posvećeno alseloneu :)

 Mike Mentzer 

 Htjeli biste  malo od svog dnevnog vremena da odvojite za vježbanje, da popravite svoj fizički izgled, body performanse, sveukupno stanje, međutim - nemate vremena, prebukirani ste dnevnim obavezama, u hroničnom ste cajtnotu i jedva čekate da se kući opružite na kauču, zablenete u tv, sjednete off duty za kompom i odlutate na svoje omiljene web adrese (cijenim da je i ova jedna od njih), ili sa ekipom odete na pivo.

A imate li bar 15 minuta viška,  odnekud iskliznutih sa rasporeda vaših dnevnih rutina? Ako je odgovor pozitivan onda imam šta da vam preporučim, a ako nije, svejedno pročitajte blog, pa vas možda on izinspiriše da se potrudite da izbunarite odnekud taj kvarat od ure.

 gošća autorka: riply

Mikeleov tekst o strini mu Stojki je bio inspiracija da u dahu izlijem priču o mojoj babi i sačuvam je od zaborava u nevidljivoj ženskoj istoriji Crne Gore.

Jovana je rođena neđe u poslednjoj deceniji 19. Vijeka. Ne zna se tačna godina, a njena djeca su govorila da baba dodatno krije godine jer je bila starija od đeda. Bila je potpuno plave kose I plavih očiju, pa su je zvali Bela, mliječnog tena koje sunce nikada nije vidjelo, niska i zdepasta. Podigao je stric koji je bio bez djece, tako da je, koliko je to bilo moguće u okvirima tog vremena, bila mažena i pažena kao djevojčica.

Spot britanskog benda Spring King, sniman u Herceg Novom i Boki, konačno je ugledao svjetlost dana (i Youtube-a)

”Riječ je o jednoj socijalno angažovanoj priči. O lokalnim momcima koji sanjaju neki bolji život, neki daleki svijet, neki glamur koji im je trenutno nedostupan i koji žele da osjete. U tom svom fantaziranju dolaze na ideju da ukradu jahtu i da oprobaju sreću i otisnu se ka svojim snovima” – objasnio je  producent benda, Renato Renierra, koga smo prije dvadesetak dana zatekli na Škveru.

Spot je sniman u brodogradilištu u Bijeloj i na nekoliko hercegnovskih lokacija, kao i u unutrašnjosti Boke i Porto Montenegru.

‘Kada samo došli u brodogradilište, prvo mi je jedan inžinjer onako u neobaveznom razgovoru dočarao da je ta firma u stečaju i ispričao cijelu priču oko poslovanja. Kada smo izašli iz njegove kancelarije i krenuli da gledamo lokacije za snimanje prišli su nam radnici u radnim odjelima i ponudili kolače. To je bilo neprocjenjivo, to je momenat koji me nevjerovatno dojmio, jer sam samo prije pet minuta čuo kako nemaju posla i ko zna da li su i kada primili platu, a oni nas nude kolačima. Neprocjenjivo”, prepričava Ranierra svoje iskustvo sa snimanja  i kaže da tako nešto nije nigdje drugo doživio.

preneseno sa - herceg novi. cool

Primetili ste sigurno, dragi Voždovčani, da ste već mesecima, čini se kao godinama, pored onog dosadnog Kosova, 'vatanja Ratka Mladiča te ulaska u EU - vi i vaš dragi Voždovac, onaj ključni faktor stabilnosti vaše drage države koja, opet, pa ne može da opstane bez vaše drage vladajuće koalicije. Ako sada zakažete, Voždovčani - velika će se nesreća sručiti na vas i vaš Voždovac i, naravano, na vašu dragu državu. Ko zna šta će se desiti ako zakažete, ako ne izadjete na izbore, uprkos svim molbama,

 Pre neki dan, napisao moj drug Ninoslav Ranđelović: 

Ljudi dragi, psiholog sam i donekle sam svestan toga da sam covek plasljiv,  samoljubiv i sklon uzivanju svakojakih pogodnosti i pocasti koje idu sa mojim radnim mestom. Ipak, znam da sam dobar covek i dobar drug ovim momcicima iz moga kabineta i iz moje stranke. Eto, u poslednjih nekoliko godina, iz budžeta republike Srbije veliki je novac završio na računima nekoliko marketinških kompanija u vlasništvu tih mojih momcica. Ako bas zelite da saznate tacnu cifru bila bi potrebna istraga UBOPOK-a i tužilaštva,

(ili kako ja uvek kukam kad negde treba da idem a onda mi bude drago što sam bila)

Kao i svako ko je odrastao na severnoj hemisferi, u području kontinetalne klime, imala sam jasnu predstavu o godišnjim dobima i praznicima vezanim za njih.

Uskrs pada u proleće, Božić i Nova godina su u zimu, naša porodična slava je u jesen, a moj rođendan u leto.

Prosto i jednostavno.

A onda smo otišli na onu drugu polovinu zemljine kugle.

Uthixo akusikelele! 

Početkom februara, kad je zima još u toku,  ima manje seoskih poslova a do posta ima još podosta, ima jedan blagdan koji bi trebalo da je mnogo poznatiji nego što jeste, a prethodi prazniku Sretenja. 14. februara je Sv. mučenik Trifun, u vinorodnim krajevima Šumadije, Pomoravlja i zapadne Bugarske još od 16. veka poznat kao zaštitnik i slava vinogradara i gostioničara. To je dan kada se prvi put obrezuje loza, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika. U nekim selima Srbije slavi se i kao zavetina, jer se smatra da Sv. Trifun štiti sela od grada i poplave, odnosno da je čuvar useva od raznih štetočina.

Iz raznih razloga, mesecima nisam postavila nijedan blog, ali nameravam da to nadoknadim, pošto se u međuvremenu sabralo mnogo novih utisaka i događaja. Planiram da napišem nekoliko tekstova u kojima ću stići do sadašnjeg trenutka, a onda nadalje opet sinhronizovano putovati i pisati o tome :)

Prvi blog govori o tome kako sam došla baš u Hanoj i kod koga sam se tu smestila, kao i o mojim početnim utiscima o Hanojcima/Vijetnamcima i upoznavanju stvarnog života u već osamdeset godina dugom komunističkom režimu... 

Kada je na Olimpijskim igrama u Stockholmu, 1912.godine, švedski kralj Gustav V, uručivao zlatnu medalju američkom desetobojcu Jim Thorpu, izgovorio je reči koje možda najbolje oslikavaju vrednost pobede u ovoj neverovatno teškoj i zahtevnoj atletskoj disciplini:

“You, sir, are the greatest athlete.”

                                             ZVUCI TIŠINE

                                                       IV

Uzela sam bolovanje. Sve što sam radila je spavala i mislila o njemu. Kačila sam se za sećanje na život među jastucima na njegovom kauču. Svakodnevni život koji smo nekad imali, osećaj doma, koji mi se nikada nije desio ni pre ni posle na taj način. Pesme o tišini koje odlaze u fade. Gonjena jebenim genima o samoodržanju morala sam da budem sebična. Da ne kažem glupa, ispala sam neuka.

 Strast i netrpeljivost, dođu i prođu. Nekada potraju duže. Mnogi glumci igraju u takvoj predstavi, samovoljno. 

Da li da budem kao oni ili da budem sama? 

Drugačiji ugao posmatranja bi učinio da progledam.

Krajem devedesetih Meri se intenzivno družila sa mnogo strankinja koje su bile udate ovde. Jedna od njih  bila je Frančeska. Rođena u Londonu u porodici  intelektualaca. I sama je bila veoma dobro obrazovana. Kad bi govorila, naravno na engleskom, imala je tako dobru dikciju da je bilo zadovoljstvo slušati je. Često sam u šali tvrdio da govori bolji engleski nego princ Čarls. Živela je u Pančevu sa našim drugom Gojkom i sinom Lukom, koji je imao četiri ili pet godina. Neposredno pred bombardovanje javio se Frančeskin tata telefonom: “Slušaj Frančeska, skupite stvari i dođite odmah za London.  Ameri će izgleda stvarno da bombarduju“.