Večeras neka vatre se pale

          večeras neka dođu svi

          mi igramo super-finale

          zato mila dođi i ti...

...odzvanjalo je u glavi desetogodišnjeg dečaka, tek pristiglog u Glavni grad u svrhu ekskurzije, dok je gledao po prvi put reku ljudi sa zastavama  obožavanog kluba.To je bilo to.Njegova simpatija je sedela iza njega, njegov tim je igrao prvo finale kupa UEFA.Ništa mu više nije trebalo u životu.Da je mogao, zamenio bi svoj tek započeti život za postignuti gol te večeri i za poljubac svoje prve ljubavi.

...pa da politička stranka mora da pređe sa oca na ćerku!

Letnja vreva je na vrhuncu. Ovako teško vreme nikako ne pogoduje onima koji su hronično politički nervozni. Na konferenciji za štampu, Vučić Aleksandar je prorekao veoma teške nastupajuće mesece na našem malom srpskom prostoru. Objavio je da njegovi i njegovog Tome politički protivnici ne znaju da se nose sa svetskom ekonomskom krizom. I, veli Vučić, propašće Srbija, ako se vlast ne poveri nekome ko se već dokazao na činjenju dobra istoj toj Srbiji. Zato, kaže on - vanredni izbori što pre!

Pravda za Urosha

Pravda za Acu Tomića

Pravda za Ulemeka

Pravda za Ražnatovićku

Postoji najava da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal moglo da pokrene novu istragu o odgovornima za pogibiju 16 radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju NATO 1999. godine. Nevezano za samu istragu i detalje događaja, želim da kažem i nešto što sve vreme ide paralelno sa slučajem. Naime, znam da mnogi pojedinci na ovaj ili onaj način, uz obavezno žaljenje samih žrtava, zadržavaju stav da je i to stradanje radnika RTS deo jedne ipak velike odbrane zemlje, i nužnost kakva se u ratovima ne može izbeći. Naravno, to nije sasvim nevezano za sam eventualni ponovni proces i istragu, jer, što je više onih koji tako misle, ili u rezervi drže i taj stav, to će teže ići traženje odgovora na pitanje “Zašto” . Stoga, kao mali prilog, ovaj tekst.

Komandant Drugog bataljona Desetog puka, major Dragutin Gavrilović izdao je 8. oktobra 1915. godine zapovest braniocima Beograda: “Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu

FIFA odlučila da Kosovo može da igra prijateljske fudbalske utakmice. 

Da li treba poslati poruku da Srbija nema ništa protiv da Kosovo ima svoju fudbalsku reprezentaciju i da igra svoje utakmice, prijateljske, ali i zvanične? Kao Irci, Škoti...

Eto, da se time između Srba i Albanaca postigne makar jedan „mali fudbalski detant“, ako ga već nema na drugim poljima. Ma, drugačiji je slučaj kod Iraca i Škota, usledilo bi verovatno objašnjenje, jer u našem kontekstu ovo sa kosovskom reprezentacijom je dalje podrivanje ustavnog poretka i celovitosti države Srbije...itd, u već poznatom stilu.

A možda... možda ipak ne bi bilo sasvim štetno ako bi Srbija uputila signal odobrenja

Pokušavam da pustim “da stvari teku a ja da se držim iznad njih“ ali mi ne ide. Neke stvari mi prosto vređaju inteligenciju, zdrav razum i još štošta pa ne mogu da ćutim. Ovaj članak mi je privukao pažnju pa sam pomislio da je dotični ministar krenuo da se informiše na mom blogu. Ja sam pisao na dotičnu

“Kupujte kod nas da bi ste zaradili!”

Zarada u ovoj reklamnoj poruci ima smisla samo ukoliko je kupovina obavezna stvar.  Naravno, logicnije bi mozda bilo reci: kupujte kod nas da bi ste ustedeli, ali glagol stediti je za potrosacko drustvo prava anatema.

Nema goreg kad covjek nema od cega ustediti, ili nema od cega da kupi osnovne namirnice, ali da li je sva sreca danasnjice stala u rijec “shopping”.  Za ekonomiste dvojbe nema. Potrosacko drustvo je produkt, ali i neophodnost globalne ekonomije.

O tome kako je sve pocelo tj. odakle je krenulo, postoji li ozbiljna alternativa  potrosackom drustvu, iz svog ugla, pise

Drug Clan

Ово је моја улица, јутрос око пола осам(могла сам и да избегнем ову уличну светиљку, да просте ваша светла лица, не замерите)

Моја пролећна леја са нарцисима и зумбулима, под снегом

Ne znam da li je pre mene neko pisao o ovom projektu u pravom smislu te reči, nezavisnog filmmakera Nine Paley, koja je napravila veoma zanimljivu i satiričnu muzičku verziju indijskog epa Ramajana. Film nema dijaloga, ona je koristila samo muziku i to oličenu u glasu bluz pevačice iz 1920-ih Anette Hanshow.

Njeni ljupko stilizovani likovi podsećaju na vreme Betty Boop, a u jednom delu filma fontains of rakshasa blood, podsećaju na Kill Bill. Tako eklektično ! Zamislite nekog barda u literaturi, recimo Šekspira, napravljenog u hip hop, ili nekom drugom daleko od njega fazonu.

Da li je život šahovska tabla? Četvorougaoni i crno-beli? Nastanjen figurama koje su crne ili bele?

Ako  tako razmišljaš trebalo bi da promeniš naočare ili način razmišljanja.

Svet nije crno-beo. Ljudi, ideje, dela su retko crna ili bela već u svim nijansama sivog i u bojama između crne i bele u celom spektru. Često je udobno i lagodno podeliti sve na crno i belo, jer tako sve bude mnogo razumljivije. Sami odlučujemo da su neki ljudi dobri, a neki drugi loši. Oni koji nisu sa nama, protiv nas su. U dogovoru sa samim sobom odlučimo šta je crno, a šta belo, i

                                                                          Nigdar ni bilo da nekak ne bu bilo

Prvog poskoka sam video krajem pedesetih. Lomatali smo se uskim makadamom koji je od Virpazara vodio naviše prema Rijeci Crnojevića a odatle ka Cetinju. Otac koji je vozio, odjednom je usporio a zatim i zaustavio Fiata 1100. Izađite polako i budite iza mene, rekao je. Uzbrao je jednu šipkovu granu, prelomio višak i na vrhu ostavio male raklje. Polako je krenuo ispred kola i tada smo videli vireći iza njega, zmiju šarenih leđa koja je sporo vijugajući  puzala sredinom druma. Otac joj se približio, rakljom joj pritisao vrat, sagao se, uhvatio je palcem i kažiprstom

Gost autor: Pokojni književni kritičar D.J., Predsednik saveta Izdavačke kuće KLJ.

D.J.: Podignutih gustih obrva, rendasto naboranog čela, pogleda usmerenog u unutrašnjost sopstvenih mentalija, kuckajući olovkom po stolu, ćuteći, praveći dramsku pauzu koja se otegla, pred unezverenim očima ostalih članova saveta, najzad progovori: Pažljivo sam slušao vaša izlaganja u vezi izdavanja, štampanja

Datum i godinu njegovog rođenja razvejaše vetrovi vremena uz enormnu pomoć ljudi  nesklonih mu. Datum i godina njegove smrti, takođe su nepoznati. Bilo je i ima onih koji tvrde da se nije ni rodio a opet drugi vele da nije ni umro. Hrišćanske crkve, posebice katolička i pravoslavna, tokom svoje duge istorije proglašavahu ga svecem nad svecima a onda se, niko ne zna zašto, dešavalo da padne u zaborav koji je umeo da potraje i dvestotinak godina.

Mnogi ga narodi svojatahu. Jevreji tvrđahu da mu