ZAREZOJA

Poslednjih desetak godina najstrastvenije čestitke za razne crkvene praznike dobijamo od bivših oficira.

Zadnje vreme doslo, kada nam oficiri predju u strastvene romanticare?

Zadnje vreme doslo, kada nam oficiri predju u strastvene romanticare?

Ama, nisam baš mislila na tu vrstu strastvenosti, naročito ne na romantiku. Više na ovako nešto.
Ko da su spremani na Bogosloviji

zilikaka

Zadnje vreme doslo, kada nam oficiri predju u strastvene romanticare?

Ama, nisam baš mislila na tu vrstu strastvenosti, naročito ne na romantiku. Više na ovako nešto.
Ko da su spremani na Bogosloviji

A ja da čestitam svim zaljubljenima! Moja mama je ovaj praznik zvala "zarezojlo".

"zarezojlo"

Blagog pojma o tome nisam imao dok nisam otišao na selo da radim.

To i nije neki jak svetak. Sveti Trivun ( Zarezojlo, zato što se zarezuje loza ) više dođe kao muška žderačina sa pijankom. Crkveni deo je samo dobar izgovor. Slavi se ( tj.ždere ) u vinogradskoj kolibi. Nekad ponesu klopu svako svoju, nekad se domaćin isprsi za prase. Ali svako nosi svoje vino. Ako pije tuđe onda priznaje boljeg majstora; ima i toga. Gosti piju po izboru, pa kad ispiju prvo ( dakle najbolje za ovu godinu ) prelaze na drugo, pa redom. Utrenirani posle slavske sezone seljaci na Zarezojla (s)obale baš neverovatne količine. Onda peške noću do sela kući, ništa mraz. Bivalo i da zasipa sneg; nije strašno, kod kolibe drva i vina ne manjka.

. Onda peške noću do sela kući, ništa mraz. Bivalo i da zasipa sneg; nije strašno, kod kolibe drva i vina ne manjka.

Romantika !

više dođe kao muška žderačina sa pijankom

Ja već par godina odlažem odlazak kod prijatelja u Makedoniju na orezivanje loze. Upravo na način koji je ovde opisan. Šteta što je ovaj sneg - da ga nema ne bih posao ovaj komentar nego blog.

razmisljam

ehpolicajac
Bezazlen kako ga je Bog stvorio, Trifun je, usput, na povratku u selo, sve skupocene darove razdelio siromašnima i nastavio da živi kao i ranije...
Нисам знала да је ово подвучено изнад синоним за великодушност, несебичност, доброту...Мени лично употребљена реч више вуче на дијагнозу, што није лепо.

Empatia vulgaris sp.

razmisljam

ehpolicajac
Bezazlen kako ga je Bog stvorio, Trifun je, usput, na povratku u selo, sve skupocene darove razdelio siromašnima i nastavio da živi kao i ranije...

Нисам знала да је ово подвучено изнад синоним за великодушност, несебичност, доброту...
Мени лично употребљена реч више вуче на дијагнозу, што није лепо.

bezazlen?
zar je tebi dete koje je bezazleno (jer samo dete u stvarnosti ima tu vrlinu) dijagnoza?

edit:
u pravu si, bezazlenost nema nikakve direktne veze sa sinonimima za velikodušnost, nesebičnost, dobrotu, ali je ipak na neki način utkan i u te simbole...

Mene više interesuje terapija koju je primenio.
Da li se posle te terapije uvredila?

Jelica Greganović

na osnovu kojih kriterijuma je baš guščar izabran za psihoterapeuta? Da se nije Gordijana uvredila kad je sebi došla?

Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kad se, po Božjem promislu, pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogim darovima Sve to bogatstvo, mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio da čuva guske i da se moli Bogu.

expolicajac

Da sam Krkar verovatno bi raspisao konkurs za sledeći blog, ali sva sreća nisam

Да си Кркар, ти би знао одговор на постављено ти питање.

expolicajac

Да си Кркар, ти би знао одговор на постављено ти питање.

Opa Krkišin anđeo u akciji. Pa oma po cevanici. Poštujući Svetog Trifuna viknuću jako JAOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO.

INJAO EX
ovo ti nije trebalo, cek da spremim

expolicajac

Да си Кркар, ти би знао одговор на постављено ти питање.

Opa Krkišin anđeo u akciji. Pa oma po cevanici. Poštujući Svetog Trifuna viknuću jako JAOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO.

Ало, бре, Ексу, стварно се понашаш.
Да си чит'о између редова, к'о што ниси, уочио би да жаока не иде на твој рачун.
Какви анђели те спопали, анђели с тобом. А нарочито Кркарови. Не заборави да он има Гошће.
Поштујући и светог Трифуна и Светог Валентина, и задовољна што си употребио прави емотикон, уместо мелема за цеваницу:

dusanovaiivanovamama

expolicajac

Да си Кркар, ти би знао одговор на постављено ти питање.

Opa Krkišin anđeo u akciji. Pa oma po cevanici. Poštujući Svetog Trifuna viknuću jako JAOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO.

INJAO EX
ovo ti nije trebalo, cek da spremim

Их, ДИИМ, па овим не могу да га гађам. Дај нешто примереније и немој само да седиш у публиКи.
( Или, да у духу овог дана сви лепо седнемо и погрицкамо заједно понуђено послужење. )

EDIT: А ено Николић приложио и вино...

razmisljam

dusanovaiivanovamama

expolicajac

Да си Кркар, ти би знао одговор на постављено ти питање.

Opa Krkišin anđeo u akciji. Pa oma po cevanici. Poštujući Svetog Trifuna viknuću jako JAOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO.

INJAO EX
ovo ti nije trebalo, cek da spremim

Их, ДИИМ, па овим не могу да га гађам. Дај нешто примереније и немој само да седиш у публиКи.
( Или, да у духу овог дана сви лепо седнемо и погрицкамо заједно понуђено послужење. )

Si videla sta je ponudio meni? Meni? Pivo? IJU!!!

Strasno, na danasnji dan, mislim stvarno.
Uz danasnje kokice ide samo vino i to kuvano vino.

Да си Кркар, ти би знао одговор на постављено ти питање

Kad me već (i ovde) prizivate - evo vam odgovora:

Ali, po popuštenju Božjem, u devojku uđe đavo, i neprestano je mučaše veoma, bacajući je u vatru i u vodu. Zbog toga njeni roditelji mnogo tugovahu i gorko plakahu. I dovođahu najčuvenije lekare, ali joj oni ne mogoše ništa pomoći. Potom sam đavo, po naređenju Božjem, povika govoreći: Niko me odavde isterati ne može osim mladića Trifuna.

I odmah car posla po celome svetu da pronađu Trifuna. I mnoge sa tim imenom dovođahu, ali nijedan ne mogade isterati demona iz careve kćeri. Tada pronađoše u Frigiji, u selu Kampsadi, sedamnaestogodišnjeg mladića svetog Trifuna gde kraj jezera čuva guske. I povedoše ga u Rim. A kad se sveti Trifun približi Rimu, oseti đavo njegov dolazak i, nemilosrdno mučeći devojku, vikaše: Ne mogu više ovde živeti, jer se Trifun približava! Kroz tri dana stići će! Ne mogu više da podnosim! - Tako vičući, zli duh iziđe iz devojke.

Trećega dana stiže u grad sveti Trifun. I doveden u carski dvor, bi s ljubavlju primljen od cara. Jer ga poznade car prema rečima koje izgovori đavo izlazeći iz kćeri njegove: Kroz tri dana stići će! - A da bi se jače uverio da je Trifun iscelio njegovu kćer, car zamoli svetog Trifuna da im pokaže đavola da ga oni vide svojim očima. Svetitelj provede šest dana u postu i molitvi, i dobi odozgo veliku i silnu vlast nad nečistim dusima. I sedmoga dana, pri izlasku sunca, car sa Senatom dođe k blaženome, želeći da telesnim očima vide đavola.

A sveti Trifun, pun Duha Svetoga, i gledajući duhovnim očima na nevidljivog duha, reče: Tebi govorim, duše nečisti, u ime Gospoda mog Isusa Hrista, javi se na očigledan način prisutnima, i pokaži im svoj nakazni i besramni lik, i ispovedi nemoć svoju! - I tog časa se pojavi đavo pred svima u obliku crnoga psa: oči cu mu bile kao plamen, glavu je vukao po zemlji. I utšta ga svetitelj: Ko te, demone, posla ovamo da uđeš u devojku? I kako si se drznuo da uđeš u bogoliko stvorenje ti koji si sam bezobličan i nemoćan i ispunjen svake gadosti? Odgovori đavo: Poslan sam od oca mog, Satane. On je poglavar svakome zlu. On sedi u adu. On mi naredi da mučim ovu dsvojku. Opet ga upita svetitelj: I ko vam dade vlast da istupats protiv stvorenja Božjeg? A demon, i ne želeći, no primoran nevidljivom silom Božjom, kaza istinu glasno, govoreći: Mi nemamo vlasti nad onima koji znaju Boga i veruju u njegovog jedinorodnog Sina Isusa Hrista, za koga Petar i Pavle umreše ovde. Od njih mi bežimo sa strahom, sem kada nam bude dopušteno da nekoga napadnemo spolja pomoću lakih iskušenja. Oni pak koji ne veruju u Boga, i u Sina Božjeg, a hode po svima željama svojim čineći dela koja su nam prijatna, - nad njima dobijamo vlast da ih mučimo. A dela koja su nama prijatna jesu ova: idolopoklonstvo, bogohulstvo, preljube, vradžbine, zavist, ubistva, gordost. Ovakvim i sličnim delima, zahvaćeni kao mrežama, ljudi se otuđuju od Boga Tvorca svog i dobrovoljno postaju prijatelji naši, i s nama će zajedno primiti večne muke.

Čuvši to, car i oni što sa njim behu prepadoše se i užasnuše; i mnogi se tada odrekoše neznaboštva i poverovaše u Hrista. A verni se utvrdiše u veri, i proslaviše Boga. Sveti Trifun naredi demonu da ide u mesto ognjeno, u ad. I demon iščeze. A car podari svetome mnoge darove, i otpusti ga s mirom domu njegovome. No svetitelj, sve što dobi od cara razdade usput siromasima. I došavši u svoju postojbinu, on upražnjavaše svoje uobičajene podvige: isceljivaše bolesnike i ugađaše Bogu svetim i neporočnim životom.

наставак


СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ТРИФУНА

После цара Гордијана зацари се Филип (4). Али и он није дуго царовао, јер би убијен од својих војника. После њега дође за цара Декије (5) мучитељ. Он диже љуто гоњење на хришћане: безброј верних поби стављајући их на разне муке, а многе плашљиве одврати од Христа и склони на идолопоклонство; свима пак својим епарсима и намесницима широм царства нареди да немилосрдно проливају крв невиних хришћана који неће да се поклоне идолима. У то време беше на Истоку епарх Аквилин. Код њега би оптужен свети Трифун: да је хришћанин, зналац лекарског заната, проходи земље и лечи болеснике, а уједно их учи да верују у Христа, и заводи многе; царске наредбе не слуша, и руга се великим боговима.

Одмах бише послани војници у Фригију да траже Трифуна. И убрзо га пронађоше. Јер се није могао сакрити светилник који гори ревношћу за Бога и светли правом вером и добрим делима. Па и сам св. Трифун, када чу да га траже, не побеже од њих у пустињу, нити се сакри у горе и гудуре земаљске, него се наоружа молитвом и крсним знамењем, и смело приступи тражиоцима, и предаде им се, и весело иђаше к епарху Аквилину, који се тада налазио у граду Никеји (6).

Када Аквилин са великом гордошћу седе на судијску столицу, окружен оружницима, управитељима, слугама и мноштвом народа, доглавник Помпијан рече му: Младић, послан из града Апамеје твојој величини, ево стоји пред светлим судом твоје власти. Епарх Аквилин рече: Нека каже своје име, и постојбину, и фортуну = судбину (7), па онда исповеди веру своју. Светитељ одговори: Име ми је Трифун, постојбина ми је село Кампсада, близу града Апамеје, а судбину ми не признајемо, нити се икада спомиње. Јер верујемо да све бива по промислу Божијем и неисказаној премудрости Његовој, а не судбином, нити током звезда, нити случајно, као што то ви верујете. Ја сам животом слободан, само Христу јединоме служим. Христос је вера моја, Христос - слава моја, и круна хвале моје. Епарх рече: Држим да до сада ниси чуо за царско наређење, да сваки човек који себе назива хришћанином и не клања се боговима, буде предат на смрт. Опамети се дакле, и напусти ту варљиву веру, да не би био у огањ бачен. Одговори свети Трифун: О, када бих се удостојио да у огњу и у свима другим мукама скончам за име Исуса Христа, Господа мог и Бога! Епарх рече: О Трифуне, саветујем ти да принесеш жртву боговима. Јер видим да си млад телом, а савршен умом, па не желим да зло погинеш! Одговори свети Трифун: Имаћу савршен ум, ако Богу мом принесем савршено вероисповедање, и као скупоцену ризницу чврсто сачувам побожну веру у Њега, и будем жртва Ономе који је мене ради принео себе на жртву. Епарх рече: Огњу ћу предати тело твоје, а душу ћу твоју подвргнути најљућим казнама. Светитељ одговори: Ти ми претиш огњем угасивим, коме је крај пепео. A ja вама неверницима претим огњем неугасивим, вечним. Отступи од сујете, и познај истинитог Бога, да се не покајеш после, када будеш запао у огањ вечни.

Аквилин се ражљути, и нареди да светога обесе о дрво и бију. Чувши то, блажени Трифун одмах скиде са себе своје хаљине, па смело и радосно предаде дивно тело своје у руке мучитељима. Они му везаше руке позади, обесише га, и стадоше бити.

И три сата би жестоко бијен, и показа мушко трпљсње: jcp нити jaукну, нити уздахну, него ћутке примашс безбројне ударце. A пoсле тог бијења рече му епарх Аквилин: Покај се, Трифунс, и одбаци своје безумље! Обећај да ћеш се поклонити боговима, јер нико не може избећи горку смрт који се противи царевом наређењу. Одговори светитељ: И ја теби кажем: Нико који се одрекне Небеског Цара, Христа, неће моћи наследити живот вечни, него ће бити послан у огањ вечни који се никада не гаси. Епарх рече: Цар небески није други до Зевс (8), син Сатурнов. Он је отац и богова и људи. Ко се њему не клања, не може жив бити. Њему треба и ти да се поклониш, да би се показао достојан овог слатког живота. Одговори светитељ: Нека твоме богу Зевсу буду слични сви који му се клањају, и сви који се надају на њега! За њега казују, да је био први врач и најбезаконији, и пагубни чаробњак, отац сваког прљавог дела и безбожја; после његове погибије људи који су следовали његовим злим делима, направише му златне и сребрне идоле, и прогласише га себи за бога, да би својој нечистоти и безакоњу имали заштиту, како се нико не би усудио да их кори за њихова гадна дела, пошто им је бог био такав. Следећи безбожним предањима и лажним баснама, ви се клањате мртвим и немим идолима. Нe марите за Бога живог, који небо утврди, земљу на водама заснова, ваздух разли; и када свакој сазданој ствари даде постојање и облик, постави над свима господара, човека, кога најпосле створи; и пошто човек би преварен од завидљиве змије, и западе у безбројна зла, сажали се Бог Логос, добровољно се оваплоти, постаде човек, и на крсту умре, и би погребен, и у трећи дан васкрсе, узнесе се на небо, и седи с десне стране Бога Оца, док Га не позна сва твар; затим ће опет доћи с неба са силом и славом великом, и свакоме дати по делима његовим. Он је Бог над боговима и Цар над царевима, и Судија живих и мртвих. А они које ви сматрате за богове, гореће у вечном огњу са свима који им се клањају.



После тога, када једном епарх Аквилин пође у лов, нареди да светог Трифуна привежу његовом коњу за peп. И то беше не мала мука за светитеља: прсти му на ногама отпадаху, не само зато што беше љут мраз а он бос, већ што га и коњске копите дохватаху и гажаху, те му се и стопала распадоше. А мученик, гледајући к Богу, и загревајући се његовом љубављу, ништа не даваше на ове патње, већ певаше речи Давидове: Утврди стопе моје на стазама својим, да не сврну кораци моји (Пс. 16, 5). И опет: Управи стопе моје по речи својој, Господе, и нека никакво безакоње не овлада мноме (Пс. 118, 133). А често понављаше и речи светог Првомученика, говорећи: Господе, не прими им ово за грех! (Д.А. 7, 60).

Вративши се касно из лова, епарх поново изведс преда се мученика, и рече му: Ваљда си сада, бедниче, већ донео мудру одлуку да принесеш жртву боговима? Или још остајеш при своме старом безумљу? Светитељ одговори: Ти си сам пун безумља и незнања, јер те је ђаво ослепио, те не можеш да познаш Творца свих и да Mу ce поклониш. A ja сам мудар, јер не отступам од истине која ме спасава. - И нареди епарх, те одведоше светога у тамницу, а сам отпутова у околину, и остаде тамо неколико дана.

А када се врати у Никеју, он опет изведе на суд светога Трифуна, и упита га: Је ли те дуго тамновање научило да се покориш царевој наредби и поклониш се боговима? Светитељ одговори: Бог мој и Господ, Исус Христос, коме служим чистим умом, поучавајући ме научи ме и утврди ме, да веру у Њега држим непроменљиво и непоколебљиво. Њему, једином истинитом Цару и Богу потчињавам се, и Њему се клањам, а гордост твоју и гордост цара твог презирем, и одбацујем оне које ви поштујете. - Тада епарх нареди слугама: Оштре клинце укуцајте му у ноге, па га тако водите по граду и бијте. Слуге то одмах урадише. И би светитељ вођен, или тачније, вучен по целоме граду и бијен; у ногама је осећао силан бол, не само од укуцаних клинаца него и од љутог мраза и снега. Јер беше тада велика зима. Па ипак, дивни страдалник, имајући Христа пред собом, и гледајући на будуће уздарје, све то поднесе с радошћу.

А када га опет доведоше епарху, удиви се мучитељ таквом трпљењу светитељевом, и упита га: Докле ћеш, Трифуне, бити глув за муке? Докле ћеш бити неосетљив за љуте патње? Светитељ одговори: Када ћеш ти познати силу Христову која у мени борави? Када ћеш престати да кушаш Духа Светога, бедниче? Зар још ниси схватио, да је свемоћ Христова непобедива? - На то се мучитељ разгневи, и нареди да му руке вежу наопачке. И пошто га обесише о дрво, гвожђем га бездушно бише, па му затим свећама слабине палише. И док мучитељеве слуге то са великом ревношћу чињаху, мученика изненада обасја светлост с неба, и диван венац спусти се на главу његову. Када то мучитељи видеше, попадаше од страха. А свети Трифун, осетивши помоћ која му дође с неба, испуни се радости и весеља, и говораше: Благодарим Ти, Господе, што ме ниси оставио да без помоћи будем у рукама непријатеља мојих, него си заклонио главу моју у дан борбе, и дао ми прибежиште спасења, и примила ме десница Твоја. И сада Ти се молим, Господе: буди свагда са мном, утврђујући ме и штитећи ме! И удостоји ме да несметано довршим подвиг овај, еда бих се удостојио добити венац правде са свима светима који су заволели свето име Твоје, јер си Ти прослављен вавек, амин.

После тога мучитељ опет изведе преда се светитеља, само без окова. И ласкаво му стаде говорити: Трифуне, принеси жртву великоме Зевсу, и поклони се царевом лику, и ја ћу те отпустити с почастнма и даровима. А свети Трифун, осмехнувши се, рече: Ја самог цара презрех, и безумне наредбе његове попљувах, па зар да се бездушном лику његовом поклоним? Нe било тога! Што се пак тиче Зевса и других лажних богова твојих, питај међу вама оне које сматрате за мудре, какве све басне измишљају око њих, трудећи се да покрију њихова гадна дела. Са тих разлога они им и имена променише, називајући Зевса небом, Јунону (9) ваздухом, Цереру (10) земљом, Нептуна (11) морем, Аполона (12) сунцем, Дијану (13) месецом. Ти исти баснотворци ваши дадоше имена богова ваших обичајима и страстима људским, називајући гнев и рат Марсом (14), блудну похоту Венером (15). И тако, напустивши Бога и Творца свију, безумно напунисте васељену идолима, и претпостависте твар Творцу. Па не само што ви сами, отпавши од здравога разума и од правога пута, стрмоглавце срљате у душегубну провалију, него се трудите да и нас са собом повучете, како бисмо и ми постали учесници ваше пропасти и погибије. Али, нећете успети, варалице! Јер нећете моћи с правога пута скренути и к идолима вашим склонити оне који се истински надају у Бога јаког и живог.

Чувши то, Аквилин се удиви таквим речима његовим. Али се и жестоко разјари, те нареди да свирепо бију мученика. И би светитељ дуго и немилосрдно бијен по целоме телу. А када мучитељ виде да тај непоколебљиви стуб не може покренути, и од вере Христове одвратити, донесе овакву пресуду: Трифуну Апамијском да се отсече глава, пошто се противи царској наредби, и није хтео да принесе жртве боговима, иако је био стављен на велике муке.

И одмах га дохватише војници, и одведоше ван града на место посечења. А свети мученик, окренувши се Истоку, помоли се Богу говорећи: Господе Боже богова и Царе царева, Светији од свих светих! Благодарим Ти што си ме удостојио да без сметње довршим овај подвиг. И сада се молим Теби: Нека се не косне мене нечастива лоповска рука невидљивог непријатеља, и нека ме не одвуче у дубину погибли, него ме помоћу светих Анђела Твојих уведи у мила насеља, и начини ме наследником царства Твог жуђеног! Прими у миру душу моју, и све који буду спомињали мене слугу Твога, и у спомен мој буду Ти приносили свете жртве, услиши са висине светиње Твоје, и погледај на њих из светог обиталишта Свог, дајући им обилне и непролазне дарове, јер си једини добар и издашан давалац вавек, амин.

Док се светитељ тако молио, и пре но што је посечен био, Господ прими свету душу његову у руке Своје. To би 250 године. Тело пак његово остаде мртво на земљи. А браћа из Никеје, помазавши мирисима чесно тело његово и увивши га у чисте плаштанице, хтедоше да га сахране у Никеји, да буде заштита граду њиховом. Али светитељ им се јави у виђењу и нареди им да мошти његове пренесу у село Кампсаду, где се родио. И они поступише по његовом наређењу.

Тако свети Трифун, од младости Богу посвећен, пошто многе људе приведе Христу, и безбројне болеснике исцели, и пошто велике муке поднесе за Истину, би увенчан непролазним венцем од Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, коме слава вавек, амин.

Из "Житија светих за фебруар", Свети Јустин Ћелијски

НАПОМЕНЕ:
1. Фригија - једна од великих области Мале Азије. Апамеја - најважнији град Фригије, са живом трговином.

2. Великии Минеи-Четiи (Велика, Опширна Житија) састављени су московским митрополитом Макаријем у шеснаестом столећу. Осим житија светих ту се налазе све књиге Светога Писма, мноштво поука и разних састава духовне садржине. На основу тих Макаријевих Опширних житија свети Димитрије Ростовски саставио је Житија светих (Минея-Четыя). Видети о томе опширније у Предговору "Житија Светих" за јануар.

3. Гордијан царовао од 238 до 244 године.

4. Филип царовао од 244 до 249 године.

5. Декије царовао од 249 до 251 године.

6. Никеја - у старини богат и напредан град малоазијске области Витиније; сада Исник - мали и бедни градић. У Никеји су одржана два Васељенска Сабора: први и седми.

7. Фортуна (латински: fortuna) - богиња судбине и среће код Римљана.

8. Зевс или Јупитер - грчкоримски бог, сматран од многобожаца за господара неба и земље, и за оца свих богова и људи.

9. Хера или Јунона сматрана од древних Грка и Римљана за сестру и жену Зевсову; најпоштованија међу богињама; сматрана богињом земље, покровитељком брака и порођаја.

10. Деметра или Церера - грчка и римска богиња земље и плодности.

11. Посејдон или Нептун сматран Зевсовим братом и потпуним господарем мора, река и свих извора и вода.

12. Феб или Аполон - бог сунца и умне просвете, чувар закона; један од најомиљенијих богова код старих Грка и Римљана.

13. Артемида или Дијана - богиња месеца, нарочито поштована; изображавана као дивна, светла девојка - ловац.

14. Ареј или Марс - грчкоримски бог рата.

15. Афродита или Венера - грчкоримска богиња лепоте и љубави; празници њени провођени у крајњој разузданости и разврату.

Ja se izvinjavam...mož'te mi dodati kokice, moliću...

devetog dana stvori Bog likom na sebe BlogoČoveka i dade mu ime KRKAR

Hvala Bogu

nikvet pn

Preterasmo Zarezojla.

Sad je na redu Bekrijska slava. To je po Beloj nedelji ( zadnji mrsni dan ) ponedeljak kada počinje uskršnji post; Čisti ponedeonik takozvani. Ove godine 27. februar.

Bekrijska slava je totalno anticrkveni običaj. Nije na liniji pa zebem oće li Exi to znati da rastumači.

Ne brigaj, ako ne bude znao on, znace Krkar!

Ne brigaj, ako ne bude znao on, znace Krkar!

Uopšte se ne sekiram oko bekrijske slave. Meni je daleko interesantniji deveti tornik - najbaksuzniji dan u godini kad Udruženje ugursuza, baksuza i namćora u Kraljevu slavi slavu.

Ove godine pada 13. marta.

Kad-tad ću da odem!

. To je po Beloj nedelji ( zadnji mrsni dan )

Ovde u Grckoj, taj zadnji mrsni dan se obavezno rostilja, i to je danas

Pao dogovor o rostiljanju, samo nam glavni rostiljdzija jutros otputovao u Istanbul na neki seminar- moracemo sami.

Udruženje ugursuza, baksuza i namćora

Čarapani. Carevi.

A zadnji mrsni dan kod nas biće 26.02. Bela nedelja. To kad ono deca maskirana idu od kuće do kuće rodi-baba-jare=dajte-malo-pare itakoto, a u prvi mrak se po seoskim raskršćima pale vatre. To se zove Palalije. Dečja radost nebeska. Vatra se preskače, peva i vrišti; pucnjava i petarde obavezno. Da se otera zima. Mati igumanija mi elegantno izbegla odgovor što znači da je običaj prehrišćanski.

Za zadnji mrs obrne se prase. E tu se tamo nekad davno omrklo, pa uz sovru bogami i osvanulo. Tad naišao neki crkvenjak da prekori bekrije što ne poštuju post. Oni - oprostibože, greota lepe sovre - nastave pa je tako nastala Bekrijska slava. Sa preciznim protokolom, mnogo starijim od Ugursuza.

Kad-tad ću da odem!

Ja TO ne bih menjala za bilo koju drugu zabavu na svetu .
Ne bih stavila "na cekanje".