Onaj ko hoće da usvoji sistem vrednosti čiji je amblem bio turbo folk, neće to učiniti zbog turbo folka. Muzika je devedestih bila samo mazivo, a bez mašine mazivo nije ništa više od gomile sluzi koja neprijatno miriše.

Šta čovek da misli o tim devedesetim? Zavisi koji čovek i zavisi kojim devedesetim. Devedesete su imale mnogo slojeva. Osim toga su, kao srednjoškolska pisana vežba, imale početak, razradu i kraj. Razrada je naravno bila najveća

„...To watch apes dressed in human clothing and mimicking human manners--an old standby in films and television shows--can make some human viewers uncomfortable, writes the noted primatologist Frans de Waal. Somehow, by doing so, the apes are crossing some line in the sand, a line that speaks to issues of culture, which humans alone are presumed to have….” 

piše reviewer knjige „The Ape and the Sushi Master“ F.B.M. De Waal-a. Knjigu nisam pročitao nego su me do nje doveli Google drumovi dok sam čeprkao ne temu empatije, a pošto sam pročitao poslednje Kurzweill-ovo mišljenje o veštačkoj inteligenciji, pre neki dan, na šta me je danas podsetila vest o kineskom transu na temu nanotehnologija. 

Malo zamršeno, na prvi pogled, iako se meni sve više čini da bi “six degrees of separation”, u kom nema nešto previše ontološkog, pošto ga nema previše ni u nekonzumiranoj, prostoj separaciji, trebalo da bude zamršenije od, recimo, tri stepena separacije u kojima lako možemo da završimo budemo li previše Googlovali. 

Nekako je sve povezanije sa svim, bar se meni često čini, mnogo kraćim putevima nego što bi se reklo na prvi pogled. 

..je, naravno, “He who has the gold”.

Šta je čije zlato je, još jednom naravno, teško reći. Nekome je to novac, nekome vlast, lepota, pamet, sila, racionalni ili iracionalni princip, srećne okolnosti, vika, dreka i ostalo, i sve ovo u ovakvoj formi ili onakvoj, pojedinačno ili u mešavini.

Poštovani Blogeri, prenosim vam poruku što sam upravo dobio, bez izmena i uz dozvolu autora.

Gost autor: Prof. dr Vlado Delić

Drage koleginice i kolege,

Želeo bih da Vas obavestim da je FTN u saradnji sa Savezom slepih Srbije i preduzećem AlfaNum pokrenuo akciju koja treba da pomogne slepim i slabovidim korisnicima računara primenom novog sintetizatora govora iz teksta na srpskom jeziku i širenjem lanca obuke. Ako imate ideju ili predlog kome bi trebalo uputiti ovakav poziv (u prilogu) ili želite i sami da učestvujete u ovoj akciji, molim Vas

Bez pretenzija na analize – je ne poznajem oblast dovoljno…Samo poziv na razgovor.

Iznenađenja godine:

ČIN I

Mare je prvo pomela terasu, onda je u dubokom tanjiru izmutila jaja i stala da prži pofezne. Cvrči zejtin, trešti televizor, kad se sa crkve, odmah tu uzbrdo, oglasi zvono.

- Koji je danas datum? ... Ajme, Sveti Ante! Ajme, zaborav’la san! Moran poć ucrikvu! Šefe, ne bilo ti zapoviđeno, isfrigaj ti ovi kruv zadicu. – uvali mi tiganj u ruke, obriše šake o kecelju i odjuri.

Stojim u dimu i frigam kruh. Slušam kako pljušti voda u kupatilu, kako lupaju vrata, kako škripe krila šifonjera,  Uzmuvala se Mare, ne zna kud će pre.

Pojavila se Mare u haljini za izlaz, sitna, suva, očešljane masne kose, s naočarima i namazanim tankim usnama. Stoji ukipljena kao da treba, onako nakarminisana, da prođe estetsku kontrolu ne bi li mogla u hram Božji.

Težo je lepši od reke što protiče kroz moje selo.

Evo kako se stvari odvijaju u jednoj tipicnoj srpskoj porodici koja je imala tu "nesrecu" da su joj bracni drugovi navijacki podeljeni. On navija za CZ, a ona je poturica (gori od turcina- sto bi se reklo) posto je nekad navijala za CZ dok nije ugledala Iva Nakica.  Onda je postala ono drugo...

Ovako nas dvoje pricamo pred vazne utakmice nasih ili njihovih....razgovor je vodjen preko skajpa

[10:51:25] Aleksandar Stosic says:sta da kazem mariji za basket, sta ti mislis? (prehladjen sam, a vec sam pisao blog "Gaelic basket" -  pogledati arhivu - u kojem sam opisao iskustvo igranja

Zbog nekih ljudi i odredjenih stvari odlučio je da uradi jednu veliku stvar u svom životu.
Jednom mu je Lana, kada je već napustio Beograd, napisala u mailu da je, iako više ne živi u Beogradu, mnogo više u u tom gradu nego oni koji su tu ostali. Mislila je na njegovo pisanje i neku vrstu internog aktivizma kojim je bio prisutan tu, bez ikakve lične koristi osim satisfakcije koju je imao jer radi ono što želi.

Ivan ga je jednog prolećnog dana s kraja devedesetih, dok su sedeli u Zlatnom opanku, iz vedra neba presekao pogledam i sasvim ozbiljnim glasom rekao:"Da tebe

We shall force the United States to spend itself into destruction!

- no, that was actually Lenin.

- I always get confused between those two!? 

-  which of them has a beard? Marx or Lenin?

- both. 

- I mean little beard ... 

Direktor Javnog preduzeća "Aerodrom Niš" Vladica Đurđanović smenjen je na sednici gradskog veća.

izvor b92

Nislije, nema predaje! Ne dajte da vam lokalna bagra kroji sudbinu.

Taj aerodrom je ponos vaseg grada i prozor u svet.

Borite se! 

Pred svake izbore narodu je obećavano da će mu biti bolje a bivalo je sve gore.Tokom ove  predizbornoj kampanji otvoreno je i najavljeno otvaranje toliko novih pogona da bi Srbija mogla brzo da postane država blagostanja i da će biti sve manje ovakvih tužnih priča o surovoj stvarnosti. Građani i građanke ipak izađite i glasajte a vi gospođe i gospodo koji budete na vlasti potrudite se da ispunite barem deo obećanja i imajte na umu da je Srbija puna ovih tužnih priča.

Evo jedne tužne priče nepoznatog autora o tranzicionom životu mnogobrojnih porodica:

 “Učiteljica nas je pitala da li znamo šta je to 1. maj - i svi su ćutali, samo sam se ja javio:
"To je dan kada bi tata trebalo da primi platu, ali je nije primio! Nije ni 1. aprila, ni 1. marta, ni februara, januara... U decembru je pozajmio za prasence od teče, ali mu još nije vratio, i kad god zove, mi moramo da kažemo da tata nije tu, iako se krije u ve-ceu kao da teča može da vidi kroz slušalicu."
Lupila mi je čvrgu i rekla da sednem...

U utorak 4. juna odigrana je prijateljska utakmica omladinskih reprezentacija Srbije i Bosne i Hercegovine na stadionu Tušanj u Tuzli pred oko 5.000 gledalaca. Rezultat je bio prijateljski 1:1, ipak, ovaj sporstki susret imao je i velikog pobednika , a to je tuzlanska publika koja je pokazala pravi sportski duh umesto primitivizma koji već više decenija suvereno vlada regionom.

Neki bi rekli dа se dogodilo čudo, аli nаvijаči u Tuzli nisu izviždаli srpsku himnu. Čаk je nаkon intonirаnjа "Bože prаvde" usledio аplаuz, ne celog stаdionа, аli njegovog dobrog delа.  ОVDЕ