Gost autor: Kleinemutter

- Dobar dan, ja sam....
- Znam ko ste, kako ste?

Bila sam zbunjena. Njegov smeh mi je dobrodošao da se setim šta sam ono htela.

Zamucala sam:

Sećate se, mi smo pre nekoliko meseci pričali telefonom o deci. Hvala Vam što pomažete bolesnu decu, što ste poslednje utočište svim roditeljima, čiju su decu država i famozni RFZO otpisali i koja više nisu interesantna nijednom političaru da se zarad svog rejtinga slika s njima. Znam da ste za poslednju godinu dana poslali njih 12 otpisanih na lečenje u inostranstvo. Hvala

Ovih dana, temperatura visoka, pritisak povišen, lišće prestalo da opada. Svima su nam se vratile boje života, koje su trenutno nestale sa hladnim vremenom i zatvaranjem u kuće, koje obično nude malo Facebook-a, malo rialiti specijala. Slušam o čemu ljudi pričaju, šta misle, kada stignu to da rade.

U iščekivanju Sirene, deo II

Da sam požurio da kritikujem ministarku omladine i sporta Snežanu Samardžić-Marković zbog neispunjenog obećanja, našao bih se u situaciji da o toj kritici moram da napišem koju reč braneći njenu osnovanost. Ali nisam, malo zbog lenjosti, malo zbog hroničnog manjka vremena. Strpljen spasen, kako zabeleži Vuk.

A zašto bi kritika bila neosnovana kada se ministarka nije okupala u bazenu 1. novembra, kako je obećala?

I

Imam prirodno bele zube, lepog oblika i uzasnog kvaliteta. Dakle - spolja gladac, unutra jadac. Strah od zubara nosim sa sobom od detinjstva kad su bile one fore: " E sad digni ruku kad krene da te boli" Ti pocnes sa mahanjem, plakanjem, dizanjem ruke gore-dole a zubar radi dalje i ubedjuje te da to nije nista i da te u stvari i ne boli bas. Boli me ! Ne zelim da znam za bol, nimalo.

Dragi zubari, molim vas lepo - Ni slucajno nijedan instrument sem ogledala da se vidi sta se tamo desava.Ako bas mora jos neka sprava, kazite zasto,hvala. Inekciju, molim lepo (toga se ne

9-23. juli 2012

 I -- Tamo gde se rodio Čehov

Šolohovljev Tihi Don sam čitala davno, još u gimnazijskim danima, i teško da bih sad bila u stanju da se prisetim bilo čega osim okosnice glavne radnje, ali zbog te knjige prati me osećaj nečeg veoma velikog i važnog u vezi sa Rostovom na Donu. Sve mi se čini da tamo treba, da naprosto mora da mi se desi nešto sasvim posebno.

20-31. januar

Pred svakom novom granicom osećam se kao na ulazu u nepoznatu kuću. Još od vrata procenjujem atmosferu tog doma – vremenske prilike, kvalitet puta, prizore oko njega – i tražim znakove dobrodošlice u ponašanju domaćina. I gotovo uvek, prvi utisci su nepogrešivo tačni — ono što uočim odmah po ulasku, pratiće me posle sve vreme mog boravka u toj zemlji.

Ili -- kako prevideti Ekvator i nabasati na budućeg saputnika u vožnji. O lepotama divljine i strahu od "kanibala". O geografskim i životnim nultim tačkama.

*

Još od Singapura razmišljam o tome kako ću preći Ekvator i prvi put kročiti na južnu Zemljinu poluloptu. Zamišljam sliku kako jednom nogom stojim na jednoj a drugom na drugoj polulopti. I moj bicikl je takođe uhvaćen u trenutku kada seče polutar – prednji točak se, razumljivo, kotrlja 'nadole'.

Znače mi takve stvari. Pedalirajući okolo, ostavljam svoj trag na Zemljinoj kori. Točkovima

3. maj

Ovaj pas opasno liči na mene:

- Neutešan je kad ga gazdarica noću veže u kućici.

- Između hrane i otpuštanja

... i zemlja u žestokoj finansijskoj krizi, sa stopom nezaposlenosti od preko 27%, sa ogromnim javnim dugom i ekonomijom koja posrće, sa separatističkim težnjama Katalonije i Baskije i već izglasanim referendumom gde će se verovatno glasati o proglašenju nezavisnosti ove prve. 

Sa druge strane, da li zbog klime, hrane ili nečeg trećeg, među ljudima vlada uvek dobro raspoloženje i spremnost da se priča o svemu, samo ne o politici.

Već sam pisao o različitim aspektima "funkcionalnog treninga" i njegovim  pojavnim oblicima, od krosfita do pilatesa, joge i zbirki važbi kojima se taj "prefiks" dodeljuje iz marketinških razloga. "Funkcionalni trening" je previše primamljiv "artikal" da ne bi bio uvršten u jelovnik standardne teretane, a njegovi konzumanti ionako ne znaju ništa osim da treba da boli celo telo posle treninga i da

  Današnji dan ostaće upamćen kao jedan od onih koje treba odmah zaboraviti. Na žalost, baš to što bi najpre zaboravili, redovno se vraća u sećanje i, kao iz zasede, iskače nenajavljeno, dajući prevelik značaj onome što smo racionalno sagledali kao nevažno.

                                                                      U potpunosti marginalizovan
                                                                              od strane države

21. vek je

godinu i po dana ne uspevam
da pronađem posao,
znam mesto na kom ljudi požele želju
i onda odlaze svojim putem
preko napuklog asfalta i
tu sam da pokupim sitninu koju ostave u fontani