi, zi, zi vrteći desnom rukom....ono kao "evo i mene"...na šta je jedan od dečaka konspirativno okupio ostale i rekao im: "Pogledajte ovoga.... ovo je neki ludak.", okrenuli mu leđa.... otišli.... ostao je sam... i ne, nisu ti dečaci krivi ni za šta. Oni samo nisu imali priliku upoznati nekog ko nije kao svi oni...

 Skoro je napisala moja draga Nikolina i rasplakala me.