Osvrt na 2018.

...pošli smo kućama sa tradicionalnog, jednonedeljnog, druženja MENSA Jugoslavije, iz kafea pri Malom pozorištu Duško Radović.

Youtube screenshot

Не могу да се отмем целој овој предутакмичној атмосфери. Новине се труде да пишу нешто, траже бомбастичне наслове, њима треба неки брбљиви Мухамед Али да се боље продају. И где би могли наћи више материјала него у односу два селектора. Међутим, видљиво је да они не наседају. Да ли су заиста извукли поуке из своје прошлости или се само суздржавају и радије би се чупали за косе?

Ključ unapređenja poslovne klime je u pravosuđu. Zato je nepristrasno i principijelno pravosuđe prava reforma koja će Srbiju zaista učiniti privlačnom za investiranje. To posebno važi za poslovne sporove, koji se doživljavaju kao Ahilova  peta sudskog sistema.

Ovako je otprilike glasio jedan od komentara na moj prethodni blog i samo mogu reći da konstatacija ne može biti tačnija. A naročito je to važno jer postaje prepreka bržem privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta.

Da vam dam primer jednog slučaja koji je u toku. Strana i srpska firma

nekada sam sanjao

šimpanze i sladoled,

danas sanjam krokodile

koji nose cipele od moje kože.

nekada sam sanjao

hleb i kaldrmu,

danas jedem hleb

kraj hladnog radijatora

i kroz prozor gledam

u ništavilo.

U trinaestoj mu tata rekao da” drugovi “ još postoje.

Dobro je što imam nizak pritisak pa ga ovakvi naslovi povremeno unormale jer... Korisnik sam SBB jer nemam alternativu. Moja ulica (jedna strana) na Voždovcu je pretpostavljam jedina koja je još uvek na staroj, analognoj centrali (+dvojnik) pa je ADSL nemoguć, a zvuk onog modema mislim da ne bih podneo. Isuviše podseća na vreme p.n.e (Slobe).Plaćam Internet brzinu od 2Mb/s, a nikada nije prešla 300 kb/s. Sada bezobrazno reklamiraju Turbo net od 5Mb/s, a ja želim samo ono

          karte by Kiklop

Neshto nije u redu! Ili shpil, ili krupije ili igrachi.

Shpil je obelezen, to zasigurno, star je i istroshen, listaju se uglovi, pomalo masni od znojavih

Za drugu polovinu septembra dvehiljadeprve godine imao sam zakazanu (nekoliko meseci unapred) strucnu konferenciju. Veoma sam se radovao odlasku u New York. Nikada pre nisam bio u Velikoj Jabuci. Planirali smo ostanak tako da nedelju dana imamo za privatno zezanje po Menhetnu i okolini. Celog tog leta se po kuci pevalo "start spreading the news...", bas je bilo uzbudjenje. Dobro, neko ce reci bezveze, sta se pale matori (tada ne bas toliko) ljudi na Njujork i slicno, ali je neka marsruta bila isplanirana (in no particular order):

Eh da, evo novih izbora. Sakri vino i zito i sve sto je zivo...

Elem, pobednik se vec zna, a ko ce biti drugi, treci, cetvrti... je pitanje. Nove koske za glodanje su vec bacene narodu u vidu Arapa, Radulovica, ostavki, povratka otpisanih, i ostalih tabloidnih, sizofrenih laznih tema o kojima ce se raspravljati ovih dana, dok ce se u isto vreme, podsvesno, narodni mozak muciti oko toga da li ce na ovim izborima biti za koga da se glasa, kakve su Vuciceve stvarne namere, da li se isplati nadati se i ovaj put da ce nesto da krene na bolje, ili ce se cela prica oko izbora svesti na svesni

Nisam verovala: da ne treba dirati tuge koje žele da tuguju.

Pa je moja postala veća. I ućutala.

__________________________________

bravurogeniju

Toliko lepote na izboru Ti biraš samo svoje