Početkom devedesetih, ne povratile se iz bezbroj razloga, puj, puj, puj, Beogradom je saobraćalo od pedeset do sedamdesetak krntija pod firmom, ne Krstić i sin, nego GSP. Na svakoj stanici su se stvarale saborne gužve, čekalo se i po sat vremena a kad bi se autobuska ruina, nakrivljena i bezoblična najzad dokoturala, jedino bi ti bacač plamena omogućio da se ufuraš u nju. Šipak pun koštica je samo blaga metafora spram nekoliko hiljada jedvadišućih, znojavih, bez obzira na godišnje doba, zgužvanih i tesno jedno uz drugo pribijenih, u usta, nos i oči dišućih, prdećih i smrdećih srećnica i srećnika, koji su tog dana ostvarili svoj životni cilj, biti u autobusu!

Poklanjaš mi cvet

Kao da sam pčela

Il' biljožder bedni...

Stihovi su Brane Petrovića. Smatram da su dobri za početak mini traktata o cvetu/cveću.  Brana je surovo konsekventan za razliku od:

Ovaj mirisni cvetak
koji meni si dao
predočava svršetak
našeg opojnog sna
jer polako već vene
ova ružica mala...

Sladunjavo kukumavčećeg apela

Gled'o sam vam metanije,

Kad varate Boga živa;

Gled'o sam vas, gde se pije,
Gde se jede i uživa.

Sluš'o sam vas, kad kunete
Svoje stado, svoje verne,
I kad tajni prizovete,
Licemerni, licemerne!

Gled'o sam vas — ne da nisam,
Kad razbludom usplamtite;
Gled'o sam vas, ne da nisam,
Licemerni, upamtite!

Đura Jakšić, pesma napisana oko 1877 godine

Koliko god da je OLPC bio dobra ideja, ovo je još bolja. Ne vozi Sugar, ali i ne košta više od 100$. Zauzvrat košta samo 25$ i vozi Ubuntu.

PC za 25$ ma neće moći...

Ali kako moj prijatelj, @opetnaistom mestu tvrdi na svom blogu  istina je. Radi se, naime, o projektu FLOSS entuzijasta da spreme Ubuntu da radi na minimalnom hardveru, a  potrebno je imati miš, tastaturu i monitor, kao i pristup internetu (poželnjo nikako neophodno) i svako može da seb priušti

U Velikoj Plani u Domu zdravlja kasne plate... Eh pa ništa čudno, kome nije kasnila plata u našoj Srbiji nije čovek, ali...

Ionako svima koji rade u DZ, a i uopšte u državnim jaslama ostatak građanstva zavidi na sigurnosti, malim zahtevima poslodavca, redovnim a odavno ne i skromnim zaradama. Sve u svemu kasni plata kod najpoželjnijeg poslodavca u srba.

Kad sam čuo razlog zašto se taj neobični događaj u Plani velikoj dogodio stvar je postala zanimljiva i to zanimljiva dovoljno da poželim da je podelim. Naime direktor

Pažnju mi je privukao sledeći članak, u rubrici Tehnopolis, prvo da ga linkujem Klik!

EDIT:

 Akcijom Petnice i Microsoft devel. centra u Srbiji sporni deo teksta je izbačen i sad je tekst - manje više u redu, za moj ukus previše romansiran, ali je svakako korektan. Šta je važno?

Važno je da je jedna nedoumica uklonjena i da su ova dva partnera, na čemu im u ime pokreta čestitam od srca, prepoznali bitnost ovoga o čemu pišemo i onoga

I consider myself to have been the bridge between the shotgun and the binoculars in bird watching. Before I came along, the primary way to observe birds was to shoot them and stuff them. (Roger Tory Peterson)

photo copyright © albicilla 

Ždralovi su divne ptice. Njihovo fascinantno, ritualno, plesu nalik udvaranje, prošle godine je tokom prolećne seobe u dolini Zapadne Morave posmatrao Brano Rudić. U prošlosti su se i kod nas i gnezdili, na Vlasinskoj tresavi, koja je danas sahranjena ispod voda istoimene akumulacije, a ždralovi se ovuda samo sele. Pokoji i prezimi. Imaju i znatan potencijal da privuku ekoturiste. Naravno, po srpskom zakonodavstvu svrstani su u strogo zaštićene vrste. I, naravno, Srbija ne sprovodi zakon, a ptice se nemilosrdno ubijaju.

Gost-autor: Čupavo Derište

Još jedan idealan septembarski dan pre najavljenog hladnog i kišnog perioda. Kasno je leto, ali se svakako miris jeseni već oseća. A to je jedno tužno godišnje doba. Vegetacioni period se polako završava. Iza nekada zelenih biljaka ostaju polugole grane na kojima se tek ponegde leluja poneki žuti listić. Ustala sam rano, sećam se da me je nešto probudilo tog jutra. Kada sam izašla napolje i videla jutarnju čaroliju jednog kasnog leta, odlučih da je baš taj dan idealan za moj plan.

photos copyright © ms. & mr. albicilla

Put nam pretrčava sivi šumski petlić; koji nije najdirektniji predak, ali jeste rođeni brat praoca domaće živine. Dok smo se prethodnih dana vozili ruralnim predelima centralnoindijske države Maharaštrа, po selima su trčkarale živahne, sitne smeđe kokoši – nigde onog horora od brojlerskih tovljenika kakve jedem kod kuće. Ne pamtim da sam godinama unazad jeo tako ukusnu piletinu (a ni paradajz, sitan i ima ono nešto što našim uvoznicima valjda nude zasebno, pa oni, da uštede, to nikad ne uzmu – slast).

Pre godinu dana u ovo vreme počinjao je turnir čijim osvajanjem će Novak Đoković postati tek treći igrač u istoriji koji je u istom trenutku bio šampion na sva četiri grem slema. Njegova prednost u odnosu na Endija Marija na drugom mestu liste je u tom momentu bila skoro dupla. Dosta toga se od tada promenilo.

“2050. godine niko se neće sećati tračeva o Majklu Džeksonu, ali će ljudi i dalje slušati njegovu muziku” – piše jedan fan na sajtu CNN-a. Možda ste i sami primetili da je taj proces već počeo – na vest o Džeksonovoj smrti, kod mnogih od nas je slika “Wacko Jacko-a” istog časa počela da bledi, a žalili smo za mladićem iz faze “Thriller-a” ili možda čak dečkićem iz Jackson Five. Možda smo ih, već odavno, razdvojili u svojoj glavi, kao da su u pitanju dve sasvim različite osobe.

Davno pre nego što je plastičnim operacijama pokušao da

Sjedinjene Američke Države su u porođajnim mukama. Predsednik Obama je, kao što je obećao u svojoj predizbornoj kampanji, krenuo u političku akciju za promenu jednog od najkontroverznijih i najkomplikovanijih sistema u SAD - način na koji Amerikanci osiguravaju svoje zdravlje, odnosno plaćaju za lečenje kada se razbole.

Prema sadašnjem sistemu, građani kupuju zdravstveno osiguranje od privatnih kompanija, dok država osigurava samo penzionere, invalide i hendikepirane osobe. Ali i tu postoje razna ograničenja,

     " Nedavno je  u slavističkim krugovima - kao grom iz vedra neba ! - odjeknula vest da su čuveni vukovci, akademik Ljubomir Stojanović i akademik Aleksandar Belić, postuhmno otkrili neke nepoznate činjenice o životu i radu Vuka Stefanovića Karadžića. Osim podataka da je tvorac serbske azbuke, tj. Otac, Sin i Sveti Duh serbske književnosti bio dobrovoljni davalac krvi, najveću senzaciju izazvao je podatak da se on aktivno bavio fudbalom, tačnije - da je kao centarfor vodećih evropskih klubova zapravo bio najslavniji golgeter svoje epohe! „

  U noći između subote i nedelje u Temerinu je mučki napadnuta “Devojka koja se češlja“. Noćni razbojnici, verujući samo u silu, divljački su nasrnuli na njenu lepotu, nežnost, nevinost, postojanost u vremenu i prostoru.