ZNAO SAM!!! Nemci objavili u Nju Inglad medicinskom žurnalu najnovije istraživanje o sisama i zdravlju i kaže da je gledanje u ženske sise 10 minuta zdravije nego odlazak na trening.

Doktor Vaterbi tvrdi da je “10 minuta gledanja u lepe velike grudi isto, ako ne i bolje, nego 30 minuta aerobnog treninga”.

 

 Odavno sam obećao Bol  da ću napisati  priču o Checkpont Charlie.

Za mladje blogere vreme o kome pišem je verovatno praistorija.

Vreme dogadjanja: novembar - decembar 1962.

Bio sam u to vreme u bendu koji je svirao po američkim armijskim klubovima. Bilo ih je tri vrste: EM /vojnički/, NCO /podoficirski/ i oficirski. U Zapadnoj Nemačkoj ih je u to vreme bilo veoma mnogo. Svaka veća kasarna ih je imala sem oficirskih, kojih je bilo malo.

Na angažman u Berlin smo stigli posle samo dva meseca svirki po klubovima u Nemačkoj.

 

Po najnovijoj mapi rizika za ulaganje, Srbija je svrstava u poslednju, najrizičniju grupu zemalja. Odlika ovih nesretnih 80 zemalja je da su "strukturno vrlo slabe i imaju neefikasne legislative i/ili trenutne ili predstojeće krize likvidnosti, ozbiljne nedostatke u poslovnom okruženju i/ili sadašnju ili veoma očekivanu političku nestabilnost. Nemaju kapacitete da odgovore na ekonomske krize". 

Da ne redjam sada one "ququstanove" i druge zemlje od kojih se očekuje da su u ovoj grupi (obeležene crvenim na mapi), pomenuo bih samo da su od nas bolju ocenu sigurnosti ulaganja dobile čak i zemlje kao što su Butan, Papua Nova Gvineja, Lesoto, Svazilend, Tanzanija, Mozambik, Gabon, Burkina Faso, Kamerun, Botsvana, Senegal, Alžir, Libija, Egipat, Liban Jordan, Dominikanska Republika, Honduras, Jamajka, Gvatemala, El Salvador, Kosta Rika, Panama, Kolumbija, Peru, Paragvaj, Urugvaj... 

Razgovor uz večeru u stanu porodice Markov, u Temišvaru, 28. decembra 2009. godine

Mi Markovi smo iz Dinjaša, sela na 25 kilometara od Temišvara. Tu je nekoliko generacija moje porodice, mada potičemo iz Srbije. Deda po majci mi je bio dobrostojeći čovek, ali je onda sve izgubio. I, zbog sramote, otišli su svi na daleko. On se uputio u Ameriku i tamo dirinčio da nakupi novac i povrati porodični ponos. Baba je sedam puta prelazila Antlantik brodom i vraćala se sa uštedjevinom. Tako smo i nakupovali dovoljno zemlje ovde, na obali Begeja i trajno ostali tu.

U povodu obeležavanja Dana Mladosti, NVO BuBe poziva sadašnje i kandidate za članstvo da se okupe na proslavi u Klubu ljubitelja radnih akcija "Korčagin", Ćirila i Metodija 2a.

Islandska kuhinja je najpre poznata po svežoj ribi i jagnjetini. U oba slučaja, kvalitet je više nego vrhunski. Najpre, vode oko ostrva su prepune razne ribe a ribolov je vekovima bio osnovno zanimanje divljih vikinga sa krajnjeg severozapada Evrope. Godinama pre ekonomske krize, kvote za ulovljenu ribu su bile osnovni kamen spoticanja ulaska Islanda u Evropsku Uniju. Ribari se i danas svakodnevno otiskuju na more, a obilan ulov garantuje da je riba koju će vam servirati malte ne doneta sa broda. Osim ako je ne želite dimljenu ili usoljenu, što je takodje dobra ideja. Sa druge strane, kako na Islandu nema divljih životinja (sem polarne lisice koja nije mnogo opasna), ovce slobodno pasu, i to po ceo dan i noć u toku letnjeg perioda zbog celodnevnog svetla. Kada se tome doda da su vazduh i hrana izuzetno čisti (OK, sem kada ostrvo malo zapraši poneki vulkan), jagnjetina je na glasu kao najbolja na svetu. No, nemojte se iznenaditi kad vidite da je jedno od uobičajenih jela u restoranima brze hrane pola jagnjeće glave. Kuhinja Islanda skriva još mnogo sličnih iznenadjenja. Kao i u nas, sve od životinje se koristi. Otuda i neki čudni specijaliteti koje vam predstavljam.

Jedna subota. Cela nedelja u žurbi i poslu. Naredna obećava još više.

Noć pre stigao kod drugara Raše, u Francusku. Kuća iz 1820. godine, renovira je ciglu po ciglu već 20 godina.

Jutro, pun ranac papira i posla koje bih voleo da odradim ne bi li se izborio sa životom.

Gazdarica Seka stavlja lonče. Odlazim na terasu, sa pogledom na Visoku Savoju. I onda...

 

Dragi blogeri i još draže blogerke,

U moru ozbiljne politike koje nas svojim treš talasima zapljuskuje ovih dana najveći utopljenik bio je i ostao smisao za humor. Ovdašnji političari napraviše atmosferu kao da je neka velika, kolektivna sa'rana u pitanju, a ne formiranje koalicija koje em ne traju vo vjek i vjekov, em ih mogu zameniti drugi kad se najmanje nadamo -- takva je anarhična priroda demokratije i na tome joj velika hvala.

Stoga, da malo razvedrimo, jer život ne može da čeka, a život se ne iscrpljuje u političkom, kao što se ni političko ne iscrljuje u stranačkom. Došlo lepo vreme, valja šetati -- kažu da je zdravo! -- družiti se uz šah il' na pikniku kakvom, čitatli lagana štiva a la Vesna Radusinović, uživati u najvećoj kič manifestaciji pop-kulture Eurosongu. I divota od života!

Ne znam kome će se carstvu prikloniti Dačić i dal' je doterao cara do duvara sa Koštunicom i da li će se popušiti nargile večnog mira u slavu koalicionog sporazuma (a ne Vučelin tompus!); nisam siguran da li je uvek seksipilni Srećko Šekeljić nabacio efiksanu kletvu kao nepozvana vila Grdana na Vučićevoj konferenciji za štampu i da li će se ovom pod dejstvom moćnih mađija izmaći gradonačelnička fotelja; ne mogu da tvrdim da je kampanja pod sloganom "Širi dalje" poziv na seksualni razvrat (ali podržavam ako jeste, kao i upotrebu dobro podmazanog kondoma!); i na kraju sumnjam da je Tadić revolucionar, sem u domenu matematike, jer tvrdi da je 102 + 13 + manjine veće od 126, pa ćemo možda dobiti novu algebarsku operaciju poznatiju kao "predsedničko sabiranje", originalni domaći doprinos razvoju "kraljice nauka".

No, ono u šta sam siguran jeste da su, posredstvom talasa renomirane medijske kuće Radio Šabac, mnogi ovih dana poslali muzičke čestitke, komentarišući rezultate izbora. Pa da vidimo šta je ko kome poručio, poželeo i poklonio!

moj mlađi sin je otišao danas u milano
da se takmiči na evropskom prvenstu u irskom plesu.
nikad niko iz srbije se nije takmičio na tom nivou.

Investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zainteresovani su za izgradnju luksuznog hotela na mestu gde se nalazi urušena zgrada Generalštaba u Beogradu, saznaje Novi magazin.

Prema nezvaničnim saznanjima, Arapi žele da na toj lokaciji sagrade najluksuzniji hotel u Evropi.

Ideju o izgradnji hotela pomenuo je šeik Abu Dabija Muhamed bin Zajed prilikom nedavne posete Beogradu, rečeno je Novom magazinu.

Investitori inače do sada nisu bili zainteresovani za kupovinu zgrade Generalštaba jer taj objekat ima status spomenika kulture i ne sme mu se menjati prvobitni izgled.

Ovo zdanje u samom centru Beograda, bombardovano u proleće 1999. godine, svojevremeno je bilo procenjeno na  oko 45 miliona evra jer zauzima ukupnu površinu nešto veću od 30.000 kvadratnih metara.

Status spomenika kulture, čime bi se istovremeno ukinula klauzula o zadržavanju prvobitnog izgleda, moguće je promeniti. Direkcija za imovinu bi trebalo da podnese zvaničan zahtev Zavodu za zaštitu spomenika.

Izvor:  nedeljnk “Novi magazin”, via B 92 .net (BIZ)

Ako zaista do pomenutog zvaniičnog zahteva dođe, biće interesantno videti kako će gradski i republički Zavodi za zaštitu spomenika i kulturnih dobara od nacionalnog značaja da promene svoju odluku o zaštiti Genetalštaba ustanovljenoj od strane Republike Srbije 2006 godine i koje će argumente tom prilikom izneti. Stručna, moralna i etička vratolomija naniže sledi svakako na štetu arhitekture i kulture ukoliko se ne dogodi čudo te Zavod odbaci eventualni zahtev Direkcije za imovinu.

Ovo je priča sa srećnim krajem. Elem, radeci na jednom projektu, upoznam Jasnu i Luku. Jasna je mama, Luka je dečaćić. I počnemo da se družimo u raznim prilikama. Jednom smo tako sedele na klupi u Studentskom parku. Jasna i ja. Luka se ljuljao na ljuljašci. Pored nas je sedela neka baba. Kada joj je dojadilo da sluša šta pričamo, baba ustane da krene. U tom času Luka sleti

by Dr GoranChe

U literaturi se mogu naći sledeći nazivi za ovo čudesno jelo: pihtije, piktije i pitije. Što se Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske tiče, sva tri naziva su ravnopravna i mogu se koristiti, a da se ne vređa književni jezik.

 

Moglo bi i "diplomirani blogeri", ukoliko preferirate studije istorije, novinarstva ili političkih nauka. A, opet, možda "blogeri umetnici" i "teoretičari blogeri", ako su vam fakulteti umetnosti više prirasli srcu. Na kraju, sve to nije toliko ni bitno, pošto izgleda da baš svi putevi koje prelaze novopečene struke na ovaj ili onaj način umeju da budu prilično trnoviti. Mislim, to kako od podviga nekolicine entuzijasta vremenom postaju nešto što se izučava na različitim nivoima školovanja, počev od onih nižih, preko srednjih, pa sve do viših i visokih.