Do sada su nas zivkali ovi ili oni, u vreme i nevreme, s obaveštenjima o "nagradama", "promocijama"... Samo se šuškalo otkud im podaci -- na kraju krajeva, mogli su da kupe običan papirni imenik, mada se pričalo da su u prometu CD-ovi s bazama podataka o adresama građana.

Najvise volim Srbiju za vreme predizborne kampanje, ali ne kad su predsednicki izbori. Tad obecanja nisu toliko atraktivna. Ali kad dodju lokalni izbori  onda je to divota. Zato ih i volim najvise.

U predizbornoj kampanji mozete da obecavate sve-a da vas obavezuje nista. Divota. Evo  citam ovih dana, samo da me Bog sacuva, i eto metro linije, novih mostova, jezera. Secam se jedan je obecavao vodene tramvaje i besplatni bezicni internet. I nista, nit je dobio izbore nit dobismo vodene tramvaje. Duplo golo sto bi rekli moji penzioneri ispred zgrade dok redjaju domine. U naredna dva

    Nisam verovao da cu ikad ovo napisati. Jer, moj odnos prema najvecoj NGO je dubiozan. Nisam vernik, isuvise sam mator da bi se sad menjao, istina, neki jesu, da li iz duhovnih potreba, ili potreba mode, nek’ je njima na dusu. Odrastao sam u komunistickoj porodici, ma sta to znacilo, cak bio i clan Organizacije(priznajem, niko nije savrsen) , imam knjizicu kao uspomenu sa likom neumrlog Broza,-ali danas, kako sam sumnjicav prema Crkvi, tako sam sunjicav i prema strankama. Mozda to ide sa godinama, postajem sve veci cinik.

Ali, posle odluke Sinoda SPC samo mogu da kazem, svaka

                            Duhovni preporod čovečanstva mora doći iz Azije, kolevke velikih religija sveta (Rabindranat Tagore, prvi azijski dobitnik Nobelove nagrade za književnost)

Sve je u čoveku. Ko spozna sebe, nadilazi patnju (Čandogja upanišada)

                      Walk together, speak in concord, let your minds comprehend alike, let your efforts be united, let your minds be united that we all may be happy (Rig Veda)

Vede i Upanišade,

 Ako se ne svadjate, niko na svetu neće moći da se svadja sa vama. /Kompenzirajte uvrede ljubaznošću. /Biti ljubazan znači biti nepobediv. /Ko zna da ne zna - najveći je. /Oni koji znaju ne govore, oni koji govore ne znaju. /Sekira prvo udara na najviše drvo. /Onaj ko stoji na vrhovima prstiju, ne stoji sigurno. /Onaj ko žuri ne stiže daleko, onaj ko pokušava da sija gasi svoju sopstvenu svetlost. /Ograničiti sebe je izobilje. /Najmekše stvari na svetu pobedjuju one najtvrdje. /Nema ničeg na svetu nežnijeg i slabijeg od vode, ali uprkos tome, za napad na stvari koje

Razmišljam na isti način na koji devojka zadiže suknju (Žorž Bataj)

                                            U životu, prazna doza za cigarete može izazvati više neraspoloženja nego odsutnost ljubljene osobe; nikada u knjigama (Oldos  Haksli)

1. Stiže četvrtak, i to me veseli.

Borislav je najveći deo života proživeo kao muškarac bez suptilnosti.

Počelo je na jednom od onih životnih prelaza koje je Ana prošla a da nije primetila. Kad se našla na drugoj strani, nastavila bi bila dalje istim korakom nesvesna da se okolina promenila, i zanešena u polemiku sa svojom drugom Ja, što je sve njeno tipično ponašanje, da se nije odmah sjatila gomila.

E, baš nas hoće ove nagrade.
Osvojismo i treću.
Prvi put dobismo plaketlu.
Drugi put dobismo diplomu.
Sad smo dobili i plaketlu i diplomu!

Dragi moj ministre,

Muči me nešto još otkad smo se onomad raspričali na okruglom stolu u Batutu, koji ću večno pamtiti po tome što ste obećali da ćete gastroenteorologe da nabijate na kolac. Muči me statistika o maternalnoj smrtnosti, za koju ste me, sirotu, tom prilikom pred svim onim ljudima kritikovali da je ne prikazujem verodostojno na blogu. Rekoste da maternalna smrtnost opada, a ne raste. Pokušah tada da vam objasnim, ama ko će o statistici u sitna crevca pričati na javnom skupu bez power point prezentacije? A moram da dopričam, dragi ministre, ne mogu da ostavim nedorečeno, blagoglagoljivu me majka rodila, moram sve da kažem! A suština je u sledećem: ta statistika o maternalnoj smrtnosti koju su vam poturili da se na nju pozivate jeste jedna velika šarena laža. I blam, ministre moj dragi, blam! Ali, da krenem redom.

Pa dobro na šta ovo liči. Zar jedan Velja da bude napadnut, mučki s leđa, i to u sred šetnje sa političkim istomišljenicima. Zar on, oličenje čednosti, koji se uvek borio protiv krađe a zalagao za kraduckanje. Čovek koji je besplatno obučavao novinare kako se igra fudbal šutirajući ih i pri tom dajući im i napredni kurs iz vređanja. Pa zar da bude napodnut kukavički od pozadi udarcem u čelo. Pa gde baš u glavu koja mu je vitalni organ u tučama gde udara glavom. Zar Velju koji nikada ne bi pijan izašao pred masu... mislim nenaoružan i da se pita kako da napadača ne liši života Zar Veljicu koji je skrivao njegovu finansijsku konstrukciju za koridore 10, 11 i 12 da se ne sekiramo kako se troše naše pare i još mu je spočitavano da nam se cinično smeje. Zar da mu se na onakav način povredi ugled koji uživa međ narodom. Zar nisu mogli napadača da vešaju na terazijama umesto što su mu poklonili 2 godine smeštaja u popravnoj ustanovi.

 

Radoslav Stojanov, radnik "Šinvoza", umro je na protestu u Beogradu, u Domu sindikata, pre par večeri. Njegova kćerka Natalija, pamtiće poslednju rečenicu koju joj je rekao: - Žao mi je, mila, što nismo zajedno proslavili tvoj rođendan.

Njegov kolega Dragan Perić ubio se 31. avgusta. Dragan je umirao sa fabrikom - pričaju njegove komšije. - A, kada je bilo izvesno da neće moći da vrati kredit banci za školovanje sinova, presudio je sebi.

Pre nešto više od dve godine, ubio se i Milija Jovanović. Dva sata pre Milijine sahrane, njegova supruga rodila je sina.

Pelinkovac sam počeo da pijem u Vojsci. Mislim: u JeNeA. Posle iscrpljujuće obuke na kojoj sam čak zadobio naprsnuće trtične kosti, što je rezultovalo nepravilnim sedenjem pa samim tim i posebnim problemima vezanim za digestivni trakt (kako lep način da izbegnem da kažem kakve posledice imam), i uz tešku hranu koja je padala na želudac kao kamen, čak je i omiljeno pivo počelo da mi predstavlja problem. Još kako je u Strumici (bugarski: vukojebina, primedba autora) uglavnom služeno Skopsko pivo koje je imalo sasvim drugačiji ukus od tadašnjeg favorita BiPa (nasuprot Prilepskom koje je sjajno pasovalo, ali ga je teško bilo naći), morao sam da pronadjem neko drugo piće za nikad dovoljno dugačke izlaske iz kasarne (mislim: ko je video vojnika koji pije kiselu vodu ili sok?). Kako mi je stomaklija ostala u nedovoljno lepoj uspomeni iz nekih ranijih poduhvata, izbor koji se sam po sebi nametao bio je pelinkovac. Popijem dva komaTa, smirim stomak, zagrejem se u zimskim danima, i veselo nazad u eSeMBe nabijent.

Ljudima je bilo dosta. Niko više nije razmišljao o svom životu. DOKLE VIŠE!

Rumunija, pre dvadeset godina. Rečima jednog aktivnog posmatrača

”Kada umrem, moj grob nalaziće se na mjestu koje će stabla voćaka dva puta u godini zasipati cvijećem”.
Ovako je govorio Omar Hajjam,
jedan od najvećih persijskih učenjaka,
matematičar, astronom, filozof i pesnik,
desetak godina pre svoje smrti.
Bilo je to početkom 12-tog veka, u vreme
višegodišnjih gradjanskih ratova,
kada je Hajjam morao da napusti mesto
upravnika bagdadske opservatorije i da
se sklanja pred