Tajni projekat Beograd na vodi dobija epske dimenzije spasioca cele srpske privrede. O njemu niko ništa ne zna, ni jedan ugovor nije pokazan javnosti, nikakva ekonomska analiza nije urađena, a na sve strane pljušte tekstovi oduševljenja od BOT-političara, BOT-novinara i BOT-analitičara o novom fantastičnom projektu koji će spasiti Srbiju od ekonomskog kolapsa.

Tokom sezone1976/77, na televiziji Beograd u emisiji Kino oko Dragana Babića, grupa intelektualaca bi sredom vodila debatu na određenu temu. Jedne od tih sreda, jedan od učesnika programa nastavljajući se na svog sagovornika kaza: ”Kao što reče gospodin taj i taj...”

”Nisam ja gospodin!”, prekinu ga gospodin taj i taj.

”U redu prijatelju, brate, zemljače.”, izvini mu se sagovornik.

Tih godina intelektualna scena bila je živahna. Intelektualci su vazda potpisivali peticije. Za ukidanje verbalnog delikta. Za oslobađanje iz zatvora mladog intelektualca

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

ОПШТА ИСТОРИЈА БЕШЧАШЋА наслов је прве збирке приповедака Хорхе Луис Борхеса, објављене још далеке 1935. године, онда када нико није ни помишљао да ће под тај наслов моћи да се сврста читав двадесети век. Па ни сам Борхес. Сићушни део света који представља ова књига, записао је он у Прологу издању од 1954. године, део је празнине која је суштина света.

Koliko god ljudi bili uvereni u svoje sposobnosti da razlikuju istinu od laži (ili, daleko bilo, da slažu tu i tamo), nauka govori nešto sasvim drugo. Naime, na osnovu više istraživanja verovatnoća po kojoj su ispitanici bili u mogućnosti da detektuju neistinu bila je u proseku tek nešto više od 50% (tačnije 54%) - što je u principu jednako uspešno koliko i puko nagađanje.

Počinje svetsko prvenstvo u atletici

Necu mnogo da duzim vec pero prepustam Wukadinu , a vidimo se u komentarima.

NA sajtu Peščanika je poznati naučni i društveni radnik, i nama poznati bloger Milan M. Ćirković napisao edukativan i nadasve interesantan tekstić u obliku duhovitog testa - Koliko ste zaglupljeni

http://www.pescanik.net/content/view/6334/1083/

Kriterijumi su veoma strogi. Dolazim u iskušenje da s njegovim kriterijumom debatujem odmah, ali neću kvariti zadovoljstvo rešavanja testa. Pa izvolite, rešite prvo njegov

U proteklih par meseci je, u različitim medijima, "buknula" diskusija oko uloge veštačke inteligencije u budućnosti. Nekoliko poznatih ljudi iz sveta nauke, biznisa, politike i drugih branši se uključilo u raspravu.

Sa jedne strane, veštačka inteligencija i mašinsko učenje nude brojne pogodnosti i unapređenja. Već danas postoje oblasti u kojima se proizvodi i usluge bazirani, u određenoj meri, na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, vrlo uspešno primenjuju.

Sa druge strane postoji bojazan da bi mogla preuzeti poslove i neke ljude ostaviti bez prihoda, biti primenjena u destruktivne svrhe, a čak da bi se mogla i oteti kontroli i početi da upravlja ljudima. 

U sklopu istraživanja u kome pokušavam da proverim kako ljudi vide veštačku inteligenciju i budućnost sa njom, postavio sam anketu na Tviteru.

Kliknite ovde da biste videli anketu na Tviteru!

Svaki početak ima svoj svršetak i svaki svršetak je novi početak itakoto.

Mi smo ovde gde smo i hteli da budemo i zbog čega smo i došli bez obzira na sve okolnosti - borba za košarkašku medalju

U petak u 20:30 Srbija igra protiv Rusije za finale EP

U srpskom društvu, sociološki rečeno, postoje mnogi društveni rascepi. Odvajkada, Srbi se dele na „prozapadne" i „proistočne", „nemačkare" i „rusofile", „republikance" i „monarhiste", „prečane i Srbijance", „moderniste" i „konzervativce", „građane" i „seljane". Zakrpiti sve te društvene rascepe je već posao za madžioničara, a ne za običnog smrtnika, te otuda kod nas sve kratko traje - ustavi, političari, spoljnopolitička i unutrašnjepolitička usmerenja. Srećno integrisane nacije imaju stoletne ili makar višedecenijske programe kojih se drže i državnike koji ih sprovode. Mi sve radimo od danas do sutra, a pojava državnika kod nas je retka, naprosto zato što je društveno tlo toliko trusno, da neko zaista mora da ima vanredne sposobnosti da bi na takvom živom pesku nešto izgradio. Lako je biti državnik u Britaniji ili Švedskoj, gde su društva zdravo integrisana i gde ljudi znaju što su im okviri i što im je činiti vekovima, teško je biti državnik u Srbiji, gde se uvek iznova moraju praviti mostovi između različitih, i vrlo često, posvađanih, delova društva.

"Ovo je koncentracijski logor za svakoga tko ima nešto u glavi"

Ovo se opet uznemirilo. Trg maršala Tita u Zagrebu preimenovat će se, pa će se zvati… Aleluja! Hvala bogu dragome! Mnogi od nas sjećaju se Tita. Oni koji se nisu rodili u Njegovo vrijeme pojma nemaju tko je Tito, a zašto bi i razmišljali o Titu kad su im neke druge teme mnogo bitnije. Kako pobjeći iz ovog s*anja sigurno je najvažnija. Dobro se snalaze, odlaze u hordama, napuštaju brod koji tone. Ipak, ima nešto čudno vezano za ovo. Brod tone, ljudi odlaze, a štakori ostaju.

....... dalje 

 http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2017&nav_category=166&nav_id=1306142

Početkom sledeće sedmice na sceni „Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu počeće probe najnovijeg komada Biljane Srbljanović „Cocain Angel". Reč je o drami koja se, kako saznajemo, bavi životom posle smrti i može se smatrati nastavkom drame "Nije smrt biciklo...". Delo će režirati ugledni makedonski reditelj Slobodan Unkovski. Premijera drame „Cocain Angel" očekuje se krajem maja.

Biljana Srbljanović, da podsetimo, napisala je osam pozorišnih komada: „Beogradska trilogija", „Porodične priče", „Pad", „Supermarket", „Amerika, drugi deo", „Skakavci", „Barbelo, o psima i deci", "Nije smrt biciklo".