Najnovije mere koje će preduzeti naša vlada, odnose se na lične karte o posedovanju veštačkih implanata, proteza, manjih ili većih detalja na telu građanina ili još češće građanke, o prirodnoj ili veštački postignutoj erekciji i o prirodnosti boje kose i noktiju.

Prva mera je registrovanje postojećeg stanja, da bi se strani ulagači mogli uveriti u prirodnost, a i u količinu uloženog novca u građanina ili građanku.

( ili kako sam trajno iščašio oba uva )

Možete zamislit kako je nekom ko je bio potpuno nevičan noćnom životu do svoje 20-te, i čiji su dani bili uglavnom ispunjeni treninzima i druženjem sa knjigama, školskim i onim drugim, izgledao silazak u autentični beogradski andergraund - u samo grotlo tamošnje hardkor scene.

Dobro se sjećam tog svog prvog odlaska na hc svirku. Bio je to neki dnevni ivent, grupna svirka, na pristaništu ispod Brankovog mosta,

podatkom da telekom kosova kao i telekom srbije merka da kupi dojče telekom?

  "menadžment telekoma srbije izdao nalog da se obustavi dotok telekomovog internet signala provajderima na Kosovu i Metohiji"  kaže "beta" (mada naglašava vest kao nezvaničnu) - i to je inače jedina konkretna reakcija iz srbje... ostalo su izražaanja čudjenja i zabrinutosti

onda se internet signal vraća ali niko ne demantuje nezvaničnu vest. pregovara se o fiksnoj telefoniji (koja, zanimljivo radi u albanskik sredinama iako je ti i dalje srpska fiksna telefonija, tj telekom srbje) 

Да видимо да ли ће овде проћи објава... Ана, хвала ти за простор.

Ниједан од понуђених одговора (НОПО) је отворио изборну листу за бираче. Ако спадате међу оне људе који нису задовољни ни провереним властима, ни провереним опозицијама, па сте још и орни, вешти и храбри, од 29. новембра можете да се пријавите као кандидат за народног посланика.

www.poslanik.rs

Понављам овај блог, јер помоћ није стигла ни од једне компаније, нити од Министарства, а почетак нове школске године је пред нама. Страхујемо да нећемо имати довољан број столица за ученике. 

Članak je objavljen u subotnjem dodatku Kultura-Umetnost-Nauka dnevnog lista "Politika" od 01.04.2000. godine, u serijalu "Prema novom humanizmu: Renesansa čoveka" koji je inicirala naša poznata književnica Jara Ribnikar - uz redakcijski izbor naslova i podnaslova (predloženi originalni naslov bio je "Humanizam bez duhovnosti - Nemoguća misija"; prim. autora).

Krajem 1998. godine saopšteni su rezultati eksperimentalnih istraživanja na uglednom američkom Djuk univerzitetu o uticaju molitve na brzinu postinterventnog kliničkog oporavka akutnih srčanih bolesnika podvrgnutih tzv. koronarnoj angioplastiji. Slučajnim izborom odabrana su imena jedne grupe bolesnika na klinici (a da o tome nisu znali ni oni ni njihovi lekari) i zatim prosleđena sveštenicima u nekoliko različitih religijskih centara u Jerusalimu, Nepalu, Francuskoj i SAD, koji su se molili sa njihov oporavak. Potonje kliničke analize su pokazale da su se bolesnici iz ove eksperimentalne grupe oporavljali jedan i po do dva puta brže od preostalih iz kontrolne kliničke grupe, što je odmah iniciralo planiranje proširenog eksperimenta u pet uglednih medicinskih centara u SAD!

Sinoć je ubijen Vuk Stojiljković

2013. svetlost dana ugledala je Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini, Bogomira Mijatovića. Kapitalno delo u kome je sakupljena i sačuvana svaka iole značajnija pojava u Vojvođanskoj rok muzici. Samo napisati ovoliku količinu teksta već je ogroman posao, a kamoli

Milan Nikolić

Nemam nikakvu dilemu oko toga da se Đilasova majka zgrozila dok je gledala KCN televiziju. Ja, koji uopšte nemam decu, a kamoli decu na tako odgovornim funkcijama, pretrnem svaki put. Zapravo, nije mi dovoljna jedna reč da obuhvatim sve te ekscesne čulne senzacije koje variraju zavisno od toga da li sam naleteo na neki spot Crnog ili Lepog (muzički ekskluzivci ove kuće koja, kako je Pink davno naložio, poseduje i sopstveni “records”) ili na Svetske stvaraoce na srpskom kauču (da, dobro ste čuli), autorsku emisiju dr Mile Alečković ili na Šampanjac sa Jasminom Anom (ne, ne halucinirate, tako se zove emisija), te na šatorski šou Prslook Again ili svečanu, patriotski osvešćenu Otadžbinu.

Milan Nikolić

Histerija je počela već tokom vikenda. Danas dostiže vrhunac. Da li je o posledica površnosti ili sujete, mada njih dve obično zajedno kreću u pljačku – ne znam. Ljudi, jednostavno računaju na to da ih savršeno poznajete i da, samim tim, savršeno znate šta im treba.

Šta misle...

Šta bi želeli da kažu...

Kako se osećaju...

Kako bi trebalo da “deluju” na druge...

Sa „Paklenom pomorandžom” upoznao me je Zoran Živković. Naravno, posredstvom svog „Zvezdanog ekrana”. Upijao sam svaki kadar te emisije, svaku Živkovićevu reč. Znam da je isto činilo i nekoliko mojih prijatelja.



Od „Zvezdanog ekrana” do gledanja celog filma proteklo je nekoliko godina. Prvi put sam ga pogledao kao srednjoškolac, sa neke očajne VHS kasete.

*

Kada sam negde po isteku drugog meseca mog boravka na Balkanu kupila avionsku kartu za Tajland, bila je to isplanirana odluka koja nije ishodila iz mojih trenutnih osećanja i želja. Do njih nisam uspevala ni da doprem zbog vrtloga u kome sam se nalazila, a koji me je svakoga dana vukao prema drugom gradu, novoj tribini i društevnim aktivnostima kakve nisam imala ni u studentskim danima. Sada su mi nepromenjivi datum leta i novac koji je nepovratno prebačen s mog računa na račun avio-prevoznika predstavljali garanciju da će svemu tome zasigurno doći kraj. Pogurala sam sebe i jedva čekala da krenem.

Iako sam potiskivala sva pitanja na koja nisam mogla da odgovorim sa pouzdanjem dok se ne budem ponovo  izmestila, povremeno su me ipak zaskakala. Šta ako zaključim da ne želim da nastavim putovanje? Šta ako mi nije više do toga? Ako se ispostavi da sam se zasitila? Bilo bi nepraktično a i prilično skupo vratiti se čak na drugi kraj sveta da bih to utvrdila. Ali nisam znala kako bih drugačije osigurala sebi uslove da to saznam nego tako što ću nastaviti da radim sve isto kao i pre 'balkanske pauze'.

Izbor Tajlanda kao nove startne tačke pokazao se kao dobar jer sam znala šta me tamo čeka, budući da sam ranije provela tri meseca vozeći po istoku i severu te zemlje. Volela sam Tajlanđane, njihovu ljubaznost i spremnost da pomognu drugome, njihovu uređenu i veoma bezbednu državu, kao i sve one prednosti koje verovatno primećuje samo cikloputnik: tuševe na besprekorno čistim benzinskim stanicama, besplatnu internet konekciju u kafeima Amazon koji se nalaze u sklopu njih, lanac prodavnica seven-ileven sa bogatom ponudom zapadnih proizvoda, poput hleba i nes kafe bez kojih nikako ne mogu, slobodu da se kampuje bilo gde. Od prvog ulaska u Tajland ponavljala sam da je ta zemlja idealna za nomade.

*

* Od februara mirujem, živeći kao sav normalan svet. Kuća--škola – to je uglavnom moja maršruta. Imam dovoljno vremena da svakog dana odem makar do obližnjeg jezera, bilo da bih džogirala, bilo da bih se veoma strmim putem uspenjala biciklom do stupe na vrhu. Imam i sportske terene u sklopu kampusa u kome živim, sa profesionalnom stazom za trčanje, sa košarkaškim i odbojkaškim terenima... Rečju, postoje svi uslovi da održavam kondiciju. Osim što me mrzi.

juce je bila 28. godisnjica ubistva Dzona Lenona

ovo je fotografija koju je poslala Joko Ono Boing Boingu sa molbom da na ovom sajtu

http://imaginepeace.com/news/archives/4313

posaljemo svoje secanje na njega, stavila sam link u mom komentaru na njihovom sajtu