počelo je sa tačkicama.

- Malo gušće!

  ja zgusnem.

- Šta ti je sad to?
- Pa reko si da progustim!_?

Tamo negde, 1994. godine razgovarao sam sa čovekom koji je sada direktor Javnog servisa Evropske Srbije. Na moju opasku da je uloga televizije da edukuje i da je potrebno praviti emisije koje edukaciju imaju za cilj, A.T. je postavio pitanje koje je potpuno promašilo temu, ali, ipak, opisuje većinsko mišljenje: Ako stalno pravim emisije o slikarima, da li će Srbija postati slikarska, umetnička kolonija? Odgovor je, naravno, ne.

Danas je Dan multiple skleroze. Većina neće ni primetiti da se nešto tim povodom događa. Oni koji primete, registrovaće neki skup gde će neki ljudi govoriti o......tome, da biće i neka izložba, gde su izloženi radovi ljudi koji imaju tu bolest. Malo će razmisliti o tome šta je to. OK ne vredi očekivati da će cela Srbija postati medicinski obrazovana država koja traži lek za boljku. Naivno je i nekorisno. Bojim se da bi trajalo samo jedan dan.

Набасах пре неки дан на ТВ прилог о сајту „На клик од здравља" и видех познато лице у прилогу, па почех да пажљивије слушам и гледам. Кажу ‒ сајт са информацијама о болестима намењен глувим особама, састоји се од видео прилога у којима се потребне информације дају знаковним језиком. „Ништа не разумем, зашто знаковним језиком, зар глуви не могу да прочитају текстове?!" ‒ питам се... и после минут-два помишљам први пут у животу да они међу њима који никада нису чули говор, можда и не могу лако да прихвате концепт писане речи, тј. повезивање слова у речи.

И добијем одговор од познатог лица, моје школске другарице Славенке Динић: „Информација коју смо добили од председника Градске организације глувих и наглувих Ниша је управо да они често разумеју до 20% појмова на српском, да већина не чита, па чак и они који читају ‒ због малог фонда речи којима баратају ‒ прочитају неку вест у новинама, али донесу је у њихову организацију код тумача НА ПРЕВОД, да би били сигурни да су лепо разумели јер не схватају поједине појмове... у школи се концентришу на учење говора и знаковног језика..."

 Ускоро стиже нови..

Rada je imala  tremu i Bane je to osetio.  Dok su se spuštali Čuburskom ulicom čvrsto mu je stezala ruku, kao da hoda po ledu;  kad su skrenuli u Kraljevića Tomislava, stisak je postao grčevit. Pokušao je da je malo raskravi : “ Ne brini, ne ideš kod kraljice, idemo kod mene. I majka i tetka su sasvim jednostavne žene i sigurno Te neće pojesti, naročito zato što su stalno na dijeti“.

Dijeta je, već na prvi pogled, bila neuspešna. Gospodja Olga, Banetova majka, bila je nešto niža od Rade, prijatnog okruglastog lica sa plavičastim očima, pravilnog stasa po kome je pravilno rasporedjeno dvadesetak kilograma viška. Tetka-Ruža, kojoj se Bane obraćao sa Tante-Roz, bila je iste visine kao i sestra, tamno plave kose i izrazito plavih očiju, strogo napućenih usta i viška kilaže nepravilno rasporedjenog oko kukova.  Odbor za doček  upotpunjavao  je Pera, mladji od Banetove mladje braće, preterano krupan jedanaestogodišnjak vodnjikavo plavih očiju i bujne grguravo plave kose, kao da je kolmovana.

Ponovo prenosim tekst na molbu drugova iz saveza antifasista. Cilj je da se ne zaborave ovakve stvari,ne i da nam se ne ponove jer su se vec ponovile i konstantno se ponavljaju u ovom danu mrmota u kojem živimo. 

Tekst prenosim u celini onako kako je napisan. 

Juče je bila  jedna prilično značajna godišnjica. Ne znate čega? Naravno. I to već nešto govori...

Muke s logikom

1987-89 imali smo antibirokratsku revoluciju koja je raskrstila sa okoštalim načinom mišljenja i zabludama prošlosti, i dovela na vlast – ratoborni

неки добошар недељко, звани доминго, коије копичен туко убубњеве новоотворене кафане плави дунав уселунам, тог лета причини психотелесно задовољство нашој зубарки радмили, онако у невезушу после вожње рингишпилом, предвече о Прокопију, сеоској Слави, у ординацији на столици ди нам је зубе крпила ил чупала.причало се поселу.

ројевитост мисли моје

пред Вама што ево стоје

богатије би ми биле

куцањем се погубиле

Prvi dani 2008-e godine nisu donijeli oporavak Beogradske berze, a politička situacija vezana za Kosovo i predstojeće predsjedničke izbore se i dalje užurbano komplikuje. Međutim, postavlja se pitanje kako je, usred takvog ambijenta, svjetsko finansijsko ime Merrill Lynch (ML) odlučio da uloži određenu sumu novca u srpski MPC Properties, i to kao manjinski akcionar? Naravno, čitav proces pripreme transakcije je trajao prilično dugo, ali sigurno su pažljivo procjenili politički rizik u zemlji Srbiji.

Očigledno da je u pitanju dugoročan pristup investiranju ML i njihov

Шта

је

мишеви,

ћутите ??????

Uvod

Bice kratak jer gorim da krenem sa pricom. Ne znam zasto bas sada. U to vreme sam u Severnoj Americi (koju cu nadalje zvati ‘Amerika' jer kontinent podeljen izmedju dve drzave, sa repovima zapalim Meksiku, to moze da podnese) bila jedva par godina. Neke od ovih epizoda su se pojavljivale ranije u odlomcima ili slikama i u drugim pricama, ali niti ja znam gde su one sada, niti to ima neke vaznosti u ovom trenutku kada je sve doslo na pravo mesto. Ono sto sam zelela da kazem je da tek sada uvidjam da je put u San Francisko bio jedno misticno putovanje u dolinu koja je moja, i samo moja. Nisam joj zapamtila koordinate, ali ne mari.

Petak - 2. dan

Probudile smo se u prvo parisko jutro i pojele dinju koju smo kupile prethodnog dana. Francuske dinje su milostive prema nepcima i jeziku, i treba im dati medalju narandzastog srca. Proverila sam bila mapu prethodne veceri i Rue Montorgeuil, pesacka zona za sladokusce, je blizu; idemo da vidimo sta se moze naci. Proslo je 10 kad smo izasle. Ono sto je izgledalo juce da je posledica normalnog radnog vremena tj. zatvaranja, potvrdilo se izjutra kao ono sto svi, ali bukvalno svi kazu o Parizu: u avgustu je pola grada zatvoreno jer Parizani idu na zasluzeni odmor. Reci da smo bile razocarane je pogresno.

Black love
White love
What colour's
Your love?
------
Festivalska guzva. Desno, 'Swing Rosies' pevaju harmonicno Cole Porter style, u ljubicasto-crvenim haljinama, sa magnolijama u kosi. Stolovi su zauzeti u basti, alejom promicu ljudi. Izvan guzve, po strani, s leva, stoji jedna crnkinja, kao sto nikad niko nije stajao pre nje.

Česta rana arhitektura koja se vidi u gradu, naročito njegovim starijim delovima, i kojoj ne mogu da kažem da znam karakteristike osim onih koje se meni sviđaju a to je široki, istureni prozor i strma linija krova, se ovde zove viktorijanska. Dok je kraljica Viktorija živela i vladala, samo su dobrostojeći građani mogli da priušte sebi luksuz velikih prozora, naročito u surovoj klimi Novog sveta, onog dela koji je i dalje pripadao engleskoj kruni.